Нови докази о корупцији у реконструкцији Железничке станице у Новом Саду

Два документа, споразум и подизвођачки уговор кинеске компаније China Civil Engineering Construction Corporation (ЦЦЕЦЦ) са Стартингом из Батајнице, чији су власници Љиљана Трипковић и Никола Тривић, уједно и директор фирме, бацају ново светло на случај надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, која се срушила 1. новембра и усмртила 15 људи. Оптужница, коју је Више јавно тужилаштво у Новом Саду подигло 30. децембра, наиме, не обухвата и могућу корупцију, већ се бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, бивши директор Инфраструктуре железнице Србије Небојша Шурлан, његова наследница Јелена Танасковић и још 10 окривљених терете да су извршили кривично дело против опште сигурности.

Јелена Танасковић и Горан Весић на отварању Железничке станице Фото: Војводина.гов

Из споразума и подизвођачког уговора ЦЦЕЦЦ и Стартинга, који су објављени на сајту Вишег јавног тужилаштва 1. јануара, а први је јавност о томе обавестио Форбс Србија, јасно се види да је првим документом из новембра 2021. било договорено да домаћи подизвођач за свој део посла на реконструкцији станице добије 1.922.051,6 евра, да би после само нешто више од пола године, у јулу 2022, подизвођачким уговором, та сума била увећана чак 2,66 пута, на 5.116.401,15 евра. Иако у првом споразуму јасно пише да уговорена цена од око 1,9 милиона евра „укључује све обавезе подизвођача по овом уговору“. Због тога се са нестрпљењем очекују грађевинске књиге, јер ће тек из њих моћи да се виде коначне цене сваког посла и колико оне одударају од предрачунских и цена дефинисаних појединачним уговорима.

Јасне индиције да се ради о привредном криминалу

За Јасмину Пауновић, тужитељку Вишег јавног тужилаштва у Београду, то је само још један доказ да, када је у питању кривичноправна одговорност за рушење надстрешнице, овај случај превазилази надлежност Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, јер се, како каже за Радар, ради о привредном криминалу. Тим пре што је, избегавањем да се примени Закон о јавним набавкама, очигледно противправно прибављена велика имовинска корист, на штету Републике Србије, с обзиром на то да је све трошкове градње плаћала држава, преко јавног предузећа Инфраструктура железнице Србије и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Јасмина Пауновић Бојана Савовић Фото: Весна Лалић

Уз ограду да је споразум ЦЦЕЦЦ и Стартинга из новембра 2021. морао да настане на основу претходног уговора о изградњи (адаптацији), закљученог између наручиоца посла – финансијера (Владе Србије и Инфраструктуре железнице Србије) и извођача радова (кинеског конзорцијума), а да тај уговор, у коме се прецизирају права и обавезе кинеске фирме, још није објављен, тужитељка Пауновић наглашава да јој није јасно како је Стартинг ангажован као подизвођач на основу „пријатељских консултација“.

„Такав критеријум избора није познат ни у једном закону Републике Србије. Овакав термин, употребљен у овако важном уговору, који се може сматрати и међудржавним, доводи до закључка да је управо Стартинг изабран самим уговором између наручиоца радова и самог извођача. То остаје као могућност, јер како би кинеска фирма као извођач могла да зна за једну од хиљаде других домаћих грађевинских фирми и да баш њу ангажује. Или је до тог подизвођача дошла на неки други начин, али сигурно не, бар то није наведено, на тендеру“, истиче Пауновић.

Према мом скромном мишљењу, велика је одговорност Стартинга за реконструкцију станичне зграде, са надстрешницом, како због избора својих подизвођача, јер и они сносе одговорност у оквиру свог ангажовања, а сносе одговорност и према кинеској фирми која их је ангажовала

Надаље, објашњава саговорница Радара, Стартинг је преузео обавезу према ЦЦЕЦЦ да за своје подизвођаче ангажује проверене, професионалне и одговорне фирме, за које је морао претходно да добије писмено одобрење кинеског извођача, којем је морао да сваке две недеље доставља листу обављених радова, а он је после провере био дужан да им оно што је урађено исплати у року од 45 дана.

„Према мом скромном мишљењу, велика је одговорност Стартинга за реконструкцију станичне зграде, са надстрешницом, како због избора својих подизвођача, јер и они сносе одговорност у оквиру свог ангажовања, а сносе одговорност и према кинеској фирми која их је ангажовала, а из објављених докумената се види да је то било на штету грађана Србије, јер се споразум из новембра 2021. и подизвођачки уговор из јула 2022. разликују само у процењеној вредности радова, која је за само шест месеци повећана са 1,9 на 5,1 милиона евра“, истиче Јасмина Пауновић.

Уз то, она наглашава да поред уговора, сходно обавезном испостављању листе изведених радова, као и привремене и коначне ситуације, за све обављене радове требало је да буду издате фактуре, како би се правдао сваки исплаћени динар. Коначно, на основу објављених података, остаје нејасно да ли су евентуално постојали анекси основног уговора, на који би се ослањале све увећане цене радова, констатује тужитељка Пауновић.

Како је држава плаћала 150 евра за нешто што реално вреди 20 евра

Навешћу само један пример који показује како је до тога дошло. По прорачуну ЦИП-а стављање једног дужног метра мермера требало је да кошта око 20 евра, а Деко тим, као један од подизвођача ЦЦЕЦЦ, задужен за све каменорезачке радове, сваки метар фактурисао је 150 евра

Да има основа за проширење истраге и у другом правцу, због могуће корупције, сматра и инжењер геологије Зоран Ђајић, који је за реконструкцију, доградњу и адаптацију Железничке станице био ангажован за стручни надзор свих каменорезачких радова, најпре као консултант Стартинга, до 19. августа 2022, са којим је уговор раскинуо јер су они инсистирали да може да надзире њихове радове само кад га они позову. Можда део објашњења за такво понашање лежи у причама неких радника на градилишту који су Ђајићу говорили да иза Стартинга заправо стоји бивши председник Томислав Николић.

„Само треба пратити токове новца и видети где је он завршио. Уосталом, Саобраћајни институт ЦИП је вредност свих радова за доградњу и адаптацију потходника Железничке станице проценио на 31,21 милион динара без ПДВ-а, односно на 37,45 милиона динара са ПДВ-ом, али су на крају они коштали вишеструко више. Навешћу само један пример који показује како је до тога дошло. По прорачуну ЦИП-а стављање једног дужног метра мермера требало је да кошта око 20 евра, а Деко тим, као један од подизвођача ЦЦЕЦЦ, задужен за све каменорезачке радове, сваки метар фактурисао је 150 евра“, наводи Ђајић.

Зоран Ђајић Фото: Весна Лалић/Радар

Посебан је проблем, објашњава, што кинеским извођачима заправо није ни одговарало да домаћи подизвођачи, ангажовани без тендера, нуде ниже цене, јер на крају крајева све то плаћају порески обвезници Србије

Посебан је проблем, објашњава, што кинеским извођачима заправо није ни одговарало да домаћи подизвођачи, ангажовани без тендера, нуде ниже цене, јер на крају крајева све то плаћају порески обвезници Србије. С обзиром на то да они само своју фактуру, коју шаљу кинеској фирми изнад њих, а она потом свој рачун испоручује Министарству грађевинарства, увећавају за одређени проценат, њима се више исплати да им се зарада од 12 или 20 одсто зарачуна на два него на милион евра.

„То је суштина проблема, све време и причам о томе, али изгледа нема ко да ме чује. А ова истрага неће бити комплетна ако се не испита и тај део који се односи на могућу корупцију. Тим пре што су званичници јавно саопштили да је реконструкција плаћена 16 милиона евра, док је процењена вредност по архитектонском пројекту ЦИП-а требало да буде тек нешто већа од три милиона евра. Чак и да је реални трошак био дупло већи од планираног или шест милиона, где је нестало 10 милиона евра. И када ће у истрагу да се укључи и тужилаштво за организовани криминал“, пита се Ђајић.

Тај рецепт се у суштини своди на то да домаћи подизвођач набави мермер за 58 евра по квадрату, чија монтажа не би смела да буде скупља од 30 евра. Али, уместо да сваки квадрат наплати уврх главе 100 евра, Стартинг је кинеској фирми ЦР11БГ, такође једном од подизвођача, слао фактуру на 260 евра по квадрату.

Баш у то време им је кренуло и укупан приход Деко тима за само две године, од 2021. до 2023. повећан је 76,6 пута, са 2,7 на 209,7 милиона динара или 1,8 милиона евра. Томе је пресудно допринео ангажман на реновирању потходника на Железничкој станици, јер је Деко тим само монтажу мермера наплаћивао од 70 до 90 евра по дужном метру, а реална цена је, по речима Ђајића, од 20 до 30 евра

„Немам те папире код себе, али сам то видео својим очима. А чуо сам од других учесника у послу да је ЦР11БГ другој кинеској фирми, Цхина Цоммуницатион Цонструцтион Цомпанy (ЦЦЦЦ), прослеђивао фактуру са ценом увећаном за 12 одсто, а ЦЦЦЦ следећем у ланцу, компанији Цхина Раилwаy Интернатионал Цорпоратион (ЦРИЦ) за још 20 процената, да би она тако увећану цену додатно повећала за 50 до 100 одсто и тако надувану фактуру слала Инфраструктури железница и Министарству грађевинарства за плаћање. За то немам материјалне доказе, али би тужилаштво свакако требало на основу наплаћених фактура да провери да ли је и како првобитно пројектовану цену неких радова држава на крају платила пет, осам или десет пута више. А ако то није привредни криминал, шта је“, пита се Ђајић, уз опаску да је све те фактуре и налоге за плаћање неко морао да потпише.

Да ли је Деко тим део неког већег тима

Индикативно је, такође, што је за све радове са каменом на Железничкој станици у Новом Саду, од почетка до краја, био ангажован Деко тим из Бешке, фирма која до тада практично није имала никаквог искуства у тим пословима. Њу је, наиме, Ненад Игњатовић основао у августу 2020. за трговину на велико и мало, касније је бизнис проширио и на прање тепиха, да би је 2022. регистровао и за „постављање подних и зидних облога“. Недуго потом Деко тим је ангажован на државном пројекту, најпре као један од подизвођача Стартинга, а касније, кад су мало ојачали, склопили су уговор директно са ЦЦЕЦЦ, који је набављао камен, а Деко тим га је само монтирао или (се) уграђивао.

Баш у то време им је кренуло и укупан приход Деко тима за само две године, од 2021. до 2023. повећан је 76,6 пута, са 2,7 на 209,7 милиона динара или 1,8 милиона евра. Томе је пресудно допринео ангажман на реновирању потходника на Железничкој станици, јер је Деко тим само монтажу мермера наплаћивао од 70 до 90 евра по дужном метру, а реална цена је, по речима Ђајића, од 20 до 30 евра.

Фото: Serbian Interior Ministry / Ханд / АФП / Профимедиа

У међувремену, 31. децембра, Департман за грађевинарство и геодезију Факултета техничких наука у Новом Саду вештачењем је утврдио да је након реконструкције срушена надстрешница била за 23,11 тона тежа него пре. На то буквално од првог дана указује и саговорник Радара, по чијим је речима по пројекту ЦИП-а само требало заменити оштећене плоче на надстрешници и скинути све слојеве до бетона на горњој површини и на њу нанети хидроизолациони слој од 1,5 милиметара. Уместо тога надстрешница је додатно оптерећена, у тренутку пада била је тешка 199 тона и затеге нису могле да поднесу толики терет. „И ту долазимо до кључног питања: ко је радио бетонске радове на надстрешници, а то би свакако морали да знају људи из Деко тима и Стартинга“, каже Ђајић.

(Радар)