Zašto treba biti oprezan sa zahtevom za raspisivanje vanrednih izbora?

Već više od šest meseci svedočimo studentskom i narodnom pokretu pobune protiv aktuelne vlasti u Srba. Taj pokret nesporno predstavlja novu energiju u političkom životu Srbije. Pošteno je reći da glavna zasluga za njeno buđenje i neprekidno održavanje svežom, a uprkos svim beslovesnim, krajnje nemoralnim i protivzakonitim nepodobštinama, preduzetim od strane vlasti radi njenog gašenja, pripada gotovo isključivo pobunjenim studentima i narodu, koji ih podržava.

Za razliku od postupanja nekih opozicionih subjekata u prethodnih 13 godina, studenti nisu dozvolili da im ovakva vlast učini ono za šta se vrhunski izveštila u tom periodu, a to je da ih obećanjima prevede žedne preko vode. Iz tih razloga, ja i dalje verujem da je moja obaveza da bez ostatka budem na strani takve pobune protiv izdajničke, antinacionalne i protivustavne vladavine Aleksandra Vučića

I pored svih tih teških udaraca koje su svakodnevno primali, oni su ustajali još jači i spremniji na dalji otpor i borbu. Uz svo razumevanje za golu vetrometinu na kojoj su se opoziocioni političari pre toga nalazili i na kojoj su politički streljani od strane vlasti poput glinenih golubova, pa čak i za poneke kompromise koje su, stoga, morali da čine, dužni smo da priznamo da su pobunjeni studenti i narod sada uspeli ono što, pre toga, opozicione stranke i pokreti nisu uspeli. I uprkos proteku vremena i povremenim taktičkim omaškama, koje mogu da budu i razumljive, s obzirom na snagu i bezobzirnost protivnika, pobuna je i dalje masovna, ne jenjava i dobro je organizovana. I što je bitnije, za razliku od postupanja nekih opozicionih subjekata u prethodnih 13 godina, studenti nisu dozvolili da im ovakva vlast učini ono za šta se vrhunski izveštila u tom periodu, a to je da ih obećanjima prevede žedne preko vode. Iz tih razloga, ja i dalje verujem da je moja obaveza da bez ostatka budem na strani takve pobune protiv izdajničke, antinacionalne i protivustavne vladavine Aleksandra Vučića. 

Zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, u praktičnom pogledu, ima opravdanje samo ukoliko se od vlasti istovremeno zahteva da ispuni prethodni uslov za njihovo održavanje, a to je potpuna promena dosadašnjeg postupanja vlasti prilikom održavanja izbora u prethodnih 13 godina. Dakle, promena izbornih uslova i to ne samo u formalnom, nego i u praktičnom smislu. Iako mogu da budem saglasan sa sve češćim stavom da bi eventualna studentska lista imala veliku podršku građana, možda čak i većinsku, te da bi ubedljivo pobedila na nekim, za sada tako dalekim, relativno poštenim i slobodnim izborima, smatram da takvih izbora pod ovom vlašću ne može da bude, ukoliko se daljim pritiskom na to ne natera, a samim tim ni uslova za izražavanje stvarne volje građana. Naime, koliko god imali utisak da bi eventualna studentska lista „počistila“ sve ostale subjekte političkog života na bilo kakvim izborima, pa čak i onakvim kakvim ih je do sada organizovala vlast, i koliko god taj naš utisak bio iskren, a delovao realnim, plašim se da bi on mogao mogao poprilično da prevari studente i građane i čitav dosadašnji pokret odvede u politički ćorsokak. 

Jednostavno, vlast je u prethodnih 13 godina uspostavila složen, višeslojan, masivan, a opet dinamičan sistem za izbornu krađu. Taj sistem se ne pokreće pet dana pred izbore, da bi se izbori namestili u samom izbornom danu. Suprotno tome, naprednjački sistem preventivnog nameštanja izbornih rezultata se pokreće sledećeg jutra po okončanju prethodnih izbora i funkcioniše besprekorno tokom celog međuizbornog ciklusa do sledećeg izbornog dana. I tako u krug. Novca bez porekla i javnih preduzeća na pretek, a ljudi jeftini, poplašeni za posao i egzistenciju porodice i pomamni na bilo šta što im se udeli. Birački spiskovi neuređeni, sa netačnim podacima i bez kontrole nezavisnih subjekata, sa nepostojećim biračima na tuđim adresama. Takođe, deo naprednjačke ponude su i fantomske izborne liste u njihovoj službi, čija je osnovna svrha ostavrivanje većine u izbornim komisijama i biračkim odborima. O stanju u oblasti medija nema potrebe trošiti reči na svima dobro poznate pojave. U takvim okolnostima, izborni dan je samo formalnost koja treba da verifikuje prethodno već sprovedenu izbornu prevaru. Dakle, kada bi pristala na takve uslove, bojim se da bi studentska lista na ovakve njihove izbore išla k'o jagnje na klanje. Imajući u vidu činjenicu da je izborna prevara uvek unapred dobro pripremljena, čak ni veliki broj studenata kontrolora na svakom izbornom mestu nije dovoljna garancija za sprečavanje izbornih mahinacija. U tom smislu treba biti oprezan i po pitanju navodnog odbijanja ideje o raspisivanju izbora od strane čelnih ljudi naprednjačke vlasti. Znajući ko je na drugoj strani, nije na odmet sumnjati da je u pitanju taktički pokušaj stvaranja dvostrukog privida kod studenata i to, sa jedne strane, privida da se vlast plaši izbora, a sa druge strane privida o snazi i mogućnosti studenata da na naprednjačkim, unapred nameštenim, izborima mogu da odbrane većinsku podršku koju, zaista, imaju. Dakle, nije sporno da studenti takvu većinsku podršku sada imaju, ali je opasno bezrezervno verovati da su u stanju da takvu izbornu volju većine građana odbrane na izborima u organizaciji SNS-a, a bez prethodne promene dosadašnjih izbornih uslova i prakse. Naročito bi bilo pogrešno pristati na eventualni dogovor o tome da se obustave blokade visokoškolskih ustanova u zamenu za pristanak vlasti na raspisivanje izbora u njenoj organizaciji i pod nepromenjenim uslovima. Iskreno se plašim da bi sprovođenje takvih izbora glavu naprednjačkog režima održalo iznad vode i omogućilo joj da dođe do daha, te da na takvim izborima novom prevarom obezbedi dovoljan broj glasova da u srpskom političkom životu opstane kao dominantan, a po dejstvu na srpsko društvo, maligni činilac. 

Zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, u praktičnom pogledu, ima opravdanje samo ukoliko se od vlasti istovremeno zahteva da ispuni prethodni uslov za njihovo održavanje, a to je potpuna promena dosadašnjeg postupanja vlasti prilikom održavanja izbora u prethodnih 13 godina. Dakle, promena izbornih uslova i to ne samo u formalnom, nego i u praktičnom smislu

Druga vrsta razloga, po meni mnogo bitnija i po društvo lekovitija, a na duže staze plodonosnija, odnosi se na pitanje načelnosti i doslednosti u delovanju. Ako se 6 meseci protestuje sa zahtevom za poštovanje načela ustavnosti, zakonitosti, pravne države i vladavine prava, nezavisnosti i samostalnosti pravosudnih organa i ostalih državnih organa i ustanova, onda dosledno istrajavanje kod zahteva za ostvarivanje tih načela ne dozvoljava izlazak na izbore, koji bi bili sprovođeni od strane ove vlasti, a na način kako ih je ona do sada sprovodila. Upravo suprotno tome, dosledno zalaganje za ostvarivanje i odbranu ovih načela podrazumeva dalji pritisak sa ciljem razvlašćivanja Srpske napredne stranke i njenog udaljavanja od onih resora vlasti i ustanova sa kojih bi mogla i dalje nesmetano da sprovodi predizborne i izborne manipulacije. Jednostavno, Srpska napredna stranka više ne zaslužuje i ne sme da joj se dozvoli da više ikada sama odlučuje o bilo čemu, a posebno da bez kontrole i pritiska nezavisne javnosti, studentskog i narodnog pokreta i opoziocionih stranaka, organizuje bilo kakve izbore. Kada bi na to pristali, studenti bi takvoj vlasti dali legitimitet koji je ona odavno izgubila i koji neće moći nikada da povrati, ukoliko joj se na ovaj način za to ne pruži šansa. Iz toga razloga i dalje smatram da bi dalji i snažniji sveopšti, višeslojni pritisak većine segmenata srpskog društva u cilju obrazovanja prelazne, privremene vlade, koja bi razvlastila Srpsku naprednu stranku i pripremila uslove za demokratske, slobodne i poštene izbore, iako na prvi pogled teže, predstavljao delovotvornije rešenje od izlaska na izbore pod nepromenjenim uslovima. Naravno da je uslov za to da se u proteste delotvornije uključe u mnogi drugi segmenti društva, poput pravosuđa, na primer, koji do sada nisu pokazali nameru da doprinesu društvenim promenama. Ponekad se, zaista, bez ikakve zadnje namere da se bilo ko stigmatizuje i uz dužnu čast pojedinačnim izuzecima, postavlja pitanje da li su takvi delovi društva uopšte i zaslužili da ikada budu slobodni i u ljudskom i profesionalnom smislu ili je njihova večna sudbina, zapravo, harlekinske prirode.

U grupu ovih razloga načelnog karaktera spada i razlog koji se odnosi na zahtevani ekskluzivitet studenata u odlučivanju o sastavu liste, koja bi se na takvim izborima suprostavila vlasti, kao i tome ko na takve izbore uopšte treba i može da izađe na opozicionoj strani u odnosu na vlast. Naime, ne vidim kako je sprovođenje takve ideje usklađeno sa prirodom studentskih zahteva istaknutih u prethodnih 6 meseci i ne smatram bi bilo dobro da se takav ekskluzivitet ispostavi kao smetnja razvoju demokratskog uređenja u budućnosti. Dakle, ostajući u svemu kod prethodno iskazane podrške studentima u njihovoj dosadašnjoj borbi i razloga za tu podršku, stava sam da osnovno demokratsko načelo nalaže međusobno sporazumevanje svih opoziocionih učesnika društvenog života o načinima i oblicima izbornog nastupa protiv vlasti u slučaju njihovog održavanja, a da ne dozvoljava bilo kakav ekskluzivitet jednog aktera, kolike god njegove zasluge bile, u odlučivanju o tome ko i kako može, te zašto ne može da izađe na izbore. Kada bi se to dogodilo, to bi predstavljalo lustraciju u praksi, bez odgovarajućeg zakonskog okvira i to, što je najupitnije, lustraciju naopačke, koja počinje od opoziocionih stranaka, a ne od stranaka vlasti i njihovih čelnih ljudi, što bi bilo jedino opravdano i neophodno. Nužno je prvo od političkog i društvenog života i odlučivanja udaljiti stranke trenutne vlasti, pa onda pristupiti eventualnom, verovatno i delimično opravdanom, sankcionisanju trenutno opozicionih stranaka zbog njihovog ranijeg postupanja. Zapravo, takva lustracija naopačke bi najviše odgovarala trenutnom režimu u Srbiji, odnosno, što je mnogo značajnije, njegovim spoljnim nalogodavcima, a posebno onima koji očekuju konačno rešenje srpskog nacionalnog pitanja na srpsku štetu i kojima uticajni nacionalno orijentisani opozicioni subjekti političkog života nikako ne odgovaraju. Iako iskreno razumem razočarenje u delovanje opoziocionih stranaka u Srbiji pod naprednjačkom vlašću, koje i sam u velikoj meri delim, stava sam da stranke uopšte,  a posebno opoziocione stranke, kakve god da su trenutno, predstavljaju uslov bez koga nema demokratije. U Srbiji su opozicione stranke takve kakve su, ali mi, za sada, boljih nemamo, pri čemu osnovno poštenje nalaže da se primeti da te stranke u dobroj meri i liče na nas same, u proseku.

Pored toga, čak i kada bi se, uprkos svim prethodno navedenim upozoravajućim razlozima protiv takvog poteza, ipak uzelo učešća u naprednjačkim izborima, bilo bi uputno da na jednoj listi budu i predstavnici studenata i opozicionih stranaka. Naime, a dozvoljavajući da se moja procena ispostavi kao pogrešna, čini mi se da opozicione stranke mogu da obuhvate i studentskoj listi priključe i glasove onih delova biračkog tela, koje je iz raznih političko-idejnih ili nekih prizemnijih razloga i dalje udaljeno od odluke da na izborima glasa za listu, koja bi se predstavila isključivo kao studentska, iako načelno podržava suprostavljanje ovoj vlasti. Imajući u vidu suštinsku orijentaciju ove vlasti, prethodno navedeno se posebno odnosi na potrebu, pa čak možda i imperativ, da se na jednoj listi sa studentima nađu i opoziocione stranke i pokreti nacionalne orijentacije, kako bi njihovi predstavnici u odnosu na vlast više nastupali sa nacionalne pozicije. Ovo je važno, jer će vlast u eventualnoj predizbornoj kampanji prva i prvo optužiti studentsku listu za antinacionalno delovanje. To je belodano jasno i zbog toga je potrebno da se pokriva desno krilo takve liste od napada. Istovremeno je, po meni, to krilo najsposobnije da vlasti zada teže udarce i oduzme joj dobar deo nacionalno opredeljenih birača, ukazajući na nacionalnu izdaju i nepodobštine takve vlasti. U slučaju drugačijeg postupanja, javlja se bojazan od pojave nepotrebnih podela unutar redova protivnika ovog režima, koje bi njemu najviše koristile i omogućile mu da se održi.

Konačno, treću vrstu razloga koji ukazuju na potrebu da se bude oprezan prilikom razmatranja ideje o raspisivanju izbora bez suštinske promene izbornih uslova vidim kao razloge idejne prirode. Kao što sam već više puta naveo, Aleksandar Vučić još uvek ima jasnu i neokrnjenu podršku zapadnih sila

Konačno, treću vrstu razloga koji ukazuju na potrebu da se bude oprezan prilikom razmatranja ideje o raspisivanju izbora bez suštinske promene izbornih uslova vidim kao razloge idejne prirode. Kao što sam već više puta naveo, Aleksandar Vučić još uvek ima jasnu i neokrnjenu podršku zapadnih sila. Poslednje posete i sastanci zvaničnika EU sa njim, izjave tih zvaničnika, njihovo ponašanje i izneti stavovi nedvosmisleno pokazuju da su zapadne političke strukture ozbiljno pristupile operaciji gašenja požara koji gore svuda oko Aleksandra Vučića, sa ciljem da ga ti požari ni po koju cenu ne opeku do te mere da mora da se povuče sa uzurpiranih položaja moći u Srbiji. Njih ni malo ne zanima stanje demokratije, građanskih i nacionalnih prava Srba, pravna država i vladavina prava u Srbiji. Jedino što je u njihovom vidokrugu jeste ispunjavanje njihovih naloga i ostvarivanje njihovih interesa. I dok to bude radio sa prilježnošću kakvu je do sada pokazivao u izvršavanju svojih zadataka, jedini njihov cilj u domenu političkih odnosa untara Srbije biće da on, po svaku cenu, ostane na vlasti. 

Najbolji primer za to su poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj. Na KiM je u toku potpuni fizički izgon svih ostataka ostataka srpske državnosti na tom delu srpske zemlje, koji se sprovodi uz očiglednu prećutnu saglasnost centralnih vlasti u Beogradu. Jasno je da se vlast u Srbiji tome više uopšte ne suprostavlja. Štaviše, niko od srpskih zvaničnika to više gotovo i ne spominje.  Takvo postupanje srpske vlasti je u potpunosti dosledno u skladu sa obavezama koje je njen čelnik preuzeo od prvog Briselskog sporazuma, pa zaključno sa francusko-nemačkim planom i Ohridskim sporazumom. Cilj je ispunjavanje zapadnih naloga da se srpska država svojevoljno u potpunosti ukloni sa tog dela svoje teritorije, a da prištinski separatisti ostvare sveobuhvatnu kontrolu na celoj teritoriji na kojoj su protivpravno proglasili nezavisnost. Pre uspostavljanja vladajućeg režima u Srbiji, oni nisu imali faktičku vlast na celoj teritoriji za koju je protivpravno proglašena nezavisnost. Tek sa vlašću Aleksandra Vučića i njegovim servilnim odnosom prema zapadnim činiocima i separatistima na KiM, njima je omogućeno zadobijanje potpune kontrole na celoj teritoriji KiM. Sve što je na teritoriji KiM poslednjih godina preduzela vlast Aljbina Kurtija, sprovedeno je uz bezrezervnu saglasnost beogradskih vlasti. 

Sa druge strane, zapadnije od Beograda, dokumentom, koji se naziva „non paper“ za Republiku Srpsku, nastavljaju se pritisci na Srbe u Republici Srpskoj u cilju daljeg slabljenja njihovog položaja unutar BiH. Kao što je bez izuzetka prihvatio sve što mu je iz zapadne kuhinje servirano po pitanju KiM i time ugrozio dalju borbu za očuvanje tog dela srpske teritorije u sastavu Srbije, Vučić će tako isto servilno postupiti i u pogledu zapadnih zahteva, koji se tiču Republike Srpske. Naravno, svako će svoje popuštanje i prihvatanje predstaviti kao tešku borbu za nacionalnu stvar i uspeh u toj borbi, iako će rezultati te njegove borbe biti pogubni po Srbe preko Drine. To će imati tragične posledice po celo Srpstvo. Naime, Republika Srpska predstavlja jedinu svetlu tekovinu po Srbe olovno teškog i nepravednog 20 veka. U toj državolikoj tvorevini sa druge strane Drine kondenzovana je srpska ideja slobode i ona sa teškom mukom održava geopolitičku poziciju Srba kao naroda koji drži središnji prostor Balkana, obuhvatajući obe strane reke Drine. Da bi opstala na vlasti u sadašnjim uslovima, naprednjačka vlast je očigledno spremna da ispuni i zapadne naloge, koji imaju za cilj svođenje Republike Srpske na običan kanton u okviru unitarne BiH, čime će Srbi nepovratno izgubiti položaj težišnog naroda Balkana.

Takvo postupanje srpske vlasti je u potpunosti dosledno u skladu sa obavezama koje je njen čelnik preuzeo od prvog Briselskog sporazuma, pa zaključno sa francusko-nemačkim planom i Ohridskim sporazumom. Cilj je ispunjavanje zapadnih naloga da se srpska država svojevoljno u potpunosti ukloni sa tog dela svoje teritorije, a da prištinski separatisti ostvare sveobuhvatnu kontrolu na celoj teritoriji na kojoj su protivpravno proglasili nezavisnost. Pre uspostavljanja vladajućeg režima u Srbiji, oni nisu imali faktičku vlast na celoj teritoriji za koju je protivpravno proglašena nezavisnost. Tek sa vlašću Aleksandra Vučića

Iz prethodnih razloga, navedenih samo kao primer motiva za njihovo postupanje, opravdano je očekivati da će zapadni činioci u trenutku pogodnom za SNS svesrdno da podrže vanredne izbore pod dosadašnjim uslovima, jer im samo takvi izbori garantuju ostanak naprednjačke vlasti na položajima na kojima im najbolje koristi. Imajući to u vidu, za mene je očigledno da studentski i narodni pokret, kao i opozicione stranke, a posebno one  nacionalno orijentisane, moraju ovu borbu protiv naprednjačke vlasti da idejno preosmisle i utvrde kao neodstupni pokret protiv nasilne i kolonijalne politike zapadnih sila prema Srbima na celom srpskom nacionalnom prostoru. U tom smislu, potrebno je da, kroz njihovo zajedničko delovanje, dalji protesti i akcije protiv ove vlasti dobiju nacionalni i protivzapadni karakter, kako bi se ogolila upravo prozapadno determinisana antinacionalna priroda vlasti, kao i licemeran odnos zapadnih faktora prema osnovnim vrednostima srpskog društva, koje su oni potpuno žrtvovali na oltar ostvarenja svojih geopolitičkih, ekonomskih i finansijskih interesa. Kada se bude krenulo sa takve idejne stajne tačke, postaće jasno da se nikako ne sme, po svaku cenu i bez opreznog promišljanja, pristati na naprednjačke izbore u nepromenjenim uslovima.

Sve u svemu, smena naprednjačke vlasti, održavanje demokratskih, slobodnih i poštenih izbora, vraćanje ustavnosti i zakonitosti, uspostavljanje pravne države i vladavine prava, integralizam srpske kulture, sloboda i jedinstvo celog Srpstva, sve je to jedna jedina i nedeljiva vrednost. Borba za njeno ostvarivanje je istovremeno i borba protiv glavnih spoljnih pokrovitelja ove i ovakve vlasti. Deluje teško, ali meni se čini da zapravo nikada nije bilo jednostavnije, jer sada dobro vidimo i znamo ko je sve ispred nas. Nadam se da još bolje vidimo i znamo šta je sve iza nas i šta nam čuva leđa.

(Autor je advokat iz Novog Sada)