.jpg)
| Prenosimo | |||
Neće uspeti da nas posvađaju |
 |
 |
 |
| nedelja, 19. oktobar 2008. | |
Politika, 19.10.2008. Razgovor vodila Aleksandra Popović  Predlog novog statuta Vojvodine stigao je u Skupštinu Srbije na poslednji test. Prethodno je najviši pokrajinski pravni akt, koji se menja posle 17 godina, u Skupštini Vojvodine podržalo 89 od 120 poslanika. I dok se čeka „zeleno svetlo” iz Beograda, Predlog statuta i dalje je na udarima opozicije i dela stručne javnosti, koji tvrde da će primena tog dokumenta omogućiti da „Vojvodina sklizne u samostalnost”. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine dr Bojan Pajtić priznaje u intervjuu za Politiku da je iznenađen „količinom laži koju sluša od pojedinih političara i medija“. Pajtić je uveren u to da će do kraja godine Predlog statuta podržati najmanje 140 poslanika republičkog parlamenta, a onima koji tvrde da statut osporava činjenicu da je Vojvodina sastavni deo Srbije poručuje da ga pročitaju.– Bili smo svesni toga da će ovaj statut naići na opštu osudu onih koji su protiv normalnog života, modernizacije društva, na osude nekih mračnih i konzervativnih krugova koji još mogu da se čuju u javnom životu – kaže Pajtić na početku intervjua. Kako da Vas oslovljavam? Sa predsedniče Izvršnog veća ili premijeru Vojvodine? Pa, sve dok republički parlament ne potvrdi tekst novog statuta Vojvodine ostaje stara socrealistička terminologija, ali to je najmanje važno. Novim statutom obezbedili smo nove nadležnosti i razvojne potencijale za Vojvodinu, a samim tim i za Srbiju. Ali, te jezičke promene u Predlogu statuta bile su jedna od najčešćih kritika opozicije. Samo neznalice mogu tako nešto da kažu. U Predlogu jasno stoji da je termin pokrajinska vlada uveden zato što je najuobičajeniji za izvršne organe na nivou regija. Na primer, u Poljskoj su to vojvode i maršali. Tek to bi kod nas izazvalo žestoke reakcije, tako da smo izabrali jedan moderan termin koji je najmanje kontroverzan. U DSS-u tvrde da ovakav statut može da dovede do sukoba republičke i pokrajinske vlasti, ako u jednom trenutku na ta dva nivoa budu različite koalicije. Jeste li razmišljali o tome? Ovaj statut je zaista prosvetljujući u onom svom delu koji se odnosi na zaokruživanje pravnog sistema Republike Srbije, jer je pokrajina ranije stalno imala potencijalne probleme u odnosima s republičkom administracijom jer je Miloševićev ustav govorio jedno, a zakoni drugo. Mi sada zaokružujemo ustavni proces na nivou Republike Srbije i čak predviđamo jednu instituciju mešovite delegacije koja će omogućiti da, kada se definišu razvojni prioriteti na nivou Vojvodine i Republike Srbije, svi zajedno radimo na tome jer kada se fokusiraju energija i sredstva u one tačke koje su definisane kao strateške, možemo biti samo uspešniji. Znači pokušavate da sprečite „loše veze” između Beograda i Novog Sada? Da smo ranije imali mešovitu delegaciju ne bi bilo problema na vezama. Dešavalo se da su neki republički ministri u prvoj Koštuničinoj vladi potpuno ignorisali postojanje pokrajinske administracije, što se na kraju upravo tim ministrima i strankama vratilo na izborima u Vojvodini i celoj Srbiji. Ali, rekli ste da nećete da se bavite nekonstruktivnim optužbama opozicije. I neću. Tri četvrtine poslanika Skupštine Vojvodine je glasalo za ovaj predlog i on je odraz volje i želje građana Vojvodine da žive bolje, da se ekonomski razvijaju, da žive u harmonizovanim odnosima s celom Republikom Srbijom. Oni koji lažu i plaše narod treba da se zamisle nad tim da li je to pravi način da poprave svoj katastrofalan rejting. Zaista ne mogu drugačiji termin da nađem osim pokvarenost, kada se narod koji se strašno napatio u poslednjoj deceniji 20. veka plaši rečima da će sad vojvođanski Srbi da se otcepe od Srbije. Primitivizam je kada ni ne pročitate tekst statuta a počnete da obmanjujete ljude kako će biti formirano vojvođansko pravosuđe, policija, diplomatija... a to su sve laži i neistine. Ovaj tekst statuta je jedan moderan dokument koji samo definiše na koji način Vojvodina može da se razvija, a pokušaji da se Vojvodina posvađa sa Srbijom su uvek bili neuspešni, pa će tako i ovaj proći. Šta će u životima građana Vojvodine biti promenjeno primenom novog statuta? Pokrajina na osnovu Ustava, i sada statuta, dobija svoju imovinu, mogućnost da ulaže u svoju infrastrukturu i da privlači strane investicije, a već smo postigli takav efekat da smo prošle godine za preko 20 odsto smanjili nezaposlenost. Pokrajina dobija razvojnu banku koja će kroz povoljne kredite omogućiti dalji razvoj privrede i poljoprivrede, zatim mogućnost da sve nacionalne zajednice imaju garanciju očuvanja svog nacionalnog identiteta, da se u narednim godinama kroz predstavništvo u Briselu kao centru EU bori za što više sredstava iz fondova Unije, dalju decentralizaciju ... Ovaj statut će omogućiti da Srbija bude jedna ozbiljna, pravna, demokratska država u kojoj se tačno zna ko šta radi. Došli smo do jednog izrazito modernog i razvojnog dokumenta i ponosan sam na to da je taj predlog na kraju ostao veoma solidan Iznad Vaših očekivanja? Ne, ali priznajem da sam imao izvesnu bojazan da će neke razvojne komponente statuta možda biti ugrožene zbog potrebe da se napravi što širi konsenzus među političkim strankama, jer trebalo je obezbediti većinu i pokrajinskom i u republičkom parlamentu. Međutim, postigli smo saglasnost veoma širokog spektra stranaka, od stranaka nacionalnih zajednica, preko G17 plus, SPS – PUPS, SPO, LSV, LDP do grupa građana. To znači da smo našli neku zlatnu sredinu oko definisanja onog šta je Vojvodina danas i šta bi trebalo da bude. Po Predlogu statuta, trebalo bi da ima i svoja predstavništva u zemljama Evropske unije. Predsednik Tadić je predložio da preciziramo da se predstavništva otvaraju u drugim regijama da ne bi bilo spekulacija da su to neka diplomatska predstavništva. Brisel nam je važan jer ne postoji nijedna regija u zemljama EU koja nema predstavništvo u Briselu, tamo ima 317 regija. Kada Srbija postane kandidat za članstvo, mi ćemo morati da imamo ljude koji će lobirati i konkurisati za sredstva iz fondova jer polovina sredstava koje EU plasira idu preko regija. Kao jedno od obeležja državnosti Vojvodine, opozicija navodi i osnivanje razvojne banke. Čiji će biti osnivački kapital i da li vremenom može da preraste u centralnu banku, kao nekada u republikama SFRJ? Šta je garancija da se to neće desiti? Samo neznalica može razvojnu banku da nazove monetarnom institucijom. Mi sada imamo Fond za razvoj Vojvodine i ta razvojna banka će u budućnosti biti ono što je danas Fond, samo što će na raspolaganju imati više sredstava. Ideja je da razvojne banke mogu samo da kroz povoljne kredite pomažu razvoj privrede i poljoprivrede i to je njihova jedina funkcija. Sada se preko Fonda plasiraju sredstva po kamatnim stopama u proseku oko 3 odsto, što je mnogo povoljnije nego u komercijalnim bankama. Jedna od optužbi tokom rasprave odnosila se na formiranje „mađarske regije” na severu Vojvodine. Navodno se na to obavezala DS na osnovu koalicionog sporazuma sa Mađarskom koalicijom. I Vi ste imali uvid u taj sporazum i videli da tako nešto nigde ne piše. Kao građanskoj stranci, DS ne pada na pamet da dozvoli formiranje bilo koje etničke regije u Vojvodini jer je Vojvodina regija u kojoj postoji šest službenih jezika, u kojoj živi mnogo naroda i kada bi svako od njih formirao svoju etničku regiju to bila bi katastrofa. Grupa intelektualaca je u pismu predsedniku Tadiću ukazala na to da zaokruživanje prostora na kojem žive Mađari predstavlja prvi korak ka otvaranju problema mađarske manjine, a kasnije i ka secesiji. Da bi nešto bilo optužba mora da bude zasnovano na nekoj činjenici. Pošto je to čista izmišljotina, onda to nije optužba već spekulacija i pokušaj da se ponovo preplaše ljudi i da se osnaže konzervativne snage u ovom društvu. Sam statut neće moći da se primenjuje bez donošenja zakona kojima bi se razgraničile nadležnosti između pokrajine i Republike. Ko radi na tome i da li je moguće da se suze neke nadležnosti koje su predviđene statutom? Sigurno neće biti sužavanja nadležnosti. U izradi tog zakona će učestvovati predstavnici Republike i pokrajine, da bismo zajedno definisali taj akt i da bismo obezbedili njegovu prohodnost u republičkom parlamentu. Taj zakon će biti donet na istoj sednici skupštine Srbije kao i sam statut, i njega će najverovatnije predložiti Skupština Vojvodine kao ovlašćeni predlagač zakona. Nažalost naš republički parlament ima problema sa opstrukcijom od strane nekih opozicionih stranaka, ali moja opravdano optimistička procena je da će statut biti usvojen do kraja godine. I ko će ga sve do kraja podržati? Stranke koje su ga podržale u pokrajinskom, u republičkom parlamentu imaju više od 140 poslanika. Bilo bi politički nemoralno da neko jednom glasa „za”, a drugi put bude „protiv”. Neke do tih stranaka najavljuju da je sledeći korak promena Ustava. Da li ste Vi lično, ali i DS za to?
Mislim da u ovom trenutku to nije politički realno. |
Ostali članci u rubrici
- O DŽej Simpson, slučaj koji je promenio Ameriku i prirodu medija - prvi rijaliti u istoriji televizije
- Makronovi "rafali" i Srbija - koliko je Francuska pouzdan partner u oblasti vojne industrije?
- Kosovo i bombardovanje SRJ bili su prekretnica za NATO – od tada se on iz odbrambenog saveza pretvara u ofanzivni, a zapade vojne intervencije po svetu više i ne propituju
- Posle hapšenja Novice Antića - Da li se pakuje srpski Drajfus
- Brige Zapada u vezi sa kineskom podrškom Rusiji
- Srbija ima najstariju vojsku u Evropi. Čak ruski vrapci znaju da naša municija i granate završavaju u Ukrajini
- Sto godina Edgara Huvera - Zaštitnik demokratije, ili čuvar prljavih tajni američke „duboke države“?!
- Kladionice u Srbiji - bolest i nebriga
- Ne živi se od MMF
- Predsednik, huligani i kuća užasa - izbrisana granica između države i organizovanog kriminala u Srbiji
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
