Na Kosovu je srpska reč poslednja

(Večernje novosti, 18.10.2009)

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev u utorak dolazi u jednodnevnu posetu Beogradu. To je prva poseta prvog čoveka Rusije otkako je Srbija ponovo samostalna država. Programirano je odavno da to bude 20. oktobar - na dan kada je naša prestonica daleke 1944. godine, uz pomoć Crvene armije, oslobođena od fašizma. Taj dan i ovaj dolazak nose veliku simboliku. Između ostalog, pokazuje odavno postavljene temelje bratstva i saradnje, interesa i perspektiva. Redakcija „Novosti“ je tim povodom zamolila šefa ruske države za intervju. Uz veliku predusretljivost Kremlja, naš moskovski dopisnik Branko Vlahović dobio je odgovore na sedam pitanja. „Novosti“ su jedine novine sa ovih prostora kojima je ispunjena ta profesionalna želja. Time je, istovremeno, na osoben način, pridodata još jedna velika čestitka za 56 godina postojanja „Večernjih novosti“.

Vašu posetu Beogradu rukovodstvo Srbije već sada naziva istorijskom. Vi ste prvi ruski predsednik koji posećuje Srbiju kao samostalnu državu. U čemu vidite važnost vaših razgovora u Beogradu i kakve su perspektive budućih odnosa dveju prijateljskih država?

- Predstojeća poseta Beogradu je zaista veoma važna za mene. Računam na dalji napredak međudržavne saradnje i jačanje bratskih veza između naših naroda.Stižem u posetu na 65-godišnjicu oslobođenja srpskog glavnog grada od fašističkih okupatora. To je događaj od velikog značaja. Ispunjen je zajedničkim istorijskim sećanjem i zajedničkim ponosom zbog hrabrosti naših očeva i dedova koji su pobedili fašizam.

To je prva poseta ruskog predsednika Srbiji nakon što se vratila na međunarodnu arenu u svojstvu samostalne, suverene države. Međutim, ne gradimo naše odnose iz početka. Već imamo izuzetno bogato iskustvo saradnje koje se temelji na vekovnim tradicijama i međusobnim simpatijama naših naroda.

Povezuju nas slični ciljevi i uzajamni pragmatični interesi. U toku predstojećih kontakata računamo da ćemo detaljno proučiti planove realizacije velikih zajedničkih projekata. Ima ih u oblasti energetike, u sferama saobraćaja, kulturno-humanitarne i naučnotehničke saradnje. Drugim rečima, moramo ozbiljno poraditi kako bismo obostranim naporima ne samo ojačali temelje naše saradnje, nego i podstakli bolje otvaranje njenog bogatog potencijala u perspektivi.

Rukovodstvo Rusije i ruski narod pružali su poslednjih nekoliko godina jaku i iskrenu podršku Srbima u borbi za očuvanje naše teritorije, pokrajine Kosovo i Metohija. Beograd i Moskva drže se istog mišljenja da se borba za očuvanje Kosova mora voditi u okviru međunarodnog prava. Kako sagledavate perspektivu rešavanja pitanja Kosova u uslovima kada moćne zapadne države ignorišu međunarodno pravo?

-Nažalost, u toku poslednje decenije, a koja je postala kritična u istoriji rešavanja problema Kosova, učinjeno je puno tragičnih grešaka. Neke od njih su bile svesno dopuštene kao deo plana za uvođenje u međunarodnu praksu jednostranih rešenja.

Uprkos nastojanjima zaštitnika kosovske nezavisnosti, neće im poći za rukom da je prikažu kao nepovratan proces, da zatvore to pitanje. Smatramo da treba korak po korak dokazivati da alternativa pravnoj samovolji ipak postoji. Niko ne sme da tvrdi da je kosovsko pitanje rešeno, a da Srbija nije rekla zadnju reč.

Rusija učestvuje u rešavanju kosovskog pitanja prema formuli koja je odavno usaglašena sa srpskim kolegama: Beograd izlazi sa inicijativama, a mi ga dosledno podržavamo. S obzirom na komplikovanost problema takav pristup se dokazuje kao efikasan.

Nedavno, u Njujorku, rekli ste da se doba jednopolarnog sveta završilo. Očigledno je da i predsednik Barak Obama razume da u svetu ne može vladati samo jedan „gospodar“. Šta po Vašem mišljenju treba učiniti da bi u svetu bilo više pravde, a manje se koristila sila? Mogu li Ujedinjene nacije posle reforme vratiti izgubljen ugled u svetu?

- Danas niko više ne dovodi u pitanje činjenicu da svet prolazi duboku transformaciju. Nastaje potpuno nova geopolitička situacija koju određuju dolazeća multipolarnost, jačanje novih centara ekonomskog rasta i političkog uticaja.

Postalo je očigledno da strategija jednostranog delovanja destabilizuje međunarodne prilike, izaziva napetost i trku u naoružanju, komplikuje međudržavne kontradikcije te dovodi do tenzija u međucivilizacijskim odnosima. Nesumnjivo je dobro za međunarodnu bezbednost i saradnju da su naši američki partneri došli do zaključka o neprihvatljivosti dominacije jedne zemlje, o čemu svedoči i govor predsednika Obame u Generalnoj skupštini UN.

Jasno je da prilagođavanje novoj realnosti neće biti brzo. Ali važno je da je američka administracija usmerena prema multilateralnoj diplomatiji i razume potrebu da se oslanja na potencijal UN.Sada se u međunarodnim odnosima oblikuje ujedinjujući dnevni red koji obuhvata najširi krug pitanja. To potiče, pre svega, iz jedinstvenih za sve države globalnih izazova. Zajednički se traže putevi za izlazak iz svetske finansijske krize, neširenje oružja za masovno uništavanje i sredstava njegove dopreme, borbu protiv međunarodnog terorizma. Taj trend povećava značaj takozvane mrežne diplomatije i multilateralnih mehanizama koji obezbeđuju uključivanje svih država u globalne procese.

Kao nikad do sada oseća se potreba za neformalnim kolektivnim vođstvom, jačanjem uloge formata poput G20. Sve je izraženija nezaobilaznost Organizacije Ujedinjenih nacija kao vremenom proverenog mehanizma harmonizacije interesa različitih država u skladu sa opštepriznatim normama međunarodnog prava. Uloga UN u rešavanju kriznih situacija, oštrih problema i sukoba uopšte se nije smanjila. Povelja Organizacije, u suštini, bila je od početka usmerena prema realnosti multicentričnog sveta. Poslednjih godina skupilo se dosta dokaza da se problemi ne mogu rešavati delovanjem mimo Povelje UN i Saveta bezbednosti. Obrnuto, konfliktni prostor se samo proširuje.

Razume se, promene do kojih dolazi u svetu zahtevaju da se ta svetska Organizacija i njeni organi prilagode novoj stvarnosti. Međutim, treba voditi računa i o tome da reforma UN, uključujući proširenje Saveta bezbednosti, nije svrha po sebi. Bilo koje promene moraju doprinositi povećanju efikasnosti UN, jačanju njene vodeće uloge u svetskim procesima. U donošenju rešenja koja se odnose na reformu treba se rukovoditi zadatkom očuvanja međudržavne prirode ove jedinstvene organizacije. Postizanje ovakvog cilja je moguće samo uz maksimalno široku saglasnost između država članica u svim aspektima reformi.

Uspesi Rusije iskreno raduju većinu Srba. U poređenju sa periodom vladavine B. N. Jeljcina napredak je očigledan. Ipak, Vi kao i premijer Vladimir Putin smatrate da treba da se modernizuje industrija i da prestane sa korišćenjem dobiti samo od izvoza sirovina. Kako planirate da se na državnom nivou stimuliše modernizacija proizvodnje? Koliko su realni vaši planovi oko suštinskog povećanja proizvodnje i smanjenja uvoza do 2020. godine?

- Uz svu oštrinu političkih i društveno-ekonomskih reformi iz 90-ih godina upravo tada u Rusiji su bili stvoreni temelji tržišnog modela ekonomskog razvoja. Svih narednih godina u našoj zemlji su se preduzimale mere za jačanje instituta privatne svojine, proširenje preduzetništva, poboljšanje poslovne i investicione klime.

Promene do kojih je došlo u svim sferama života ruskog društva velike su. Danas već rešavamo zadatke prelaza sa sirovinske na inovacionu ekonomiju, njene modernizacije i tehnološkog razvoja. Sve to treba da obezbedi Rusiji dostojanstveno mesto u savremenom svetu - svetu 21. veka.

Nedavno smo odredili pet glavnih prioriteta. Aktivnosti u tim okvirima se nalaze pod direktnom predsedničkom kontrolom. To su pitanja povećanja energetske efikasnosti i očuvanja resursa (uključujući razradu novih tipova goriva), nuklearne tehnologije, farmaceutika i medicinska industrija, savremene informacijske tehnologije i softver kao i kosmonautike i telekomunikacije. Na čelu sam odgovarajuće Komisije u čijem su sastavu državni funkcioneri kao i predstavnici ruskog velikog i srednjeg biznisa, istaknuti naučnici, eksperti, predstavnici javnosti.

Samo da dodam da najpažljivije reagujemo na bilo koje poruke, koje su vezane za potrebu promena u institucionalnoj sredini, poreskoj, amortizacionoj i budžetskoj politici. Mislim da smo u stanju da postignemo realan napredak u rešavanju zadataka modernizacije već tokom sledećih 5 do 10 godina.

U većem delu Vaših intervjua Vi, kao i premijer Putin, otvoreno priznajete da ste postigli slabije rezultate u borbi sa najvećim ruskim zlom - korupcijom. Šta predstavlja najveću prepreku u borbi protiv primalaca mita?

- Dobro je poznato da se sa korupcijom u ovoj ili onoj meri suočavaju praktično sve države uključujući one najrazvijenije. U Rusiji pitanje korupcije stoji zaista oštro. Prema sociološkim istraživanjima više od polovine ruskih državljana smatraju korupciju za glavnu prepreku na putu privrednog rasta zemlje.

Možda, na prvi pogled, to deluje nešto paradoksalno, ali jedna od najvećih barijera u borbi protiv korupcije jeste tehnološka zaostalost. Stanje stvari može da se promeni u znatnoj meri putem razvoja informacionog društva, povećanja kvaliteta i transparentnosti javnih servisa (veliki deo njih treba da pruža usluge u elektronskom obliku). Pristupačnost za ljude informacija o aktivnostima državnih organa, kao i minimizacija direktne komunikacije činovnika i građana, sprečavaju izgradnju „lanca“ korupcione zavere. Nije slučajno da pitanja informatizacije ekonomije i društvenog života, uvođenje principa „elektronske vlade“ na svim nivoima vlasti spadaju među naše prioritete modernizacije.

Razume se, to nije ni blizu jedini put borbe protiv korupcije. Osnovne mere su formulisane u našem Nacionalnom planu sprečavanja korupcije. Naglasak se stavlja na preventivne mere. I ovde smo već stvorili neophodne pravne okvire, oslanjajući se pored ostalog i na najbolje međunarodno iskustvo.Uveren sam da će sve ove mere obavezno doneti rezultat. Uključujući i one nedavno usvojene, oko kontrole podataka o dohotku i imovini državnih funkcionera.

Politička volja rukovodstva zemlje izražena je sasvim određeno. Borba protiv korupcije ne treba da se pretvori u rutinski posao ili kampanju. Rezultat neće biti brz, ali bitno je da se dosledno ostvaruje sve ono što je planirano, da se ne odstupa od toga dok se u društvu stvara atmosfera neprihvatanja korupcije.

Još kad ste radili u Vladi bavili ste se jednim od najvažnijih pitanja za budućnost Rusije, demografijom. Pre početka ekonomske krize puno toga se pričalo o planovima za stimulisanje nataliteta kao i o borbi protiv alkoholizma. Šta nameravate da radite narednih nekoliko godina radi rešavanja ovog problema kako bi se sprečila situacija da za nekoliko decenija neke oblasti Rusije ostanu prazne?

- Zaista, demografski problemi jesu za našu zemlju jedni od najkomplikovanijih. Rast stanovništva se prekinuo još početkom 90-ih, dok je tada mortalitet premašio natalitet. Pre dve godine bio je donet Koncept demografske politike Ruske Federacije za period do 2025. godine. Tamo su navedeni principi i prioriteti, osnovni pravci aktivnosti u ovoj sferi. Nisu to samo stimulisanje nataliteta i borba protiv alkoholizma koje ste naveli, već i mere za smanjenje smrtnosti (uključujući radno aktivne građane). Pored toga, Koncept predviđa mere za regulisanje migracionih procesa.

To je dugoročan dokument; dobro je razrađen i osmišljen. Naš je zadatak da se slede njegovi orijentiri i ispunjavaju sve ranije donete odluke. Pre svega to su socijalne obaveze preuzete od strane države. I to treba da se ostvaruje bez obzira na ekonomsku krizu i smanjenje budžetskih prihoda.Samo da istaknem da su se već po isteku prve godine realizacije demografskog programa javili prvi efekti. Demografski rezultati iz 2007. su pokazali da se u Rusiji rodilo 1,6 miliona dece, što je 8 odsto više nego 2006. godine. To je bio najviši pokazatelj od 1991. godine.

Porast nataliteta se nastavio 2008. i 2009. godine. Dakle, smrtnost u januaru-avgustu ove godine smanjila se za 4 odsto, a natalitet povećao za 3,6 odsto. Zaista, ovi pokazatelji nisu toliko visoki kako bismo hteli, ali oni prikazuju pozitivnu tendenciju. Danas nastojimo da je ojačamo i razvijamo sistem podrške, pre svega za mlade porodice.

Više od milion mlađih majki svake godine koristi „porođajni sertifikat“, birajući one medicinske ustanove koje mogu pružiti najkvalitetniju pomoć. Majke koje ne rade, a takvih imamo 1,2 miliona, počele su dobijati novčanu pomoć za decu do 1,5 godine. Kao ozbiljan podsticaj za povećanje nataliteta pokazao se sistem davanja „majčinog/porodičnog kapitala“. Kada se u porodici rodi drugo dete, njoj se dodeljuje novčani sertifikat, koji može da se iskoristi za obrazovanje dece, poboljšanje stambenih uslova ili doda štednom delu majčinog penzijskog računa. Ukupno je 2007. godine bilo izdato oko milion i po takvih sertifikata.

Važno praktično rešenje bila je realizacija u okviru specijalnog federalnog programa „Dom“ za 2002-2010. potprograma „Stambemo zbrinjavanje mlađih porodica“. Zahvaljujući ovom potprogramu na hiljade mladih supružnika uselilo se u nove, modernije i komfornije stanove.Naše iskustvo svedoči da se pozitivni rezultati postižu kada se preduzimaju konkretne i svima razumljive mere. Ovde je bitna doslednost i sistematičnost, kao i usaglašenost aktivnosti svih nivoa vlasti. Da smo na pravom putu svedoči i sledeći važan podatak: u avgustu ove godine zabeležen je prirodan priraštaj stanovništva za hiljadu ljudi.

Ovih dana u jednom od intervjua sa optimizmom ste ocenili mogućnost postizanja dogovora sa Amerikancima oko protivraketne odbrane i smanjivanja nuklearnih naoružanja. Mnogi ruski generali pričaju da za sada značajno smanjenje nuklearnih potencijala više odgovara SAD nego Rusiji, zato što SAD već obavljaju probe sa novom vrstom naoružanja. Kakav broj nuklearnih bojevih glava vaši eksperti smatraju za dovoljan kako bi građanima Rusije bio zagarantovan miran san?

- Da počnemo od toga da se, nažalost, ne radi ni o kakvom dogovoru oko PRO sa Amerikancima. Međutim, pozitivno sam ocenio odluku predsednika Obame da se odrekne planova razmeštanja elemenata strateške PRO na teritoriji Poljske i Češke. Što se tiče novog američkog projekta izgradnje globalne PRO (uključujući i njen evropski segment) tek nam predstoji da se situacija detaljno razmotri na ekspertskom nivou, da se proceni sa gledišta interesa nacionalne bezbednosti Rusije.

Kada govorimo o nuklearnom razoružavanju, polazimo od toga da nuklearno oružje ne može da se primenjuje u praksi. Ne zaboravljamo da je tokom više decenija njegovo postojanje garantovalo održavanje strateške stabilnosti i bezbednosti u svetu. I danas smatramo za neophodno održavanje ravnoteže snaga sa SAD. Sa svoje strane orijentisani smo ka očuvanju nuklearnih naoružanja na nivou minimalno potrebnom za nacionalnu bezbednost Rusije i naših saveznika. U više navrata smo izjavljivali da smo spremni da smanjimo količinu nosača strateških ofanzivnih naoružanja više nego za tri puta.

Upravo se u Ženevi vode razgovori o razradi novog pravno obavezujućeg rusko-američkog dogovora o smanjenju i ograničavanju strateških ofanzivnih naoružanja, koji treba da fiksira takav nivo. Radimo sve što je neophodno kako bismo u decembru potpisali odgovarajući dokument. Ubeđen sam da je rešavanje problema u oblasti nuklearnog neširenja i razoružavanja u našem zajedničkom interesu. To bi bio jedan moćan činilac za formiranje povoljne međunarodne situacije u celini.