Početna strana > Rubrike > Politički život > Razorniji od bombe
Politički život

Razorniji od bombe

PDF Štampa El. pošta
Aleksandar Vulin   
ponedeljak, 16. jun 2008.

 

Srbija je vlasništvo bogataša

U otmenom enterijeru kluba „Privrednik” u Šekspirovoj ulici, Beograd, Miroslav Mišković i ambasador Kameron Manter proveli su ugodno popodne. Tema razgovora, Vlada Republike Srbije. Da se američki ambasador meša u poslove svake zemlje koja nema nuklearnu glavu i nije tajna, Srbija je nema ali zato ima bogataše koji su razorniji.

Tišina sa kojom LDP prati pregovore govori da je Mišković postao drag američkim interesima. Delta će izaći na londonsku berzu, privatizacioni plen je legalizovan, prošlost oproštena. Zauzvrat, Mišković i prijatelji izvadiće priznanice o uplatama i formiraće se vlada u kojoj će SPS biti evropska snaga, a DS partija socijalne pravde.

Ambasador zna da su izbori farsa, i da su stranke preduzeća u mešovitoj ili isključivoj svojini Delte, zato je preskočio posrednike i umesto sa zaposlenima razgovarao sa gazdom. Srbija će ćutke primiti i ovu odluku, šta i da kaže, stranke za koje glasa uspostavile su sistem u kome je sve na prodaju, ako su prodati životi glasača zašto ne bi bili kupljeni političari koji ih vode.

Svako trguje onim što ima, radnik prodaje svoj trud, a političar ideje koje niti su njegove niti u njih veruje. Srbijom vladaju parlament i vlada, vladu i parlament čine poslanici, glasači su vlasništvo stranaka, stranke su vlasništvo rukovodstva, rukovodstva su vlasništvo bogataša, Srbija je vlasništvo bogataša.

Iako je na snazi proporcionalni izborni sistem odlučuje se po većinskom, najbogatiji nosi sve. Kuknjava DSS-a na rezultate dogovora nije važna, mogli su to reći i ranije, pre nego što su im bogataši okrenuli leđa. Mišković ne bi bio ni takav ni toliki da nije uspostavljen sistem u kome je pohlepa poželjna i dobra. Uvek je bilo miljenika, ali nikada mezimče vlasti nije moglo da na osnovu svoje potrebe za boljim tretmanom kod američke administracije napravi vladu.

Nekada su vlasti menjale mezimce, danas mezimci menjaju vlasti. Nikada pre omiljeni preduzetnik, ovog puta to je Mišković, nije bio toliko moćan da kupi čitavu političku scenu i da kada mu DS otme zemlju i vodu, on na njih sruči sve istine koje zna, zato što je u njima učestvovao kada su mu po pravilima koje su zajedno smislili prodavali zemlju i vodu, i da koji mesec docnije čim mu obećaju vraćanje zemlje kraj vode, on podvede SPS i odluči ko će vladati Srbijom.

Zato naša politička utakmica i nije borba za glasove, to je borba ko će biti bliže vlasniku kapitala i ko će brže prepoznati njegove želje i buduće potrebe, a potrebe su mu sve veće, taman   za koliko je Srbija manja.

Ne čudi mene Mišković i njegovi parnjaci po imanju, njihov ideal je bogatstvo i ono mora biti najpre stvoreno, bez obzira kako, a zatim uvećano i zaštićeno, bez obzira kako. Ne čude me ni beskičmenjaci i sa levice i sa desnice koji svaki svoj kradljivi postupak pravdaju višim interesom, toliko visokim da obično shvatanje morala, dobra ili časti ne može da dosegne tu nebesku visinu.

Čudi me samo Srbija koja ćuti i glasa, koja se miri sa gubitkom posla, hleba, nade, slobode. Francuzi su revolucijom odvojili crkvu od države, šta Srbi treba da urade da odvoje bogataše od vlasti?

[Politika 13.06.2008]