Сувишно је да накнадно процењујемо колико Косово вреди кад смо га каваљерски поклонили

Песник - академик Матија Бећковић - својим лековитим сарказмом измерио је за Прес потезе и намере београдске власти и оно што се дешава српској култури и Српској православној цркви.

Како вам у Србији изгледа Васкрс данас?

- На Васкрс, Србија се радује „и своје бреме пребацује на Христа у себи“!

Изјавили сте да „пошто Косово нема цену, морало је бити дато џабе“. Да ли је баш морало?

- Проћердали смо векове бирајући украсни папир. Али поклону се у зубе не гледа. Сувишно је да накнадно процењујемо колико Косово вреди кад смо га каваљерски поклонили и да се ценкамо пошто смо га џентлменски дали. На шта би то личило, шта би свет мислио о нама, какви бисмо ми црни дародавци били ако бисмо поименце набрајали градове и села, планине и реке, руднике и фабрике које смо јуначки предали. Боље да их нисмо ни поклањали ако ћемо вечито да спомињемо Пећ и Призрен, Приштину и Митровицу, Обилић и Косово поље, три Бистрице, Патријаршију, Дечане и Грачаницу..., које смо у тај пакет спаковали. 

Боље да људи мисле да смо дали мали прст небеске, а не руку из рамена и жилу куцавицу земаљске Србије. Истина, има стипси које никад не би дале никоме ништа. Став да је Косово изузетак и преседан који се неће примењивати нигде друго уједно је био најбоље образложење зашто ни ми нећемо да будемо изузетак и преседан. Али, у том случају, не бисмо били јединствени и оригинални!

Како оцењујете потребу садашње власти да хитно и по сваку цену решава косовски проблем, који траје готово 700 година?

- Све је повезано. Док не предамо Косово, не можемо мрднути с места. Косово нас спречава да поправимо зубе и почистимо двориште. А чим га предамо, престаће да прокишњавају операционе сале, а покрадени шахтови ће се сами вратити на своја места. На крају, али не и на последњем месту, надомак руке нам је чак и датум.

Косово или Европа, колико је та дилема стварна?

- Први пут откад постоји, Србија није у Европи. Ни најумнијим Србима у прохујалим вековима то није пало на памет. Оно што није знао нико, сад зна свака будала. Толико смо напредовали. Има мишљења да је захтев да дамо Косово знак најдубљег презира према нама. И да ће нас, када га дамо, у знак признања презирати још више. Али, баш нас брига. То је била цена уласка у Европу.

Шта за духовно постојање нашег народа значи косовски мит и шта кад га више не буде?

- Остаће нам само легенде и митови о будућности. Солжењицин је поручивао косовским Србима: „Останите уз своје гробове!“ Али, гробља су порушена.
Упућени упозоравају да ће идућа 2014. година бити тешка за српски народ због чињенице да ће бројним манифестацијама бити обележена 100-годишњица почетка Првог светског рата, где ћемо поново бити апострофирани као искључиви кривци за његов почетак?

- Гаврило нас је нагаравио, али нас је Броз рехабилитовао и осветлао образ. Да не би Гаврила Принципа, не би се Јосипу Брозу посрећило да допутује и да се с пушком у руци јуначки бори против Србије. И захваљујући Србима, од аустријског фелдвебла постане српски маршал. То је сад наш резервни адут.

Председник Србије Томислав Николић је Србе у БиХ назвао Босанцима и извинио се за српске злочине. Има ли краја извињењима и да ли су Срби народ с најкраћим памћењем?

- Претпостављам да је логично мислио да су Босанци само Херцеговци. И кад може Баден - Баден, што се и Босна и Херцеговина не би звала Босна & Босна. То већ звучи као да је чланица ЕУ. Извињење је девалвиран појам из оне врсте ритмичке гимнастике која се негује при релаксацији у испразниим дебатама на државном врху.

Како оцењујете чињеницу да се у Србији практично прећутало 200 година Његоша? Да ли га се Србија одриче?

- Вероватно су заузети прослављањем важнијих годишњица. Зато све наде полажемо у невладине организације.

Да ли сте научили сва слова црногорске абецеде?

- То нису слова. То су ноте. Реч је о мелодији, а не о језику.

Каква је будућност Срба и српског језика у Црној Гори?

- Све зависи од планова и процена туристичких агенција.

Цркву потреса скандал за скандалом. Многи сматрају да је СПЦ на мети оних који би да уруше једну од последњих кредибилних институција српског народа, али није мање ни оних који тврде да је за све што им се догађа крива искључиво СПЦ. Шта ви мислите?

- Да је црква за све крива, закључено је још пре 2.000 година и усвојено као рефрен свих стручних анализа. То је свима највише одговарало. Нажалост, уместо да се ту стане, без икакве потребе се додаје још понеко. Као да сама црква није довољна. Али што је више неписмених и некрштених, црква ће бити све кривља, а та истина очигледнија.

(Прес)