Nisam zloupotrebio novac za obnovu manastira

(Danas 22.7.2010)

Nije bilo nikakvih zloupotreba korišćenja dobrovoljnih fondova, niti bilo kojih drugih fondova u Eparhiji, kao što tvrdi Sinod Srpske pravoslavne crkve. Nije bilo zloupotrebe novca sa naše strane, niti bilo kakvih finansijskih malverzacija. U pozadini progona episkopa Artemija i mene stoje politički razlozi i verska ubeđenja - tvrdi u ekskluzivnom intervjuu za Danas Simeon Vilovski, bivši arhimandrit SPC, koji je nedavno pušten iz pritvora u Grčkoj, gde ga je Vrhovni sud te zemlje oslobodio, odbijajući zahtev Srbije za njegovu ekstradiciju.

Kako komentarišete krivični postupak koji se vodi protiv vas u Srbiji u vezi sa proneverom 350.000 evra iz fonda Eparhije raško-prizrenske namenjenih obnovi manastira na Kosovu i Metohiji?

Krivični postupak koji je pokrenut protiv mene u vezi sa proneverom navedenog novca, kao i mnogobrojne optužbe koje su iznošene na moj račun tokom prethodnih nekoliko meseci, neosnovane su i za njih nisu priloženi nikakvi dokazi. Sud u Beogradu koji već nekoliko meseci sprovodi istragu, nije došao ni do kakvih dokaza, naprotiv. Sve činjenice do sada svedoče da pronevere nije bilo, te da je naša nevinost nesumnjiva. Krivični proces se ipak nastavlja i sud ne odustaje od gonjenja, držeći drugooptuženog Predraga Subotičkog u pritvoru skoro šest meseci.

Šta je, prema vašem mišljenju, pozadina ovog krivičnog postupka?

U pozadini bezdušnog progona episkopa Artemija i mene stoje sasvim drugi povodi - politički razlozi i naša verska ubeđenja. Dosledna i istrajna borba episkopa Artemija protiv nezavisnosti Kosova i Metohije i za ostanak Kosova u okviru države Srbije, dovela je do toga da je on postao ozbiljna i nepremostiva prepreka za blagovremeno i neometano ispunjenje planova koje je Zapad postavio u vezi sa stvaranjem i funkcionisanjem tzv. države Kosovo i, istovremeno, sa razbijanjem države Srbije. U svojoj borbi episkop Artemije imao je nedvosmislenu podršku svojih saradnika, među kojima sam i ja, te je stoga kovitlac usmeren na uklanjanje episkopa Artemija sa trona Eparhije raško-prizrenske zahvatio i mene, ali i njega. Kao što vidimo, nisu ostali pošteđeni ni mnogobrojni monasi Eparhije.

Ovde treba dodati i naša verska ubeđenja. Pre svega mislim na naš otvoreni i neprikriveni antipapizam i antiekumenizam, koji je zapravo i antiglobalizam, što je, ništa manje nego politički razlozi, doprinelo uklanjanju episkopa Artemija sa uprave Eparhije, i pokretanju sudskog procesa i medijske hajke protiv mene.

Kako komentarišete oslobađajuću presudu Vrhovnog suda Grčke?

Vrhovni sud Grčke je, pažljivo proučivši svu dokumentaciju, prozreo da je u pitanju progon zbog političkih razloga i verskih ubeđenja i da nikakve finansijske zloupotrebe ne postoje, i to nedvosmisleno iskazao svojom odlukom. Ta odluka je nepobitan dokaz, sa najvišeg i zvaničnog mesta, o karakteru delovanja upravnih organa SPC i aktuelnom režimu u Srbiji. To, međutim, ne smeta pojedinima da sada pokušavaju da omalovažavaju i diskredituju tu odluku, ne shvatajući, izgleda, da tako čine klevetu grčkog sudstva, i da time zapravo diskredituju samo sebe.

Da li je bilo zloupotreba prilikom korišćenja dobrovoljnih fondova, kao što tvrdi Sinod SPC?

Ne, naprotiv. Mi smo savesno i odgovorno obavljali svoje dužnosti i gazdovali sredstvima, u potpunosti svesni mesta na kome se nalazimo i uloge koja nam je dodeljena u teškim uslovima rada. Čak je i svedok optužbe, sveštenik Čolaković, na svedočenju pred sudom u Beogradu, nakon dva i po meseca od uklanjanja episkopa Artemija sa uprave Eparhije i podnošenja krivične prijave protiv mene, izjavio da nema dokaza. Dok su još 11. februara, samo dan nakon posete sinodske komisije Eparhiji, sinodski arhijereji izjavljivali da su pronađene ogromne finansijske malverzacije i nedvosmisleno ih vezivali za mene i episkopa Artemija. I to i danas tvrde.

Da li planirate da se vratite u Srbiju i pred sudom odgovorite na optužbe?

Mene do sada sud u Beogradu nijednom prilikom nije obavestio niti o početku procesa, niti pozvao na bilo koji zvaničan način. Naprotiv, sve što sam saznao, saznavao sam iz medija. Kako je sud utvrdio da sam bekstvu, ko mu je pružio ta uveravanja i ko ga je uverio? Naravno da nisam u bekstvu i čitava apsurdna predstava o mom bekstvu, koju je tako zdušno plasirao i širio bivši administrator eparhije episkop Atanasije Jevtić, izmišljena je sa ciljem da budem diskreditovan i da se u javnosti stvori negativna klima o meni. Tu svoju priču, kao uostalom ni bilo koju drugu neistinitu tvrdnju, nije se potrudio da potkrepi bilo kakvim dokazom. Zašto? Zato što dokazi za takve njegove tvrdnje ne postoje.

Smatrate li da sud u ovom slučaju postupa pristrasno?

Sud u Beogradu je do sada, na više načina, dokazao da ne radi nepristrasno i da ne mogu očekivati pravedno suđenje. Nije prihvatio mog zvanično ovlašćenog advokata, nego mi je nametao službenog, neosnovano je raspisana međunarodna poternica protiv mene, itd.

Izvesno je da bi moj povratak u Srbiju značio stavljanje u zatvor i dugotrajni boravak tamo, bez ikakvih dokaza i osnova, kao što je to veoma jasno vidljivo u slučaju drugooptuženog Predraga Subotičkog, da bi se postigli neki sasvim drugi ciljevi. Zašto je, uostalom, od Svetog arhijerejskog sinoda podneta onako besmislena krivična prijava, koju je potpisao mitropolit Amfilohije, i koju je srpsko sudstvo bezrezervno prihvatilo? Da li samo zato da bi se Simeon stavio u zatvor i onemogućilo mu se svako delovanje, svaki rad i govor?

Kako komentarišete to što vam je oduzet monaški čin?

Monaški čin ne može biti oduzet, to je antikanonska radnja, koja nije predviđena kanonima i nije postojala u predanju Crkve. Monaški čin i monaški zaveti su doživotni. Kanoni, takođe, izričito predviđaju, zasnivajući se na Svetom pismu, da se u crkveno-sudskim procesima niko ne sme kazniti sa više od jedne kazne. U mom slučaju su primenjene tri kazne istovremeno. Postoje i druge, veoma ozbiljne manjkavosti ovoga crkveno-sudskog procesa, koje ga čine nevladinim, ali o kojima nećemo sada govoriti. Posebno je, međutim, pitanje što nijedna pomesna Crkva ne može suditi kliriku koji njoj ne pripada. U slučaju ako jedna Crkva sudi kliriku koji nije u svezi njenog klira, ta presuda nema nad njim nikakvu pravnu snagu.

Imate li nameru da podnesete tužbu protiv SPC i države Srbije?

Nisam nikada razmišljao o takvoj mogućnosti. Izvesno je, međutim, da ovaj proces i progon koji se vode protiv episkopa Artemija i mene ne mogu doneti dobra njihovim nosiocima, niti Crkvi, a ni državi, naprotiv. I to će se sigurno pokazati i bez tužbi koje vi pominjete, i već se pokazuje. Mnogima je jasno, i to ne samo u Srbiji nego i u drugim pomesnim crkvama, o kakvom se bezakonju radi, koji su pravi motivi ovoga progona i ko stoji u pozadini.

(Razgovor vodila Katarina Živanović)