Vučić i cenzura - ko obara, bude oboren

Naprasna zainteresovanost EU i OEBS-a za slobodu medija u Srbiji donela je premijeru Vučiću prve packe od Zapada s kojim se u svojoj dvogodišnjoj vladavini savršeno slagao. Prvo je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport ocenio da je stanje u medijima nezadovoljavajuće, a potom je predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović upozorila na rušenje sajtova koji objavljuju kritičke tekstove o premijeru.

Odgovarajući na primedbe evropske organizacije, Vučić je zatražio dokaz ili izvinjenje. To što se permanentno obaraju isključivo sajtovi koji ga kritikuju, za njega nije nikakav dokaz. Dokaz koji premijer traži, a koji bi značio da je on sa svog računara lično obarao sajtove, neće dobiti od OEBS-a. Ali, primera i dokaza obaranja sajtova, rušenja video klipova, uklanjanja tekstova, gašenja emisija i smena novinara i urednika u poslednje dve godine, ima na pretek. Da krenemo redom.

Premijer se u decembru prošle godine razveo i ponovo oženio. Nijedan medij to nije objavio, računajući i tabloide čiji su vlasnici i urednici prisustvovali događaju. Da li nisu prepoznali vest ili im je sugerisano da o tome ne govore?

Marko Stepanović i Darko Mitrović, voditelji „Mentalnog razgibavanja“ na Radiju B92 u jutarnjem programu, šalili su se na konto ženidbe, ne pominjući eksplicitno, ali sa jasnim aluzijama. Sutradan su poslati na odmor „zbog novogodišnje šeme“. S odmora su se vratili ali ne i na radio. Ovaj voditeljski dvojac teško će ponovo naći uhlebljenje na nekom od mejnstrim medija.

Tokom snežne oluje u februaru koja je zavejala ljude na putu u Feketiću, tada PPV Vučić je uvideo sjajnu priliku za samoreklamerstvo, pa je utrčao u helikopter sa sve kamerama a onda izvodio predstavu tobož spasavajući zavejano dete. Snimak je, što se kaže, dušu dao za pravljenje parodije. Tako je nastao klip pod nazivom „Supermen iz Feketića“, koji je uklonjen sa svih mogućih Jutjub kanala. Tadašnji vođa internet tima naprednjaka Mario Maletić pohvalio se na tviteru kako su sns botovi obarali podsmešljivi klip: „Um caruje, a i masa ljudi čini svoje“. Zbog nesmotrenog samohvalisanja, kojim je otkrio da njegov tim stoji iza obaranja klipa s Jutjuba, Mario je smenjen. Treba li još neki dokaz?

Sa Radija B92 sklonjen je i voditelj Igor Brakus, koji je sa grupom građana učestvovao u izbornoj kampanji za Beograd, tokom koje je na sebi svojstven, duhovit način, kritikovao vladajuću stranku. Voditelju je „zbog nove programske šeme“ onemogućeno da  nastavi s emisijom „Brakus od 3 do 5“ koju je vodio 23 godine, nakon čega je sam otišao.

Na dan formiranja Vlade, tadašnji šef deska u Večernjim novostima Srđan Škoro, gostovao je u jutarnjem programu na RTS, gde je kritikovao premijera zbog izbora pojedinih ministara. Ubrzo biva smenjen, gubi posao u Večernjim novostima da bi bio pomeren na mesto pomoćnika urednika lista „Sport“, s platom manjom od novinarske.

Gostovanje Srđana Škora bilo je povod za famozno saopštenje SNS u kome se RTS optužuje da vodi prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića!? Voditeljski par kod kojeg je Škoro gostovao u Prelistavanju više nije imao „problematične goste“, dok politiku kao temu upadljivo izbegava.

Nedavno je sa mesta glavnog i odgovornog urednika Studija B smenjen Aleksandar Timofejev, kojeg je, kako je sam rekao politika dovela i politika odvela sa čela gradske televizije, budući da Skupština grada postavlja na tu funkciju. Iako gradska televizija nije kritikovala naprednjačku vlast u Beogradu, o poplavama su izveštavali na bitno drugačiji način nego Pink, bez veličanja Vučićevog herojstva, sa gostima koji se nisu pojavljivali da se zahvale premijeru, već su iznosili priče kojih nije bilo u ostalim medijima. U političkim emisijama Đorđa Mićića i Predraga Sarape prostor su dobijali i gosti koji nisu „na liniji“.

Obaranje sajtova je posebna tema. Koliko god premijer i njegovi puleni pokušavali da relativizuju tu priču omalovažavanjem sajtova „za koje niko nije čuo“, indikativno je da se radi isključivo o onima koji kritikuju Vučića. Sajt Teleprompter koji je veliku posećenost privukao za vreme Feketića, objedinjavajući sav satirični sadržaj o supermenu, prvi put je tada oboren, da bi za vreme poplava bio ugašen nekoliko dana.

Sajt Druga strana blokiran je nakon objavljivanja teksta „Državo, ne bismo te više zadržavali“,  u kojem se kritikuje ponašanje vlasti tokom spasavanja ljudi sa poplavljenih područja. U isto vreme, sa sajta Blica izbrisan je blog novinara Vremena Dragana Todorovića pošto je objavio tekst profesora Novice Milića „Ja, AV, podnosim ostavku“ u kojem se taksativno navode argumenti zašto Vučić treba da se povuče s državne funkcije i iz politike. Poseban kuriozitet je da je Todorović izbrisan sa spiska blogera na sajtu Blica. Zanimljivo je i da je Vučić rekao da je uklonjeni tekst „prilično glup“.

Baš kad je premijer zatražio od OEBS-a dokaze za cenzuru, dešava se višečasovni hakerski napad kojim je oboren sajt Peščanik. Slučajno ili ne, na njemu se tog dana pojavio tekst profesora koji tvrde da je doktorat ministra Nebojše Stefanovića plagijat. Uzgred, za ovu analizu tri naša naučnika sa univerziteta u Velikoj Britaniji, Vučić je opet potegao svoj omiljeni argument, rekavši da su obrazloženja u tekstu „glupa“.

Podsetimo da se jedan od najupečatljivijih primera cenzure usled pritisaka na internet sajtove desio u oktobru prošle godine kada je sa više portala, gotovo istovremeno, uklonjen tekst objavljen na Radiju 021 o protekcijama koje uživa ćerka Jorgovanke Tabaković, zaposlena u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Taj tekst uredništvo O21, Krstarice, Aloa i E-izbora sklonilo je zbog pritisaka, dok je Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a objavio da je vest blokirana hakerskim upadom na sajt.

Ovo su bili primeri direktne cenzure u poslednje dve godine vladavine Aleksandra Vučića. Cenzura, naravno, nije uvek direktna, što ne umanjuje njeno širenje. Aleksandar Vučić često poteže argument: „Evo neka kaže jedan urednik ili novinar koga sam zvao da na nešto utičem?“ Iako ima urednika koji po kuloarima pričaju: „Zvao me onaj u 2 noću ili u 5 ujutru“, niko se ne bi drznuo da to kaže javno.

Najzad, u državnim medijima Aleksandar Vučić je lično postavljao urednike, koji su za plate od više stotina hiljada dinara preuzeli ulogu cenzora. Oni dobijaju poziv samo kada nešto zabrljaju. Srđan Škoro je izjavio u intervjuu za NSPM da ga je nakon gostovanja na RTS pozvao glavni i odgovorni urednik Novosti Ratko Dmitrović i rekao mu da je „dobio neke pozive“. I ne samo to, Dmitrović je sam izjavio kako Vučić može sve urednike Politike „pojedinačno ili đuture da posmenjuje za cirka 15 minuta“.

Cenzura, koja dovodi i do autocenzure, sprovodi se i hapšenjem pojedinaca zbog stavova na privatnim profilima na Fejsbuku i Tviteru. Hapšenje i pritvaranje građana zbog mišljenja izraženog na društvenim mrežama poprima konotacije ozbiljnog narušavanja ljudskih prava i sloboda u najširem smislu.

Zbog posta da vlast krije broj stradalih u poplavama u Obrenovcu privedena je šminkerka Jelena Maćić, koja je posle toga ugasila svoj Fejsbuk profil. Iz istog razloga, koji je Vučić okarakterisao kao „širenje panike“, troje ljudi je zbog statusa na Fejsbuku, 7 dana zadržano u pritvoru. Jedan od njih je rekao da je držan u ćeliji zajedno sa narkodilerom i ubicom, a drugi da su ga tukli i davali mu vodu na 12 sati.

Novinar RTV Mladenovac Dragan Nikolić bio je na informativnom razgovoru jer ga je poslanik SNS-a Milorad Cvetanović prijavio da vređa funkcionere njegove stranke. Razlog za to je što je Nikolić na svom privatnom profilu na Fejsbuku preneo deo teksta koji je kritikovao Gorana Vesića, a koji je objavljen na sajtu Kolumnist. Zbog komentara na Fejsbuku, po prijavi istog poslanika, zbog narušavanja ugleda SNS, saslušana je i Violeta Jovanović, menadžerka jednog mladenovačkog kafića.

Ipak, treba reći da istinskog slobodnog novinarstva u Srbiji nikada nije bilo. Kabinet Borisa Tadića je takođe uređivao pisane i elektronske medije, što ga je najzad i koštalo vlasti. Opozicioni mediji koji su postojali za vreme Slobodana Miloševića nisu bili nezavisni, oni su samo zastupali drugu stranu. Ali upravo zbog postojanja druge strane, Miloševićev period deluje demokratskije kada su mediji u pitanju. Opozicione medije finansirali su stranci. To što se Zapad ili bar njegov evropski deo, ponovo interesuje za slobodu medija u Srbiji, mogao bi biti početak Vučićevog kraja. Ali, on se sa tim ne miri, pa nastoji da sruši što više kritičkih tekstova o sebi, pre nego što i sam bude oboren.