„Слободни Балкан“ уместо „отвореног Балкана“ – деколонизација мора да крене из Србије

Срби кад виде мапу Еритреје одмах знају да та земља постоји само да се Етиопији ускрати излаз на море. Али када је у питању Црна Гора, одједном сви почну да причају о суштинским и непомирљивим разликама између српског и црногорског идентитета и политичких приоритета.

Ко прича да је концепт „излаза на море“ рудимент геополитике XIX века није пратио радњу фабуле - основни облик економског условљавања Србије јесте затварање европског/натовског царинског обруча око земље који нас спречава да увозимо енергенте и робу одакле нам је најповољније.

Ко прича да је концепт „излаза на море“ рудимент геополитике XIX века није пратио радњу фабуле - основни облик економског условљавања Србије јесте затварање европског/натовског царинског обруча око земље који нас спречава да увозимо енергенте и робу одакле нам је најповољније

Прошле године је Хрватска копала рукама и ногама да се Србији потпуно забрани увоз нафте, иако би таква одлука њима нанела штету која се мери десетинама милиона евра годишње. Наше снабдевање гасом зависи од способности Бугарске да се одупре притисцима Вашингтона и то је страшно.

Када је Аустроугарска у царинском рату покушала да на сличан начин економски удави Србију, решење је била лука Солун, у којој је Грчка Србији уступила бесцаринску зону. Трајно решење овог проблема требало је да буде лука Бар. Да је Црна Гора и даље у политичкој заједници са Србијом, или да је бар истински суверена и независна земља која гледа своје интересе, Србија би одавно имала нафтоводе, гасоводе, и контејнерски транспорт који би јој обезбеђивао независност од економских уцена Европе и Америке.

Србија може бити у сваком погледу бедна и сиромашна земља, али она није тржиште које су Брисел и Берлин спремни да олако препусте некоме другом. Поготово када могу на њему да буду монополисти који своју робу продају по вишеструко повећаним ценама у односу на конкуренцију. У поређењу са профитом који се зарађује од економске опсаде Србије, новац који се улаже у „аутохтони црногорски идентитет“ је заиста смешан. А у поређењу са профитом од економске колонизације Балкана, улагања у ексклузивне балканске шовинизме су минимална. То је добар бизнис.

У поређењу са профитом који се зарађује од економске опсаде Србије, новац који се улаже у „аутохтони црногорски идентитет“ је заиста смешан. А у поређењу са профитом од економске колонизације Балкана, улагања у ексклузивне балканске шовинизме су минимална. То је добар бизнис

Разговарао сам са многим пропонентима црногорске посебности и засебног идентитета. Наилазио сам на искрене и неискрене људе, на пропагандисте и локал-патриоте, али сви су они имали једну слепу мрљу – колонијална политика ЕУ и НАТО на Балкану.

Уосталом, погледајете: Хаваји имају свој идентитет, свој језик, своју историју и културу, а у америчку федерацију су угурани кудикамо насилније него Црна Гора у Југославију. Али ако би неко тамо заиста помислио да 1,4 млн. људи могу да стоје на путу економских интереса државе од 330+ милиона, брзо би завршио у јендеку са врећом преко главе. Сетимо се Салвадора Аљендеа, Томе Санкаре, Патриса Лумумбе. Сетимо се, уосталом, Гадафија.

И то нас враћа на питање Еритреје. Интереси цртају карте. И што је интерес већи, то је карта чвршћа. Венеција и Аустрија су на Јадрану радиле исто што Италијани, Британци и Американци на Црвеном мору. Црна Гора данас постоји због спољних колонијалних интереса.

То значи да би искрене српске патриоте требало да престану да ципеларе црногорске опортунисте и да се понашају као увређена млада, већ да проблем третирају као оно што јесте – плод западне политике усмерене против Србије. Управо против Србије

То значи да би искрене српске патриоте требало да престану да ципеларе црногорске опортунисте и да се понашају као увређена млада, већ да проблем третирају као оно што јесте – плод западне политике усмерене против Србије. Управо против Србије.

Такође, искрене црногорске патриоте, ако их има ван кругова црногорских Срба, требало би ово такође да знају. И да знају да, ако заиста хоће суверену и независну Црну Гору, ЕУ и НАТО јој ту нису савезник, него препрека. 

Сувереност и независност данас пре свега значе слободу да се доносе политичке и економске одлуке на корист своје земље упркос притисцима и противљењу спољних центара моћи. Ни Црна Горе, ни Србија, нити остале балканске земље не стоје баш најбоље на том плану.

Све вам ово причам, не зато што мислим да би Србија требало да прогута Црну Гору и реши свој проблем, него зато што Србија мора да схвати да ово није сукоб са Црногорцима, па чак ни „Монтенегринима“, иако нам њих стално подмећу како би се односи максимално закрвили.

Излазак Црне Горе из заједнице – спроведен уз смешан референдум уз подршку „правних институција Међународне заједнице“ и уз прећутну подршку аутоколонијалних власти Србије – представља највећи геополитички пораз Срба у постјугословенском периоду. Не могу то довољно нагласити.

Излазак Црне Горе из заједнице – спроведен уз смешан референдум уз подршку „правних институција Међународне заједнице“ и уз прећутну подршку аутоколонијалних власти Србије – представља највећи геополитички пораз Срба у постјугословенском периоду

Колика је штета нанета Србији овим „затварањем обруча“ данас је видљивије него икад. У питању је проблем који Србија мора да реши. Црна Гора ту може да буде објект натезања спољних сила, или може да буде субјект властите и суверене политике.

Апсолутно сам убеђен да би у истински сувереној и истински независној Црној Гори проблем односа са Србијом и права српског народа био решен преко ноћи. Исто важи и за истински суверену и независну Албанију, Македонију, па чак – немојте одмах да пошизите – и Хрватску.

Свако ко каже да су проблем балканских земаља „национални нарцисизми“, тј. национализми/шовинизми, не види даље од свог носа. Ови нарцисизми и шовинизми имају свој извор. Они су мала инвестиција која доноси велики профит Западу. Свако ко кука на „националисте“ (било „наше“, било „њихове“), а не види НАТО који их храни, тај је или слеп, или злонамеран.

То је, ако хоћете, и основни проблем са инцијативом OPEN BALKAN. Она је само балканска варијанта британске пруге Кејптаун–Каиро. Оптимизација управљања колонијама како би се у поробљени статус Балкана улагало још мање, а извлачило још више новца за „стране инвеститоре“ (који, некако се увек заборавља, на својим фамозним инвестицијама зарађују кудикамо више него што у њих улажу.

Оно што је нама потребно јесте иницијатива FREE BALKANS. Балканске земље који би биле у стању да воде рачуна о својим интересима одмах би виделе да је њихов најмањи интерес кварење односа са комшијама и малтретирање њиховог народа код себе. И да им наравно требају и путеви, и пруге, и гасоводи, и фабрике, и све остало.

Истински слободан Балкан био би гигантско тржиште у Европи које би могло да претендује на финансије, трговину, па и инвестиције тамо где му се исплати, а не тамо где му кажу куфераши из Брисела. Деколонизација и слобода су кључне речи.

Али ако говоримо о интересима српског народа – целог српског народа – та борба за слободу и деколонизацију не може да почне у Црној Гори. Она мора да почне у Србији. Конкретно на Косову, које је основна српска тачка сукоба за страним колонијалистима и окупаторима.

Сетимо се онога што нам наши грађанисти стално поручују и „почистимо прво своје двориште“. Почистимо га од натоваца, почистимо га од бриселских куфераша, почистимо га од инвеститорских пијавица. Понудимо Балкану алтернативу НАТО окупацији. Ако је ми не видимо, неће ни они.

Тек када Србија успостави кристално јасну и суверену политику према питању КиМ, моћи ће да са позиције моралне супериорности критикује Црну Гору или Македонију што су признали Косово. Тек када се српска држава јасно одреди према Сребреници, моћи ће то да тражи од Црне Горе.

Не можете ви да пуштате таблоидне кербере на Јакова Милатовића што „жели добродошлицу Финској у НАТО“, а да истовремено укидате властити мораторијум на војне вежбе само да би дозволили одржавање НАТО вежби у Србији. Србија је кључ у том односу.

Дакле, сетимо се онога што нам наши грађанисти стално поручују и „почистимо прво своје двориште“. Почистимо га од натоваца, почистимо га од бриселских куфераша, почистимо га од инвеститорских пијавица. Понудимо Балкану алтернативу НАТО окупацији. Ако је ми не видимо, неће ни они.