Mešanje karata

(Politika, 30.07.2009)

Glasanje o zakonu o informisanju sigurno će pokazati dalju sudbinu vladajuće koalicije čime će se otvoriti završna faza njenog rada ili rekonstrukcija vlade.Ovaj tragično loš zakon protivustavan je na više mestajer pravi diskriminaciju između medijskih kuća i drugih privrednih subjekata u pogledu stečaja i ograničava slobodu izražavanja građana po liniji bogatstva. Prvi nacrt zakona, koji je u stvari najviše oslikavao nedemokratski duh zakona,praktično jeukinuo mogućnosti da bilo ko napravi časopis o kompjuterima ili kućnim ljubimcima bez sume novca nedostižne i za najtiražnije političke nedeljnike. Nametanje striktne finansijske discipline medijima, u trenutku kada se celoj privredi gleda kroz prste za sve dažbine prema državi, praktično je smrtna presuda svimonimmedijimakoji neće dobiti finansijsku pomoć Ministarstva kulture, reklamiranjeod javnih preduzeća ili partijski kontrolisanih marketinških agencija.

Glavno pitanje je koji razlog uopšte ima Demokratska stranka da podrži ovakav zakon koji, koliko znamo, dolazi od G17 plus u trenutku kada sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju pad rejtinga DS-a i to upravo zbog velikog odijuma u javnosti na koji nailazi „ekspertska” stranka na korist SNS-a kojajenajviše profitiralaod benevolentnog odnosa proevropskih medija u periodu njenog nastanka u kontekstu obračuna sa radikalima.Da li je moguće da u trenutku kada je svima u DS-u jasno da je potrebno što pre napraviti distancu u odnosu naG17 plusda bi se zaustavio dalji pad popularnosti i to pre početka stampeda štrajkova i protesta na jesen, DS podržava ovakav zakonu koji je uspeo da antagonizuje celu medijsku scenu. Nije toliki problem tajšto bi DS izgubio na popularnosti glasanjem za ovaj zakon, iako je poznato da se malo šta iz ove kuhinje sprema a da nije već provereno da bi se svidelo većini posetilaca neke „random”pijace u Srbiji, već što je u pitanju jedan loš i nepotreban zakon. Praktično nema nikakvog dobitka za DS, a gubitak je zaista veliki i može se pokazati kao veoma bitan za buduće izbore koji će verovatno biti u prvoj polovini sledeće godine.

Teško da će biti povoljnijeg perioda od onog posle ukidanja viza za raspisivanjeizbora jer svi ekonomski trendovi nezaustavljivo idu nadole i neće biti promene u tom pogledu dok ne dođe do značajnijeg priliva stranih investicija, što će se u najboljem slučaju desiti tek godinu-dve posle ozdravljenja globalne ekonomije. Zato je jasno da DS na jesen mora ući u proces pripreme za izbore ili eventualne zamene G17 plus sa LDP-om,što predstavlja zanimljivu i jedinu moguću opciju. Ukoliko se setimo formiranja vlade prošle godine,SPS i LDP su jedno drugom predstavljali žabe koje nije bilo neophodno progutati, ali je sada situacija mnogo drugačija a i matematika ide u prilog toj opciji jer zbir poslanika se onda zaustavlja na 127. LDP se promenio od vremena kad je recimo podnosio krivične prijave protiv ,,zločinačkog udruženja” kojeg su predstavljali pola DS-a i Miroslav Mišković do sadašnje stranke koja na nivou Beograda, ali i republike sarađuje sa vladom u pogledu evropskih zakona. Takođe, jasno je da LDP zbog te malo otupele oštrice, ali i zbog učešća u aferi oko Luke „Beograd”, kritike nekih autora ,,Peščanika” i sukoba sa uredništvom najliberalnijih dnevnih novina („Danas”) ima problem komunikacije sa svojim bazičnim glasačkim telom. Samostalan izlazak LDP-a na buduće izbore bez profila jasne opozicije ili nekog učinka kao stranke na vlasti predstavlja zaista preveliko kockanje ukoliko nema drugih alternativa.

S druge strane, za DS u očima javnosti može biti opasna koalicija sa LDP-om kojise protivi zvaničnoj politici u vezi saKosovom, ali to se može preduprediti takoda resori LDP-aneće imati veze sa Kosovom, tj.da će jednostavno preuzeti resore G17 plus.Takođe,LDP bi imao retoriku koja bi imala nekog smisla, a koja bi govorila da će oni učestvovati u vladi sve dok ona vodi Srbiju u Evropu, šta god to značilo.

OdlukeDemokratske stranke da li će ići na izbore posle ukidanja viza ili na rekonstrukciju vlade sa LDP-om za njusu kao strankuviše prihvatljive od varijante ostanka u koaliciji sa G17 plusomšto bi podrazumevalo glasanje za izmene i dopune zakona o informisanju. Niko nije toliko naivan, da ne upotrebim drugi izraz. Zato ovaj zakon i neće proći. Svejedno je da li će ishod glasanja biti pozitivan jer sigurno je da predsednik Tadić neće propustiti priliku da odbije da potpiše krajnje loš i nepopularan zakon, vrati ga parlamentu na dvotrećinsko glasanje i time stekne velike poene kod svih medija kao poslednji bedem odbrane slobode izražavanja. Tim činom praktično će otpočeti novo pregrupisavanjena srpskoj političkoj sceni što će opet biti sasvim dovoljno interesantno da skrene pažnju sa pravih problema.

direktor Pravnog foruma