Ми смо криви јер смо у прошлости имали неодговорне политичаре који су допустили да Хрватска у Србији има све, а да Србија у Хрватској нема ништа. Време је да то променимо.

Истини за вољу, није лако седети са Вучићем у студију. Ми код куће можемо да се смејемо, да се ишчуђавамо колико глупости и лажи је у стању у једном даху да изговори, али је лицем у лице с њим тешко исконтролисати властиту одбојност и упаковати је у разложно и прецизно питање. 

Имам утисак да се Лукоил и „Газпромњефт“ у Бугарској и Србији стиде због тога што су руске компаније. Покушавају да се поставе као међународне корпорације и опонашају своје западне колеге.

Мада је слатка језа тек подгрејана: случај јесте, по Незбит доктору, застарео, али није баш јасно ни да ли је реч о самоубиству или нечем другом... и тако се из тог пиштоља још пуца као на некој пијаној свадби о чему после буде вестица – страдао случајни пролазник.

Успут, и поред добре воље, заиста не могу да се сетим када је то војни хеликоптер последњих неколико деценија слетао на аеродром у Сурчину или неки други цивилни аеродром, а посебно не у некаквој изнудици или хаосу.

Откуда хеликоптер на ораници (или некој тамошњој ледини) далеко ван писте и то на кабини? Шта је могло да доведе до таквог епилога, ако не оно што претпостављамо – а то је квар.

И „нетранзициони” и „транзициони” део Европе биће све старији, али у већини бивших социјалистичких земљама број становника ће се и смањивати. Како ће у условима све интензивнијег демографског старења бити финансиран све већи број пензионера у бившим социјалистичким земљама велико је питање.

Према сазнањима БИРН-а, "Јужна Бачка" ће на крају посла, након што се одбију трошкови ангажовања "Ван Хека" и других подизвођача, зарадити најмање милион евра. Међу понуђачима које је ангажовала "Јужна Бачка" је и "Хидро-тан", фирма повезана са директором Јавног предузећа "Електромреже Србије" Николом Петровићем.

Субвенције за повлашћене произвођаче електричне енергије платиће грађани, чији су рачуни већ од марта 2013. године увећани и сада у просеку износе додатних 30 до 40 динара месечно.

Потпуно је јасно зашто Србија обожава ЕУ и зашто са тог пута нећемо скренути. Јер, Европа нема алтернативу. Јасно је и зашто нам нико не саопштава шта све још треба да учинимо да би нас примили у ЕУ, али није јасно зашто нас мало ко обавештава о благодетима уређеног живота у новој држави у коју ћемо ући 2020.