Сва три аспекта пројекта „Јадар“ опасна су и штетна – и рударски, и хемијско-технолошки, као и аспект одлагања отпада

Академик и хемичар по струци Ненад Костић изјавио је да би у случају реализације пројекта „Јадар“ скоро цела домаћа производња сумпорне киселине била потрошена на њега, па би Србија морала да увози додатне количине, а читави олимпијски базени те штетне хемикалије морали би да буду транспортовани вагонима кроз Србију.

У изјави за ФоНет он је напоменуо да Србија данас производи много сумпорне киселине, између 300.000 и 400.000 тона годишње, али ако би се кренуло са пројектом „Јадар“ то не би било довољно за све потребе.

„Борски рудник и тамошња прерада руде ослобађа много сумпор-диоксида и он се користи за производњу сумпорне киселине. Рио Тинто признаје и говори да ће користити 1.100 тона концентроване сумпорне киселине дневно, то је приближно 400.000 тона годишње. Нама би цела садашња производња отишла само за потребе пројекта ‘Јадар'“, рекао је Костић.

Ја сам хемичар и знам шта они предвиђају, а то што предвиђају је разорно. Третман силикатних руда, оне су веома отпорне и стабилне и жестоки методи би се користили. Пропагандисти кажу ‘не бисмо ми користили сумпорну киселину на тачки кључања, само на 90 степени'. Сумпорна киселина je разорна и штетна на свакој температури 

Према његовим речима, за остале индустрије и све оно за шта се сада користи сумпорна киселина – за ђубрива и прерађивачку индустрију, морала би да се увози огромна количина сумпорне киселине, чак приближна оној коју сада Србија производи.

Када је реч о опасностима током транспорта те опасне хемикалије кроз Србију, Костић је навео да би се олимпијски базени концентроване киселине развозили сваког дана спским вагонима и цистернама.

„Таман да ниједан од тих вагона деценијама не исклизне из шина, таман да ниједан од великих реактора не процури, неминовно ће приликом претакања из цистерни нешто да процури. Ако процури 0,001 део течности, то је једна тона концертоване сумпорне киселине дневно“, навео је Костић.

Као хемичар по струци, Костић сматра да су сва три аспекта пројекта „Јадар“ штетна – рударски, хемијско-технолошки, као и аспект одлагања.

„Нико тамо не би копао. Први део, рударски део обављао би се подземним експлозијама сваки дан, помоћу разорних рударских експлозива који би тресли, то би после неког времена довело и до слегања тла, подизали би прашину“, објаснио је Костић.

Он напомиње да је то „још и најмања мука“ и да га много више брине прерада руде.

„Ја сам хемичар и знам шта они предвиђају, а то што предвиђају је разорно. Третман силикатних руда, оне су веома отпорне и стабилне и жестоки методи би се користили. Пропагандисти кажу ‘не бисмо ми користили сумпорну киселину на тачки кључања, само на 90 степени’“, навео је академик.

Сваког дана вагонима и цистернама развозио би се олимпијски базени концентроване сумпорне киселине. Таман да ниједан од тих вагона деценијама не исклизне из шина, неминовно ће приликом претакања из цистерни нешто да процури. Ако процури 0,001 део течности, то је једна тона концертоване сумпорне киселине дневно

Костић је указао да је сумпорна киселина веома корозивна, јака и разорна и штетна на свакој температури и да не теши тих 90 степени и што је то испод тачке кључања, додавши да би обрада и прерада руде, издвајање ллитијум карбоната и борне киселине из јадарита било јако штетно.

Према његовим речима, забрињавајуће је и брдо јаловине која би остала уз мноштво штетних и опасних елемената у њој.

„Рио Тинто намерава да остави 58 милиона тона јаловине и то на површини земље. Не верујте никоме ко прича мантре о зеленом рударству – највиши еколошки стандарди захтевају да се сва јаловина врати под земљу, да се ништа од рударске воде не испушта. Код нас се планира све супротно. Оставили би брдо јаловине у којој ће бити врло штетних елемената, попут арсена“, упозорио је Костић.

Како је рекао, посебно је ризична чињеница да ће се јаловина таложити између двеју бујичних река – Јадра и Корените.

„Они кажу ставићемо фолију дебелу чак 1,5 милиметар испод тог брда. То је смешно, тако тешити забринуте грађане, да ће брдо јаловине почивати на пластичној фолији – колико ће та фолија трајати“, запитао се Костић.

Они кажу 'ставићемо фолију дебелу чак 1,5 милиметар испод тог брда'. То је смешно, тако тешити забринуте грађане, да ће брдо јаловине почивати на пластичној фолији

Он је истакао и да у Италији постоје рудници из етрурског доба, петог и шестог века пре нове ере, који и даље испуштају јаловину.

„Мислим да, али нисам сигуран, да и неки наши средњовековни рудници испуштају јаловину у животну средину. Истини за вољу, рудари Етрурци нису имали савремене методе, али проблем је исти. Ствар је у томе да остављене супстанце, препуштене ветру и води, неминовно продиру у животну средину. Они нас теше и кажу – неће бити течног отпада, то ће бити чврст отпад. Онда укључиш мозак, па кажеш, а шта ће бити кад падне киша“, указао је академик.

Рио Тинто намерава да остави 58 милиона тона јаловине и то на површини земље. Не верујте никоме ко прича мантре о зеленом рударству – највиши еколошки стандарди захтевају да се сва јаловина врати под земљу, да се ништа од рударске воде не испушта. Код нас се планира све супротно

На опаске оних који се залажу за пројекат „Јадар“ да струка треба да се изјасни и утврди да ли ће бити штетних последица пројекта „Јадар“ Костић подсећа да су се стручни људи у Академији наука, као Академији инжењерских наука већ одавно изјаснили против овог пројекта.

Костић је најавио и да ће у суботу, 10. августа бити на београдском протесту због могућег ископавања литијума у Србији.

„Властодршци ће покушати да нас преведу жедне преко воде. Ми, противници разарања животне средине смо слаби, јер против себе имамо властодршце који немилице захватају у државну касу и троше јавне новце да раде против јавног интереса. Имају и медије. Ми смо слаби, али има много примера где слабија страна побеђује“, истакао је Костић.

(Фонет)