Dobrosusedski odnosi važe i za Kosovo

(Dnevnik, 20.6.2010)

Ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas ocenio je da odluka o početku procesa ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koju je početkom sedmice doneo Savet ministara EU, predstavlja za Srbiju veoma pozitivan događaj.

– Ta odluka predstavlja znak poverenja u to da će srpske vlasti držati svoju reč i da će u punom obimu sarađivati s Haškim sudom. Trebalo bi tu odluku shvatiti i kao ohrabrenje da se u svim oblastima uporno radi na izgradnji poverenja između Srbije i država članica EU i da se izbegnu iritirajući potezi – poručio je ambasador Mas u intervjuu „Dnevniku”.

Koliko će realno biti potrebno vremena da SSP prođe u svim nacionalnim parlamentima?

– Proces ratifikacije u celini zavisi od procedura u pojedinačnim državama članicama. Ali ukupni vremenski period će sigurno biti sličan onome koji je bio potreban drugim kandidatima za pristupanje EU (u proseku oko dve godine). U Nemačkoj se, recimo, Sporazumom moraju baviti i različiti odbori u oba doma parlamenta, te na kraju i plenum Bundestaga.

Koliko će rasplet „slučaja Mladić” biti važan za dalji evropski hod Srbije, u vremenskom ali i proceduralnom smislu?

– Saradnja sa Haškim sudom ostaje suštinski deo procesa približavanja Evropsku uniju. To je tako i utvrđeno u Zaključcima Saveta ministara od 14. juna u Luksemburgu. Potpuno ispunjavanje međunarodnih obaveza jeste i ostaće uslov za put Srbije u EU. Savet ministara je ohrabrio Vladu Srbije da se orijentiše prema preporukama glavnog haškog tužioca Serža Bramerca.

Kada govori o pauzi u proširenju EU, da li su razlozi Nemačke politički ili pragmatični, odnosno da li je u pitanju stav da Unija mora malo da prikoči, između ostalog i zbog grčke krioze, ili se radi o proceni da su sve ostale zemlje, posle Hrvatske i Islanda, još daleko od ispunjavanja kriterijuma za članstvo, pogotovo u uslovima strožijih i vremenski zahtevnijih procedura koje valja ispuniti?

– Nemačka ne govori o pauzi u proširenju Evropske unije, a nije ni EU postavila nikakve nove uslove. Uslovi za približavanje Uniji ostaju isti za sve potencijalne članice, i zacrtani su u Kopenhaškim kriterijumima. Ipak, činjenica jeste i to da je Evropska unija izvukla pouke iz prošlih procesa pristupanja i da je Lisabonski ugovor promenio procedure. Stoga je sigurno da će Evropska unija danas pažljivije proveravati ispunjenost kriterijuma da bi bilo obezbeđeno da se ne uvezu novi problemi u EU – na polju korupcije ili borbe protiv organizovanog kriminala, kada je reč o nerešenim teritorijalnim sukobima ili zemljama koje pridržavanje pravila ne shvataju baš ozbiljno.

Nedavno ste ocenili da jedina prepreka na putu Srbije ka Evropskoj uniji „može biti ona sama”, uz upozorenje da se više ne želi da se pitanja teritorijalnog konflikta uvoze u Evropsku uniju. Da li je ta Vaša izjava na istom fonu kao i ocena Vašeg britanskog kolege Stivena Vordsvorta, koji je eksplicitno doveo u vezu dalji evropski napredak Srbije i rešenje kosovskog pitanja?

– Kao što sam upravo rekao, uslovi su nepromenjeni. Svaka zemlja u krajnjoj liniji odlučuje sama kojom brzinom će preuzeti pravnu tekovinu EU. Do sada sam uvek cenio da Srbija po ovom pitanju napreduje dobro i brzo. Ako se ne odstupa od ovog puta, ne vidim nikakav razlog zašto Srbija ne bi trebalo da se nađe u EU. Nije mi poznat nijedan slučaj da je Evropska unija odbila zemlju koja se podvrgla uslovima za pristupanje EU. Svaki kandidat za pristupanje mora da sam donese suverenu odluku da li će da napreduje na putu ka EU ili da traži alternative. Tako treba shvatiti moju izjavu koju ste citirali.

Ambasador Vordsvort je, između ostalog, naveo da će članice EU, koje su priznale Prištinu, „imati problem” sa odgovorima Beograda u Upitniku, a koji bi tretirali Kosovo kao deo Srbije. Da li bi i Nemačka, kao država koja je priznala kosovsku nezavisnot, imala problem s takvim odgovorima srpske strane?

– Nemačka je priznala Kosovo kao državu, time je za nas pitanje statusa rešeno. Kao što sam već rekao: Ne uslovljavamo dalje približavanje Srbije EU priznavanjem nezavisnosti Kosova, ali insistiramo na u Kopenhagenu zatraženoj spremnosti za regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose. Podrazumeva se da to uključuje i Kosovo. Kako će se ovo organizovati, pre svega je pitanje za pomenute dve strane.

Deo političke javnosti iznenadila je najava evropskog komesara za proširenje Štefana Filea da će EU sačekati stav Međunarodnog suda pravde u Hagu i potom „ispratiti politički proces koji će uslediti”. Da li to znači da postoji mogućnost da članice EU, koje su priznale nezavisnost Kosova, povuku to priznanje u slučaju da mišljenje MSP-a bude da kosovska nezavisnost nije u saglasnosti s međunarodnim pravom?

– Ne bavim se hipotetičnim pitanjima, ali ukazao bih na to da predmet pitanja podnesenog MSP-u nije saglasnost nezavisnosti Kosova s međunarodnim pravom.

Mandat Euleksa produžen je za još dve godine. Da li je Nemačka zadovoljna rezultatima Misije EU, odnosno ima li segmenata u kojima nisu postignuti očekivani rezultati? I može li Euleks postati nova tačka spoticanja Srbije i EU, s obzirom na sve češće primedbe koje iz Beograda stižu na račun Misije?

– Niko nema iluzije kada je reč o kompleksnosti zadataka pred kojima je Euleks. Mislim da je situacija stabilnija i razvoj pozitivniji nego što bi se, možda, to moglo očekivati. Istina je i da je saradnja Euleksa sa nekim srpskim institucijama zadovoljavajuća, dok sa drugima ne funkcioniše toliko dobro. Srbija tu, naravno, mora da sebi postavi pitanje koliko može biti ozbiljan zahtev da se pristupi nekom klubu sa čijim najvećim i naskupljim projektom se samo teško može sarađivati.

Kako ocenjujete nameru VAC grupe da se povuče iz Srbije?

– U svim godinama mog službovanja u Srbiji sam uvek smatrao jednim od mojih prioritetnih zadataka da prenesem nemačkoj privredi da je Srbija danas drugačija nego pre dve godine. Video sam sebe kao osobu koja promoviše Srbiju kao mesto za investicije. Ako se onda jedan od pet najvećih nemačkih investitora u potpunosti povlači iz Srbije, to, naravno, predstavlja težak udarac za moj rad, zbog čega samo mogu da iskreno žalim.

(Razgovor vodio Miroslav Stajić)