четвртак, 26. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Повлачење у војвођанску аутономију
Политички живот

Повлачење у војвођанску аутономију

PDF Штампа Ел. пошта
Душан Ковачев   
недеља, 08. јун 2008.

 

Друшкане, ти си погрешио бајку, ти треба да се појавиш у бајци о Снежани и седам патуљака, а ово је бајка о Ивици и Марици

Душко Дугоушко

Има једна наука, математика!

Први пут су изборна и постизборна кампања наших евроутописта одрађене једнако озбиљно. Одмах по објављивању прелиминарних резултата Коалиција за европску Србију (даље у тексту КЕС) стицање релативне већине је прогласила победом. Барење СПС-а, које је требало да обезбеди ту “победу” КЕС-а, већ пре избора започео је искусни Драгољуб Мићуновић, да би му се у том послу након објављивања “победе” прикључио Божидар Ђелић и низ функционера (1) из коалиционог политичког хора КЕС - а на челу с грлатим председником Тадићем. У појединим деоницама, којима је дириговао веома способан диригент, солирао је и “друг Папандреу (2)“. “Брекекекекс, коакс, коакс!” , рекле би на ово жабе најстарије демократије на свету.

Ипак, Србе је изненадило како се то ДС тако нагло прогласила најсоцијалистичкијом странком у Србији, идеолошки најкомплементарнијом са СПС-ом, великодушно расположеном за пружање “помоћи” СПС-у око интеграција у Социјалистичку интернационалу и “пружање прилике СПС-у” да буде конструктивна и корисна у “предстојећем пројекту евроинтеграције Србије”.

Ја нисам лузер, напротив!

Демагошко улепшавање СПС-а пратило је демагошко наруживање СРС-а у медијским шминкерницама наклоњеним КЕС-у. Ако Шешељ може да се назове “чланом коалиције” и поред тога што је у затвору, може ли покојни Милошевић да буде такође “члан коалиције” иако је у гробу? Ако жив политичар има већи каолициони капацитет него покојни, може ли тај недостатак испеглати чињеница да покојник мртвује у домаћем гробу, а затвореник живује у иностранству? Да ли би уз коалиционе партнере који настављају визију покојног председника Ђинђића и СПС могао да настави визију свог покојног председника Милошевића, чију смрт су важни руководиоци данашњег КЕС-а славили на Калемегдану, играјући уз музику и пуштајући балоне. Рамбо Амадеус се, не заборавите, уочи ових избора изричито определио да гласа “за Ерос, а не за Танатос”. Не ваља лагати гласаче, али ни вређати њихову интелигенцију .

Данас се мало ко сећа како је Божидар Ђелић неколико дана након избора правдао понуде КЕС-а СПС-у управо “изборном математиком”. Али када се показало како упркос племенитој вештини бројања СПС неће безусловно да буде кусур КЕС-у, домаћи евроутописти су сасвим преокренули причу. Кад је СПС учествовао у потписивању споразума на Калемегданској тераси, тик поред места где је прослављена смрт Слободана Милошевића, садашњи председник ДС - а, КЕС - а и Србије је протестовао против “изборне математике”, која је Београд дала у руке политички неподобнима. Два и два су увек четири, али увек само кад је то “политички подобно”. Што нас правда, другог оптужује.

Догодило се, дакле, нешто веома важно. После многих година дувања у шиштаљке и лупања у шерпе, гласања, пажљивог читања Времена, праћења “Теве Бе & Бе”, Београд је на Ивици више него икад. Исти онај Београд који је био готов да пркосећи Ивици буде приведен у Марицу . Могу сад евроутописти да поричу математику, физику и хемију. Могу да открију своје право лице и позову се на метафизику и алхемију. Могу да се дуре и отежу, ништа не помаже – оде Београд.

“Господине министре, а шта ћемо ми ако комунисти крену на Београд” , питао је у филму “Повратак отписаних” Недићев поручник Пају Вуисића. Данас је ситуација иста – “иста мета, исто растојање” , али улоге су замењене. У неприлици су сада Тадићеви и Динкићеви београдски кадрови. Збогом јавне лиферације, градски монополи, уграђивања, збогом дневнице и хонорари града на ушћу Саве у Дунав. Збогом буразерске услужне делатности, збогом градски и општински буџете, збогом планови локалног нивоа и збогом плави коверти престоничких бизнисмена. “Изборна математика” Београд другоме даде, а улице ће се асфалтирати вољом неких других политичара на власти.

Јесте `л ради гостију?

Кад их у сопственом граду нађу неприлике, Београђани, као и сви велеграђани, прво разматрају где у унутрашњости имају својте коју могу да посете док су у невољи. Међу евроутопистичком својтом Новосађани су сада постали јако битни, а Београђани су код њих већ ишли на Егзит .

“Сваког госта за три дана доста”. Али јесу ли они гости у Новом Саду? Не, па Војводина се определила за њих. Војводина, која је срушила мит о радикалској непобедивости, о гласачима СРС - а као “најдисциплинованијем гласачком телу”. Чак је и градоначелница Новог Сада увидела како треба да промени друштво. У одлучном тренутку, већина у Војводини је гласала за евроутописте КЕС-а, сасвим према речима Ђорђа Балашевића – “рачунајте на нас”. Уосталом, Београд је град великог срца , а Београђани се сигурно сећају како се Ђоле код њих деценијама гостио за Нову годину и како га Београђани нису пуштали да се врати празних руку у свој родни Нови Сад.

Јед је јед...

...а ред је ред, пева Ђоле, у песми коју је народна машта приписала саосећању са косовским невољницима далеких осамдесетих година. На изборима је та машта у Војводини гласала за Бориса, “слободотворца, човека тог, друга и борца”, и доживеће да њега и његове “виде други пут”.

Ваљда их, дакле, Војвођани неће пустити празних шака? Ено, у Београду, Тадићев министар финансија већ упозорава јавност да НИС мора да се прода што пре и разматра се коме га треба продати, а купци који им падају на памет баш и нису они са којима је Борис потписивао продају НИС-а у Москви (3).

Новосадска бирократија и покрајинске службе су кадре да приме и нове кадрове, нарочито ако су у Београду остали без ангажмана . Ако су домаћини заиста фини и знају реда , треба да угосте Београђане запослењем или положајем у јавним предузећима. Неће им Београђани остати дужни, ишчупаће они из руских шака тај НИС, одбациће руску “Понижавајућу понуду", (4) платиће боље неко из Америке или ЕУ, можда баш као што је “ Ју-ес стил ” платио железару или Мирко Ковач РТБ Бор.

Ето “једа” за сутра

Београдски коалициони кадрови КЕС-а би могли с Новосађанима и да поделе места у управним одборима јавних предузећа. Зашто Београђани у Нови Сад не би долазили на састанке војвођанским службеним аутомобилима, зашто им се тамо не би спаковали која дневница и хонорар? Уосталом, ни ти Војвођани нису баш неки прави Новосађани. Једва петина Војвођана живи у том Новом Саду, а више од половине њих су потомци неких дођоша . Поред тога, они сви и онако воле да кажу како су рођени “тамо на салашу”.

Они уопште нису толико урбани као Београђани. Новосађани не знају ни шта је то “зезање” . Да им не дођу Београђани на тај Егзит, не би им нико ни дошао. Хоће ли се београдски гости одомаћити у Новом Саду и кренути у “зезање” Новосађана? Наравно да неће, нису то “примитивни” радикали, нити је то Коштуница, Србијанац коме Војводина највише смета.

Главни војвођански проблем можда буде баш то што у Новом Саду београдским гостима може да буде досадно. “У Војводини постоји мултикултуралност која не знамо тачно шта значи и како се испољава.” “Како је дошло до тога да је Војводина (...) постала медијска, и не само медијска другоразредна провинција?” “Она као да је некако... као да је пристала на тај неки подређени положај.” “Постоји само један изузетак у том смислу, а то је потпуно парадоксално – медијска империја Роберта Чобана.” “Свако се затварао у неки свој свет, у том свету производио одређена значења, али није осећао потребу или није видео начина да би се о томе могло разговарати, да пређе ту некакву имагинарну границу и да ступи у било коју врсту дијалога са овим другим. На тај начин ми заправо долазимо до тога да је оно што зовемо идентитет Војводине јако битно фрагментаризовано.” (5)

Тако су се, на пример, од војвођанског аутономаштва фрагментаризовали суботички аутономаши. Могу ли новосадски гости из Београда на то да их подсете? Могу ли Војвођани доћи у прилику да откажу гостопримство својим београдским партнерима из КЕС-а? Не, “нико не треба да се боји да ће изгубити Војводину. Али треба да се боје да је можда никада неће ни наћи (6). Према томе Београђани, миша у десницу руку, на “План плусу” ћете открити да поред плана Београда постоји и план Новог Сада, Суботице, Зрењанина... а тамо су све ваши. У тој Војводини ништа не зависи од Ивице, већ много зависи од Иване, чији се “интерес своди на Војводину” (7). Уосталом, зашто би Војводина била подручје на које би се свео само интерес политичара који тамо и живе, данас, у доба глобализације и регионалних интеграција? Зар није и Београд неко регионално суседство Војводини? Ако може “Сријем Хрватској”, зар није логичан наставак тога: Нови Сад – Београду?

5. 6. 2008.

Фусноте:

1. Ђелић је правдао колаборацију са Милошевићевом странком “ математичким законом који је неизбежан” и још додао да ДС и СПС у основи имају “исту идеологију – левичарску ” . http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=97060 и http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=05&dd=13&nav_id=298315 . Мићуновић је напрасно изнео тезу да је “ СПС странка која жели да се трансформише” , иако то СПС никад нигде није изразила http://www.blic.co.yu/politika.php?id=41526 , па је чак дозволио себи да изјави : “ Социјалисти могу да иду напред, а странка Војислава Коштунице да иде назад. То је главна карактеристика избора и ту се налази енигма чије решење не знамо.” http://www.danas.co.yu/20080515/dogadjajdana1.html#0 а ми не знамо зашто се још бави политиком човек који то не зна.

И сам председник ДС - а и Србије је изјавио тим поводом: “ СПС би могла да пуном снагом остварује свој програм и значајно допринесе јачању стабилности наше земље ” , јер је за “ ДС потпуно прихватљива СПС као партнер у влади, јер су то партије које припадају идеји Социјалистичке интернационале... ” , да би завршио тиме како је његовој партији блискији СПС него ДСС http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=10302 . Само месец раније рекао је: “ СРС је неприхватљива за стратешког или коалиционог партнера ДС, а ни СПС није прихватљив ” . http://www.politika.co.yu/rubrike/Politika/Tadic-Branicu-volju-gradjana-legitimnim-i-demokratskim-sredstvima.lt.html

2. Не само Папандреу, већ и б ритански публициста Тим Џ уда , писац знамените књиге Косово – рат и освета , који ваљда искрено жели српском СПС - у да “ постане номинално странка социјалдемократске провинијенције. ” http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-15-05-2008/sps-uskoro-u-socijalistickoj-internacionali . У прилог сарадњи са СПС - ом се обратио и амбасадор САД Камерун Мантер, који је, међутим, много више елаборирао интересе Србије и ЕУ, пропустивши да помене који је у свему томе интерес државе коју представља.

3. Мерил Линч и Рајфајзен види http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-02-06-2008/nis-pregovara-sa-rusima-bez-savetnika ; Мирко Цветковић, види http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=06&dd=02&nav_id=301533

4. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=12&dd=28&nav_id=278556

5. Панчић, Теофил , “Културни идентитет Војводине” , http://www.autonomija.info/teofil-pancic-kulturni-identitet-vojvodine.html

6. Ђорђе Балашевић, на предизборном митингу КЕС - а у Новом Саду, мај 2008.

7. http://www.autonomija.info/ivana-dulic-markovic-vojvodina-formira-evropsku-vladu-u-beogradu.html

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер