Početna strana > Prenosimo > Kosovo nije država
Prenosimo

Kosovo nije država

PDF Štampa El. pošta
Ralf Vajld   
petak, 24. april 2009.

(Večernje novosti, 21.04.2009)  

Deklaracija o nezavisnosti Kosova ravna je nezakonitoj secesiji. Albanci nemaju pravo na samoopredeljenje. Kosovo nije nezavisna država. Tako tumači Britanac Ralf Vajld, stručnjak za međunarodno pravo i vodeći ekspert u oblasti teritorija pod međunarodnom upravom koji se bavi ovom stranom kosovske stvarnosti. Doktor Vajld je konsultant pojedinih vlada i međunarodnih organizacija, član pravnog fakulteta Londonskog koledža i profesor na DŽordžtaun univerzitetu.  

Da li međunarodno pravo daje mogućnost da se deo međunarodno priznate države samoproglasi nezavisnom državom?

- Nova država, po međunarodnom pravu, može da se formira od dela teritorije postojeće i njeno nastajanje i priznavanje od drugih država biće zakonito, ako se to dešava uz pristanak "roditeljske" države.  

Srbija nije dala pristanak Kosovu.  

- Da bi deklaracija o nezavisnosti i svako priznanje tako proglašene države bilo zakonito, onda, mora da se nađe neko posebno zakonsko pravo. U suprotnom, to je kršenje prava država da budu slobodne da odrede međunarodni pravni status svoje teritorije. To pravo su sve ostale države zakonski obavezne da poštuju kroz opštu obavezu neintervencije.  

Moguće je da Priština i države čiju podršku ima, u procesu pred MSP iznesu argument da su Albanci na Kosovu imali pravo na samoopredeljenje. Šta mislite o tom stavu?

- Oni nemaju pravo na samoopredeljenje, pa samim tim ni ovlašćenje da proglašavaju državu. Međunarodno pravo je iziskivalo da u slučaju ako se do rešenja dođe bez saglasnosti obe strane ili bez obavezujuće Rezolucije Saveta bezbednosti, da ono uključuje očuvanje suvereniteta Srbije nad Kosovom. Deklaracija o nezavisnosti Kosova ravna je nezakonitoj secesiji. To je ono što se ovde desilo.  

Ako Kosovo nije imalo pravo da proglasi državu, kako pravo tretira to što druge države priznaju ovu nezavisnost?  

- Države koje priznaju Kosovo kao nezavisno neizostavno krše svoju obavezu da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.  

Kosovo je priznalo 57 država. Da li ga povećavanje tog broja čini "više državom"?

- Priznanja mogu da imaju konstitutivnu ulogu, ali samo ako je reč o značajnom broju država. Isto tako, ako značajan broj država poriče Kosovu pravo na državnost, to ima konstitutivnu "negativnu" ulogu po pitanju njegove državnosti. Zato je neizvesno da li je Kosovo država, čak i ako ga neke države tako tretiraju, a što, kažem, njih stavlja u poziciju kojom krše međunarodno pravo u delu koji se tiče obaveza prema Srbiji.  

Ako se stavi po strani način na koji je nezavisnost proglašena, kako videti pravnički: da li je Kosovo danas država? 

- Glavni pravni kriterijum za državnost u suštini podrazumeva praktičnu održivost nekog entiteta, što znači da ima teritoriju, stanovništvo i vladu, i da je nezavistan od spoljne kontrole. Glavni problem Kosova tu je što nije nezavisno od spoljne kontrole. Ono ostaje polje pod nadzorom UN i NATO. Problem je što je po Rezoluciji SB 1244 i Mirovnom planu dogovoreno da se takva kontrola obavlja na osnovu toga što je Kosovo deo Srbije, a ne nezavisna država. Ovo je drugačija situacija od, recimo, BiH gde iako visoki predstavnik ima određena administrativna preimućstva i mada je zemlja pod vojnom kontrolom Eufora, sve se zasniva na tome da je BiH zaista nezavisna država.  

Nalazite li preklapanja sa situacijom Kina - Tajvan?  

- Donekle. Tamo je reč o teritoriji veće države čija vlada ne uživa kontrolu nad njom. Razlika je, naravno, što u slučaju Tajvana, kineska vlada upravlja ostrvom po osnovu toga što je ona zvanična vlada cele Kine, dok na Kosovu, vlada kosovske većine upravlja teritorijom po osnovu odvojenosti od Srbije. Zbog kontinuiranog međunarodnog prisustva u pokrajini, Kosovo ostaje protektorat, a zbog njegovog pravnog statusa, ono ostaje državna teritorija pod protektoratom.

(D. Radeka)