"Промена свести" и Пандорина кутија Александра Вучића

У многим јавним наступима којима се засипа наша у великој мери обезглављена и збуњена јавност, изјава Александра Вучића о постојању многих случајева завере ћутања, и то посебно наводећи пример сурове ликвидације српских младића у Пећи крајем деведесетих година, о чему - по њему - "нема доказа да су то урадили албански терористи", представља врхунац политичког конвертитства и неодговорности овог новорођеног европејца, модернизатора и реформатора.

Далекосежност ове изјаве је вишезначна и она задире у саму суштину српско-албанских односа и носи озбиљне политичке изазове и последице. Конвертитство без граница и бујајући популизам обележавају нарастајући ауторитарни начин управљања и владања, и они све озбиљније и драматичније суспендују ионако крхке демократске институције, а самим тим и делегитимишу функционисање демократског поретка. Зато је ова специфична врста конвертитства везана очигледно за један од главних услова (пре свега Немачке и Енглеске) постављених Србији у предворју Европске уније – а ради се о захтеву да се промени и преобликује историјска, идентитетска и национална свест српског народа и учврсти његова кривица за разбијање Југославије, посебно за оружане сукобе на Косову и Метохији.

Изјава Александра Вучића од 27:56

Овом изјавом Александар Вучић је отворио својеврсну Пандорину кутију и дао додатни ветар у једра албански лобистима и албанској пропаганди у њиховом настојању да докажу искључиву и непорециву кривицу Србије за ток догађаја на Косову и Метохији. Злочин у Пећи био је један од главних окидача за ширење оружаних сукоба на Косову и Метохији, а сада од координатора свих служби безбедности добијамо ничим поткрепљену информацију да нема доказа да су га починили албански терористи.

На чије резултате истраге се позива овај високи државни функционер јер се намеће логичан закључак да, иако није било озбиљне истраге и, као и многим сличним случајевима, нема правог одговора на питање ко су непосредни извршиоци, једино се може закључити да су Срби актери овог терористичког акта. Овај злочин је био непосредан повод за отпочињање ширих оружаних дејстава наших безбедносних снага на простору Косова и Метохије. Из ове изјаве произилази "логичан" закључак да су наше снаге "искористиле" и "испровоцирале" даљи крвави ток дешавања на Косову и Метохији.

Овај "поклон" првог потпредседника владе Србије Александра Вучића спремно ће дочекати и прихватити албанска пропаганда, која ће га сигурно обилато користити да докаже своју оправдану ослободилачку и ничим окаљану борбу за стварање тзв. независне државе Косово. Неће остати неми ни наши борци за људска права и суочавање са прошлошћу, а ни представници међународне заједнице, који ће сада имати добру основу да легитимишу своју недоследну и пристрасну политику на Косову и Метохији, вођену на уштрб српских националних интереса.

Иако се непрестано тврди да нема додатних услова из Брисела на нашем путу европских интеграција, очигледно је да захтев за промену свести и прихватање наше кривице остаје један од темељних и кључних услова, о чему сведочи и ова опасна изјава Александра Вучића. Чудни су путеви политичког конвертитства, то је стаза без повратка, и на примеру овог политичара можемо видети колико је потребно самопорицања и самопонижавања да би се постигло својеврсно преумљење и апсолутна промена једног идеолошког и политичког кода, чији је најрадикалнији гласоговорник он био, и то не тако давно.

Популизам се може гранати и развијати у многим облицима, али оно што му је заједничко то је ослањање на дневне политичке интересе и прилагођавање идеолошке матрице захтевима тренутне политичке конјуктуре, која ствара новог неприкосновеног вођу, који је и тумач прошлости, али и демијург савременог политичког живота. При томе, он се посебно ослања на политичке исказе и оцене који се не могу доводити у питање јер су непорециве истине и идеолошки аксиоми у које се мора безуветно веровати.

Александар Вучић мора дати озбиљне и уверљиве аргументе за тврдњу да нема доказа да злочин у Пећи нису починили албански терористи. Јер ради се о својеврсној не само политичкој ревизији тумачења догађаја на Косову и Метохији, већ и отпочињању процеса преобликовања наше историјске свести и националног идентитета. Овај одговор на питање о починиоцима злочина у Пећи Александар Вучић дугује пре свега унесрећеним и ојађеним родитељима који живе расути као избеглице и прогнаници по Србији у колективним смештајима, надајући се да ће добити одговор на питање ко је и зашто убио њихову децу.

Остаје и обавеза према нашој јавности, која је изложена све снажнијем и организованијем идеолошком инжењерингу прилагођавања свести као последици спровођења отворено изнетих услова Брисела, који искрсавају у тежњи да се Србија жигоше као главни кривац за нарушавање стабилности на Балкану. Остаје отворено питање када ће наши политичари коначно сносити одговорност за олако и неутемељено изговорену реч, која често може имати веома тешке и далекосежне последице.