Suvišno je da naknadno procenjujemo koliko Kosovo vredi kad smo ga kavaljerski poklonili

Pesnik - akademik Matija Bećković - svojim lekovitim sarkazmom izmerio je za Pres poteze i namere beogradske vlasti i ono što se dešava srpskoj kulturi i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Kako vam u Srbiji izgleda Vaskrs danas?

- Na Vaskrs, Srbija se raduje „i svoje breme prebacuje na Hrista u sebi“!

Izjavili ste da „pošto Kosovo nema cenu, moralo je biti dato džabe“. Da li je baš moralo?

- Proćerdali smo vekove birajući ukrasni papir. Ali poklonu se u zube ne gleda. Suvišno je da naknadno procenjujemo koliko Kosovo vredi kad smo ga kavaljerski poklonili i da se cenkamo pošto smo ga džentlmenski dali. Na šta bi to ličilo, šta bi svet mislio o nama, kakvi bismo mi crni darodavci bili ako bismo poimence nabrajali gradove i sela, planine i reke, rudnike i fabrike koje smo junački predali. Bolje da ih nismo ni poklanjali ako ćemo večito da spominjemo Peć i Prizren, Prištinu i Mitrovicu, Obilić i Kosovo polje, tri Bistrice, Patrijaršiju, Dečane i Gračanicu..., koje smo u taj paket spakovali. 

Bolje da ljudi misle da smo dali mali prst nebeske, a ne ruku iz ramena i žilu kucavicu zemaljske Srbije. Istina, ima stipsi koje nikad ne bi dale nikome ništa. Stav da je Kosovo izuzetak i presedan koji se neće primenjivati nigde drugo ujedno je bio najbolje obrazloženje zašto ni mi nećemo da budemo izuzetak i presedan. Ali, u tom slučaju, ne bismo bili jedinstveni i originalni!

Kako ocenjujete potrebu sadašnje vlasti da hitno i po svaku cenu rešava kosovski problem, koji traje gotovo 700 godina?

- Sve je povezano. Dok ne predamo Kosovo, ne možemo mrdnuti s mesta. Kosovo nas sprečava da popravimo zube i počistimo dvorište. A čim ga predamo, prestaće da prokišnjavaju operacione sale, a pokradeni šahtovi će se sami vratiti na svoja mesta. Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, nadomak ruke nam je čak i datum.

Kosovo ili Evropa, koliko je ta dilema stvarna?

- Prvi put otkad postoji, Srbija nije u Evropi. Ni najumnijim Srbima u prohujalim vekovima to nije palo na pamet. Ono što nije znao niko, sad zna svaka budala. Toliko smo napredovali. Ima mišljenja da je zahtev da damo Kosovo znak najdubljeg prezira prema nama. I da će nas, kada ga damo, u znak priznanja prezirati još više. Ali, baš nas briga. To je bila cena ulaska u Evropu.

Šta za duhovno postojanje našeg naroda znači kosovski mit i šta kad ga više ne bude?

- Ostaće nam samo legende i mitovi o budućnosti. Solženjicin je poručivao kosovskim Srbima: „Ostanite uz svoje grobove!“ Ali, groblja su porušena.
Upućeni upozoravaju da će iduća 2014. godina biti teška za srpski narod zbog činjenice da će brojnim manifestacijama biti obeležena 100-godišnjica početka Prvog svetskog rata, gde ćemo ponovo biti apostrofirani kao isključivi krivci za njegov početak?

- Gavrilo nas je nagaravio, ali nas je Broz rehabilitovao i osvetlao obraz. Da ne bi Gavrila Principa, ne bi se Josipu Brozu posrećilo da doputuje i da se s puškom u ruci junački bori protiv Srbije. I zahvaljujući Srbima, od austrijskog feldvebla postane srpski maršal. To je sad naš rezervni adut.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je Srbe u BiH nazvao Bosancima i izvinio se za srpske zločine. Ima li kraja izvinjenjima i da li su Srbi narod s najkraćim pamćenjem?

- Pretpostavljam da je logično mislio da su Bosanci samo Hercegovci. I kad može Baden - Baden, što se i Bosna i Hercegovina ne bi zvala Bosna & Bosna. To već zvuči kao da je članica EU. Izvinjenje je devalviran pojam iz one vrste ritmičke gimnastike koja se neguje pri relaksaciji u isprazniim debatama na državnom vrhu.

Kako ocenjujete činjenicu da se u Srbiji praktično prećutalo 200 godina Njegoša? Da li ga se Srbija odriče?

- Verovatno su zauzeti proslavljanjem važnijih godišnjica. Zato sve nade polažemo u nevladine organizacije.

Da li ste naučili sva slova crnogorske abecede?

- To nisu slova. To su note. Reč je o melodiji, a ne o jeziku.

Kakva je budućnost Srba i srpskog jezika u Crnoj Gori?

- Sve zavisi od planova i procena turističkih agencija.

Crkvu potresa skandal za skandalom. Mnogi smatraju da je SPC na meti onih koji bi da uruše jednu od poslednjih kredibilnih institucija srpskog naroda, ali nije manje ni onih koji tvrde da je za sve što im se događa kriva isključivo SPC. Šta vi mislite?

- Da je crkva za sve kriva, zaključeno je još pre 2.000 godina i usvojeno kao refren svih stručnih analiza. To je svima najviše odgovaralo. Nažalost, umesto da se tu stane, bez ikakve potrebe se dodaje još poneko. Kao da sama crkva nije dovoljna. Ali što je više nepismenih i nekrštenih, crkva će biti sve krivlja, a ta istina očiglednija.

(Pres)