У сусрет невладиној влади

Нико није покушао да доведе у везу презадуженост наших комшија Мађара са чињеницом да ова земља „декретом“ поверилаца добија нову владу под ингеренцијом зеленаша у ММФ. Ако се сада узме у обзир најава да ће светски лихвар – Међународни монетарни фонд, одлуком самита у Лондону, добити на располагању 1.000 свеже наштампаних милијарди долара јасно је унајмање једно. Технологију томахавка, испробану на Балкану, смењује бомбардовање посрнулих малих економија позајмицама банкарског „милосрдног анђела“. Отровни финансијско политички и економски услови, са нешто одложеним дејством, биће ефикаснији од НАТО пројектила.

Не радујмо се новим ревизијама буџета и новим позајмицама, под одређеним условима. Оне директно воде у изумирање делова популације неспособне за продуктиван рад. За преузимање пуне одговорности због оваквог геноцида над грађанима владе наравно немају храбрости. Оне су само сервиси ове банкарске неоколонијалне институције и зато лаконски саопштавају – то су услови „подршке“.

Правац предстојећих догађаја у Србији, на бази искустава држава жртава ММФ-а у Латинској Америци, Азији и Африци, треба препознати у припремама за још једну пучистичку, политичку транзицију. Тешко да би се ту могли уденути некакви, макар наизглед, демократски избори. За разлику од 9. марта, када је, у режији краља тргова, оствариван услов за удар, коме се није придружила војска, преко 5. октобра, када је постигнута кооперативност генерала и делова полиције, заједно са ужим кругом СПС-а, уз икебану маса и ватромет опозиције, најзад је, после политичког удара ДС-а од прошлог пролећа, без таласања, изманипулисана изборна воља. То упућује на могућност да следећа владајућа гарнитура чак неће морати да крије чији је експонент – да је нека врста принудне управе светских банкара над Србијом.

Улогу спасилаца играће организације које су се до сада скривале иза борбе за људска и мањинска права, права хомосексуалаца. Неће морати да се пререгиструју као парламентарна странка. Време је да невладин сектор, који је након 5. октобра изборио дисконтинуитет државности Србије и промоцију њене искључиве кривице за све ратове, помогао признање Косова и ради на отцепљењу Војводине, престане да игра улогу владе у сенци.

Реалних препрека за то више нема. Парламент је подједнаким напором опозиције и позиције дискредитован. Медији и личности директно спонзорисани од Сороса и невладиних огранака већ форсирају дискредитовање оних који су закомпликовали игру око Србије потписивањем пропуснице за „Јужни ток“. Могло би се показати да се ближи крај балканском флиперу с Тадићем у улози куглице. То најављује својим заокретом увек добро обавештен Б92. Осим ако председник не појача напоре у отварању дијалога са Приштином и прогура снагом 127 коалиционих гласова статут Војводине.

Незахвално је у овом тренутку, немогуће чак, прогнозирати тајминг новог расплета текуће политичке сплетке чији су темељи ударени још насилним стварањем коалиције ДС–СПС, а потом цепањем радикала. При томе нико није забринут што смо постали парламентарна земља без опозиције. Међутим, наговештаји да ће из финансијске дубиозе бити спасавани само потпуно приватизовани медији (специјални фонд, или можда донација), али не и они у којима је држава власник, рецимо новинска агенција Танјуг, говоре да ће први ешалон офанзиве на Србију бити електронски и штампани медији контролисани споља од којих већина већ припада WAZ-у, Рингеру и осталим анђелима новог светског информативног поретка. Додуше, сами финансирамо РТС, па се зато ова институција понаша дискретније.

Шта ћемо са открићем да је Дража наводно умро у Европејцима омрзнутој Русији, а Сима Дубајић, Робеспјер „балван револуције“, наводно најодговорнији за стрељање хрватских усташа на Кочевском рогу 1945? Обичним смртницима нејасно је ко је аутор ове политике који би да Брозову заоставштину, ускоро ће то бити и „геноцид над Немцима у Војводини“, претвори у громобран без уземљења, при чему је доњи крај вешто тутнут у руке српског историјског наслеђа.

Међутим, изгледа да само то може да задовољи амбиције новог рајха и, ако поново затреба, отвори пут „оправдано осветничким акцијама“ наших олујних комшија. Управо свих до једног у НАТО. На телу тог војног диносауруса мале памети и још мање моралности једина непожељна брадавица у региону је неутрална Србија.

Меркелова и Саркози су у Лондону схватили, а у Стразбуру на самиту Алијансе изнели идеју. Црну рупу коју су намерно створили најкрупнији банкарски и берзански спекуланти треба да својим ресурсима, робом и радом, попуне не само мале нације задуживањем, стављањем под хипотеку „куће“, вода и ораница, већ и Европа под окупацијом НАТО, али и Кина, Русија, Бразил, Индија. Решење је у предлагању нове светске, или увођењу регионалних валута, уместо долара без подлоге. Не треба занемарити ни јачање војног повезивања у Азији. Пркосом Чавеза и мудрошћу Луле. А ми чекамо нова казивања историје мудраца из Дренове. Ваља и то преживети. Као и све раније. Вазда на неком Голом отоку, мада нам је Србија зелена и плодна.