Србија неће бити препуштена самој себи. Нудимо своју стручну помоћ и подршку ради изградње безбедније будућности

Догађаји у Украјини су подједнако шокантни људима у Србији као и у Канади, Норвешкој, Пољској и Уједињеном Краљевству – или било где другде у свету – укључујући Русију, када и где се зна истина.

Дакле, које су нам чињенице познате?

Напад Русије на Украјину: у бројевима

Русија је 2014. године незаконито анектирала Крим користећи војна средства. Од тада Русија константно потпирује сукоб у Донбасу, тако што наоружава и управља такозваним сепаратистима, обара цивилни авион МХ-17, при чему су сви чланови посаде и путници погинули, као и спречавањем Украјине да сама контролише своју међународно признату границу. Путин је 2022. покренуо ничим непровоцирану и илегалну инвазију на Украјину, државу чију је независност сама Русија признала 1991. године.

Четрнаест милиона људи је напустило своје домове.

Шест милиона њих су напустили Украјину као избеглице.

Хиљаде људи су убијене – укључујући и вероватно више од 20,000 руских војника.

Градови и насеља претворени су у рушевине. Болнице, школе, богомоље, музеји и безброј домова уништени.

Пољопривредна производња и извоз озбиљно су угрожени због напада Русије, ширећи штету од овог бесмисленог рата широм света. По подацима УН, око 20 милиона тона житарица је заробљено у Украјини.

Напад Русије на Украјину: правно гледиште

Међународно правно гледиште је јасно:

– Повеља УН: чланице се обавезују да ће се уздржавати од примене или претње применом силе против територијалног интегритета или политичке независности било које земље.

Међународно право је прекршено не само нападом, већ и самим понашањем Русије током рата.

– Хелсиншки завршни акт из 1975: све земље потписнице се обавезују да ће се уздржавати од поступака који укључују примену или претњу применом силе против друге државе потписнице.

– Будимпештански меморандум из 1994: Русија, УК и САД су посвећене поштовању суверенитета, независности и постојећих граница Украјине и уздржаваће се од примене или претње применом силе против Украјине, осим у циљу самоодбране.

(Да иронија буде већа, Путин је говорио о Поглављу VII Члана 51 Повеље УН. Овај члан уређује право сваке земље на самоодбрану у случају оружаног напада на земљу чланицу УН. Јасно је да се то односи на Украјину, што је и потврђено осуђивањем руске агресије од стране 141 државе чланице УН.)

Међународно право је прекршено не само нападом, већ и самим понашањем Русије током рата. Као што је потврдио високи комесар УН за људска права, све је више мрачних доказа о почињеним ратним злочинима укључујући намерно убијање цивила, сексуално насиље, као и гађање и уништавање имовине грађана.

Напад Русије на Украјину: последице

Не можемо да жмуримо пред хуманитарном трагедијом или руским кршењем међународног права, али морамо да сагледамо и шире последице ове Путинове војне авантуре.

Практичне последице највише осећају украјинске комшије, Пољска, Румунија, Словачка, Мађарска и Молдавија, које прихватају и помажу стотинама хиљада избеглица. Владе и народи широм света великодушно помажу у циљу обезбеђивања хране, смештаја, медицинске неге и других основних потреба за избеглице. Поздрављамо одлуку Владе Србије да издвоји три милиона евра за хуманитарну помоћ.

Поздрављамо одлуку Владе Србије да издвоји три милиона евра за хуманитарну помоћ.

Људи напуштају и Русију. Према неким проценама, готово четири милиона грађана је напустило ову државу због рата. Овакав одлив мозгова представља значајан дугорочни губитак за Русију, али може да буде позитивна ствар за неке друге земље, попут Србије. Осим позитивних ефеката, досељавање подразумева и одговорност државе, да не буде коришћена у циљу заобилажења санкција које су Г-7, ЕУ и друге државе увеле Путиновом режиму, с циљем да се овај рат што пре заврши.

Србија се суочава с додатним изазовима с обзиром на то да Русија контролише кључна предузећа и инфраструктуру. Србија неће бити препуштена самој себи у суочавању с овим изазовима. Наше земље нуде своју стручну помоћ и подршку

Русија је искористила постсовјетски привредни развој, заснован на природним ресурсима, како би створила велико богатство за одређене – „олигархе” – и на тај начин могла да врши политички притисак на друге државе. Земље западног Балкана постале су у великој мери зависне од руских енергената, што усложњава транзицију и диверисифкацију и представља претњу по енергетску сигурност.

Србија се суочава с додатним изазовима с обзиром на то да Русија контролише кључна предузећа и инфраструктуру. Србија неће бити препуштена самој себи у суочавању с овим изазовима. Наше земље нуде своју стручну помоћ и подршку како би помогле Србији да изгради одрживију и безбеднију енергетску будућност.

Покретање непотребног рата против комшија од стране Москве повлачи за собом питање њене посвећености стабилности, укључујући и у овом делу света. Наше земље су међу онима које су посвећене пружању подршке реформама, помирењу и енергетској сигурности, која је од суштинске важности за стабилност и напредак региона у будућности.

Напад Русије на Украјину: дугорочне последице

Јако је тужно посматрати руске дипломате како понављају искривљене наративе које је саставила пропагандна машина Кремља. Ниједан дипломата не би требало да буде умешан или саучесник у овом неоправданом нападу. Руске дипломате које имају довољно храбрости да проговоре заслужиле су велико поштовање.

У којем год правцу да овај сукоб настави да се развија, и колико год времена буде потребно да се Украјина опорави од уништења које јој је нането, биће потребно још више времена да Москва поврати своју самоуништену међународну репутацију. Москва је изолована у Генералној скупштини УН, у ОЕБС-у, СЗО, Савету Европе и ЕБРД, а њена војска је починила злодела и насиље које је шокирало цео свет. Овај напад ће имати дугорочне негативне последице по руску привреду и друштво, које ће их учинити слабијим и умањити њихов значај на светској сцени. Путинов бесмислени, ничим неизазвани рат је трагичан колико за Украјину толико и за Русију.

Амбасадори Канаде, Норвешке, Пољске и Уједињеног Краљевства

(Политика)