Не живи се од ММФ

 Када причате са представницима страних држава или међународних институција који дођу у Србију, скоро по правилу можете да чујете готово исту ствар: јесте, медијске слободе су на јако ниском нивоу, јесте, институције су слабе, јесте, имате проблем са влашћу једног човека (не кажу, али дају да се наслути – то за нас и није проблем) јесте, имате „тај проблем“ са Косовом, али ето, економска ситуација вам је добра.

Кад им кажете да економска ситуација уопште није добра, прво се зачуде. Како није добра? Имате огромне стране инвестиције, имате велика улагања у инфраструктуру, имате раст БДП-а, шта ту није добро?

Имате и извештај ММФ-а који је избалансиран, мало сте негде добри, мало негде нисте, макроекономски гледано. Чињеница да сте им тражили такозвани „станд бy“ аранжман значи да вам треба вам новац, чињеница да су вам га одобрили значи да можете да га вратите.

Шта каже ММФ, сасвим скраћено?

Каже да је Србија „остварила импресивне економске резултате током већег дела протекле деценије: животни стандард се побољшао, инфлација је пала, јавне финансије су ојачане и девизне резерве су повећане, уз помоћ великог прилива страних директних инвестиција“.

Према подацима друге организације, Светске банке, бруто домаћи производ Србије по становнику, који је објективно мерило стандарда грађана једне земље, заостаје за земљама региона. Мањи је од Црне Горе, Бугарске, Румуније, Хрватска је отишла далеко, још мало па дупло: Србија има око 9.300 долара, а Хрватска изнад 17.000 долара по глави становника

Резултати су, каже ММФ, прошле године били бољи од очекиваног, а незапосленост је и даље ниска. Рекордни приливи страних директних инвестиција настављају да повећавају девизне резерве.

Ипак, ММФ увиђа да постоји и понеки проблем: инфлација остаје „горући изазов“, енергетски сектор такође.

И сад, треба да кренете да објашњавате: према подацима друге организације, Светске банке, бруто домаћи производ Србије по становнику, који је објективно мерило стандарда грађана једне земље, заостаје за земљама региона. Мањи је од Црне Горе, Бугарске, Румуније, Хрватска је отишла далеко, још мало па дупло: Србија има око 9.300 долара, а Хрватска изнад 17.000 долара по глави становника.

Кад смо код Хрватске, то нам је први комшија, њихов БДП од преко 70 милијарди долара ствара мање од четири милиона становника, а наш БДП од 63 милијарде долара ствара око 6,5 милиона становника. Тако настаје та разлика по становнику, заокружено говорећи.

Онда инфлација и животни стандард, који према констатацији економиста, а неки би рекли бирократа ММФ-а, бележе импресивне резултате: инфлација је са преко 16% пала на 12,5% што се рачуна као успех, иако је највиша у региону. Нови удари цена неминовно следе од јесени јер је, управо на захтев ММФ-а, планирано ново поскупљење енергената 1. новембра, па још једно 1. маја идуће године.

Кад расте инфлација, животни стандард неминовно пада: према подацима Министарства финансија, реална зарада пала је у марту за 1,5 одсто у односу на март прошле године, да би сада због пада инфлације реално порасла, за 0,1%. То је просек. Знатно више од просека „страдали“ су запослени у здравству, школству, а рекордери су, можда неочекивано – запослени у јавним предузећима. Њима су реалне зараде у марту пале за близу 14 одсто.

Даље – јавни дуг земље је више него удвостручен, а да нема јасних критеријума како је тај новац потрошен; инвестиције у инфраструктуру су високе, али такође нема транспарентних цена радова. А то, зна се, „мирише“ на корупцију и велико „уграђивање“.

Стране директне инвестиције јесу биле високе, прошле године 4,3 милијарде евра, са два али: прво, давали смо и огромне субвенције из буџета; друго – нема домаћих инвестиција, а без њих нема ни стабилног и дугорочног раста.

Реално стање је ово: упркос огромном расту дознака из иностранства од чак 28%, статистика бележи пад промета у трговини на мало од 6%. Дакле, народ мање купује и основне намирнице. Ствар је једноставна: земља је успешна онолико колико већина становништва у њој добро, спокојно и задовољно живи. Ни мање ни више од тога

Зашто нема домаћих инвестиција, у извештају ММФ-а се не објашњава: зато што нема правне сигурности, зато што нема извесности, зато што можете да радите и веома лепо зарадите ако сте део новог напредњачког естаблишмента, али ако то нисте, очекујте проблеме.

И зашто је све ово битно такозваном обичном грађанину, који само гледа како да преживи?

Па није му битно уопште. И ММФ, и разни страни представници, и актуелна власт коју они још увек подржавају, свако има своје циљеве према којима моделира и своје изјаве и своје извештаје.

Реално стање је ово: упркос огромном расту дознака из иностранства од чак 28%, статистика бележи пад промета у трговини на мало од 6%. Дакле, народ мање купује и основне намирнице. Ствар је једноставна: земља је успешна онолико колико већина становништва у њој добро, спокојно и задовољно живи. Ни мање ни више од тога.

(novaekonomija)