|
Какав одјек је задобило хапшење Радована Караџића?  Није битно само то што ће се особа попут Радована Караџића наћи у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију где ће имати праведно суђење, него је то, такође, прекретница у испуњавању добро познатих услова да би Србија могла да крене напред у својој интеграцији у Европу. ЕУ ће одмах размотрити какве закључке треба да извучемо из овог позитивног развоја догађаја и сигуран сам да ћемо кренути напред заједно са Србијом. Веома се надам да ће спремност коју је показала српска влада кад је реч о сарадњи с Трибуналом омогућити тужиоцу да каже да се сарадња одвија у добром смеру. Хапшењем Радована Караџића српске власти су доказале да у потпуности сарађују и намеравају да сарађују с овим судом. Ми то поздрављамо и очекујемо наставак тог процеса, односно улагање свих могућих напора за проналажење двојице преосталих бегунаца који су још увек на слободи - каже Солана.
Када можемо очекивати да ССП постане оперативан и када планирате да размотрите одлуку да га ратификују чланице ЕУ?
- Потписивање споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом у априлу био је преломни тренутак, како за Србију, тако и за ЕУ. Он је јасно обележио тренутак када се Србија окренула ка светлијој будућности унутар ЕУ. Ми се сада радујемо очекиваној и скорој ратификацији SAA у српском парламенту. После ових најновијих позитивних догађаја, имаћемо данас прву расправу међу министрима, а затим ћемо морати да разговарамо с тужиоцем ICTY, али се ја надам да ћемо врло брзо моћи да кренемо напред. Битно је да је ЕУ спремна - и да то заиста веома жели - да изнесе тај споразум на ратификацију. Сигурни смо да нова влада у Београду предузима све неопходне кораке и да ће, чинећи то, омогућити Србији да брзо напредује на путу ка Европи, при чему ће јој статус кандидата бити следећи циљ.
Када очекујете да би Србија могла да се нађе међу земљама које су на белој шенгенској листи?
- Дијалог о визама са Београдом сада је знатно узнапредовао, а кораци које треба предузети изнети су у мапи пута о либерализацији визног режима донетој раније ове године. Веома се надам да ће, после увођења нових пасоша у Србији и у контексту онога што ја сматрам убрзаном сарадњом између Србије и Европске уније, статус беле листе бити остварен веома брзо и за Србију и за остале земље западног Балкана.
Шта Србија треба да уради да стекне статус кандидата и како оцењујете резултате које бисмо могли да постигнемо до краја ове године?
- Чињеница да ратификација ССП за нову владу има највећи приоритет представља значајан симбол и иде у прилог партнерству ЕУ и Србије у будућности. Као што сам управо рекао, ЕУ жарко жели да Србија постигне напредак. Надам се да ће тај тренутак брзо доћи.
Постоје извесне прогнозе да би Србија могла да постане чланица ЕУ до 2014. Да ли мислите да је то могуће?
- Свакако се надам да јесте, што сам споменуо у претходном одговору. У сваком случају, процес уласка у ЕУ је дуг и тежак, што могу да посведоче земље које су кроз њега прошле. Председник Тадић је свестан тога. Видео сам интервју који је дао за „Време“ (среда 16. јун) и пажњу ми је привукла његова оцена да ће чланство у ЕУ захтевати да Србија уложи највеће напоре на плану реформи за протеклих 100 година. Председник Тадић верује да је Србија спремна за те напоре и ја се с њим слажем.
Да ли је признавање самопрокламоване независности Косова предуслов за чланство Србије у ЕУ?
- Ми схватамо колико су недавни догађаји на Косову тешки за српски народ. Стога није тренутак да сада одговорим на то питање. Оно што ми, међутим, очекујемо краткорочно гледано јесте да Србија доследније игра конструктивну улогу када је реч о практичним питањима на Косову. Одржање и заштита српске заједнице на Косову је јасна обавеза ЕУ, као и очување српске културе и верске баштине. Мислим да имамо много тога заједничког када је реч о практичним питањима. Ту спада владавина права. Наша нова мисија на Косову EULEX, која се распоређује у складу са резолуцијом Савета безбедности 1244 и која ће деловати под покровитељством УН, уз благослов генералног секретара Бан Ки Муна, има за циљ да унапреди владавину права на Косову. То подразумева безбедније окружење за Србе на Косову и већу слободу кретања.
Да ли можете да нам објасните правну основу распоређивања мисије EULEX, с обзиром на инсистирање Русије да би она морала да има дозволу Савета безбедности УН?
- Као што је генерални секретар УН јасно ставио до знања, EULEX ће деловати у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 и са свеукупним овлашћењем УН. Штавише, мисија EULEX ужива подршку свих чланица ЕУ. Стога не сумњам да Србија има снажан интерес да тесно сарађује са EULEX-ом. Блиц |
.jpg)
