Замке троструког морала

По уставу Србије, његовим преамбулама, Косово је привремено окупирана територија. По односу званичника, дјела политичке репрезентације Србије, рекло би се да не поштују клаузулу, посебно кад се ради о третману серије терористичких акција на Косову и Метохији према својим грађанима. Поменућу само неке некажњене злочине, гдје званична политика показује крајњу уздржаност, а, такође, навешћу само неколико примјера како друге државе реагују на убиства својих суграђана. Рецимо, Израел је због два киднапована војника напао могуће базе у сусједној држави, а салдо напада је неколико стотина мртвих.

У селу Добруша код Пећи 20. октобра 2011. године убијен је Мишко Коматина, а рањени су Дејан Богићевић и Драшко Ојданић. Њих тројица кренули су да у Добруши обиђу имање убијеног Коматине, где су затекли Албанца који му је узурпирао имање. Након разговора Албанац је отишао до аутомобила, како им је рекао, да узме мобилни телефон. Умјесто телефона потегао је калашњиков. Рафалом их је покосио. Утврђен је идентитет нападача – Албанца из села Лукаци у општини Исток. Након терористичког напада полиција је претресла кућу осумњиченог и пронашла оружје којим је пуцано, али не и нападача. Име починиоца је познато, али се не помиње, “ради даље истраге.”

Српски парламент у Београду није прихватио предлог опозиције да се расправља о злочину у селу Добруша. „Снаге Кфора и Еулекса имају пуну подршку ЕУ у успостављању владавине права и слободе кретања на Косову“, рекла је Маја Коцијанчич. На ударним мјестима београдски медији биљеже: Одавањем почасти и полагањем венаца обележена 67-годишњица ослобођења главног града у Другом светском рату. Председник Србије Борис Тадић положио је венац на Споменик ослободиоцима Београда, уз почасни строј гарде Војске Србије. Министар одбране Србије Драган Шутановац изјавио је да се Косово не може "бранити пушком" већ "главом." Генерал Здравко Понош, начелник Генералштаба, Политика, 24. децембра 2008. године: …„ Војска данас има 19.500 плаћених људи у свом саставу, а Министарство 10.000. Генералштаб има 192 пуковничка места, а Министарство одбране 476. Војска има 28 генералских места, а Министарство одбране 15.” Пет дана касније Борис Тадић, предсједник Србије, смијенио је Здравка Поноша и упутио поруку грађанима – “да нема шта да брину о одбрани земље.”

У Гораждевцу поред Пећи 13. августа 2003. године, са два рафала из калашњикова покошено је шесторо српске дјеце док су се купала у ријеци Бистрици. Двоје дјеце подлегло је повредама, док су Срби који су рањену дјецу возили ка болници у Пећи засути каменицама на улазу у град демолирали возила. НАТО генерал у Приштини вербално је осудио напад који, по његовој процјени, “може имати негативне посљедице за даљу демократизацију Косова”(!?). Дјеца су на Косову омиљена мета.

Марилина Веко (Политика, 14. април 2004), новинар италијанске Ринашите,износи примјер из села Церница крај Гњилана. У центру тог мјешовитог села био је пункт КФОР-а са америчким војницима. Један Албанац је 27. маја 2000. године пуцао у главу петогодишњем малишану Милошу Петровићу који се играо испред своје куће. Пристигла је патрола КФОР-а. Малог Милоша на руке је узео један млади амерички војник. Потекле су му сузе. Упитао је свог капетана ‘Кога ми штитимо? Албанце? Видите ли што раде? Капетан је само слегао раменима. Млади војник је уперио пиштољ у капетана, али није пуцао. Одмах послије тога враћен је у Америку”, пише Марилина Века.

Погледајмо државни третман једне обичне кафанске туче у САД, гдје су актери Србин и Американац. Миладин Ковачевић ухапшен је 4. маја 2008. гоодине након туче у њујоршкој дискотеци. Његова жртва, Брајан Штајнхауер (податак преузет из америчке штампе), уштинуо је девојку за стражњицу док је плесала са својим партнером, Бошњаком. Колико знам, њих двоје су били из Сарајева, избјеглице. Бошњак је стао у заштиту своје дјевојке. Међутим, обијесни Штајнхауер га је главом ударио у лице. Ковачевић се умијешао и почистио је главоударача. Таквих кафанских туча са сличним последицама има на хиљаде не само у Америци. Након хапшења Ковачевић је касније пуштен из притвора, уз кауцију, али је побегао у Србију са исправама које му је издао српски конзул у Њујорку. Умијешала се држава. На захтјев САД Ковачевић је ухапшен заједно са српским вице-конзулом, који му је издао исправе. Телевизија Б92 је вијест о хапшењу Ковачевића емитовала као ударну. Да би јавност изразила антипатије према Ковачевићу, Б92 је објавио ексклузивне фотографије до којих је дошао неидентификованим каналима. Пратећи америчку штампу такве Штајнхауерове слике, како лежи крваве главе и склопљених очију са цјевчицама из ноздрва, нијесам видео. Имала је србијанска јавност. На сајту Б-92: „Изручите силеџију!”

Сенатор Чарлс Шумер са Хилари Клинтон повео је акцију да се од Србије затражи изручење Ковачевића, уз пријетњу да ће јој завести економске санкције. Реаговала је и државна секретарка Кондолиза Рајс. „Она је смирена жена, али се стварно наљутила због онога што се десило”, изјавио је Шумер после разговора са њом. Амерички амбасадор у Београду муњевито је реаговао, тражећи сусрет са највишим званичницима Министарства спољних послова Србије. Он је изјавио да је случај Ковачевић сада постао „приоритет за владу САД”. Убијени Срби на Косову и Метохији нијесу ничији приоритет, парламента и владе, поготово.