Srbi su danas najugroženiji narod u Evropi

Naši sunarodnici nemaju nikakva prava u Albaniji, u Hrvatskoj ne mogu da vrate stanove ni nađu posao, u Sloveniji su izbrisani iako su drugi narod po brojnosti! Srbi u Crnoj Gori nemaju ni minimum ustavnih i statusnih prava iako ih ima 35 odsto.

Srbi su u ovom trenutku najugroženiji narod u Evropi jer gotovo ni u jednoj od susednih država, osim Rumunije i Mađarske, ne mogu da ostvare ni najosnovnija ljudska prava. U Ministarstvu za dijasporu kažu da je najgora situacija u Albaniji, ali da položaj Srba nije mnogo bolji ni u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori!

Ministar Srđan Srećković kaže da Srbi u Albaniji koji su u vreme Envera Hodže bili prisiljeni da promene čak i imena i prezimena sada ne mogu da ih vrate, a da u Sloveniji uopšte nisu priznati kao nacionalna manjina iako su drugi narod po brojnosti!

- Srbi u Albaniji su najugroženija manjina u Evropi. U albanskim dokumentima za popis stanovništva ne postoje rubrike „narod" i „veroispovest", pa naši sunarodnici i nemaju šansu da se deklarišu kao Srbi, a procene su da ih u Albaniji živi između 30.000 i 40.000. Srbi nemaju pravo na upotrebu svog jezika, niti na versko opredeljenje, oni već decenijama nemaju apsolutno nikakva prava, ni pravo na školu na svom jeziku, pa čak ni na klubove koji bi čuvali nacionalni identitet. Mi u poslednjih godinu dana pokušavamo da ih nekako organizujemo, da im pomognemo oko formiranja klubova, nabavimo tehnička sredstva, udžbenike... - kaže Srećković.

Tajne optužnice u Hrvatskoj

Za razliku od Albanije, gde je demokratija tek u povoju, Hrvatska je pod pritiskom EU donela niz zakona kojima se obavezala na poštovanja prava Srba, ali se ti propisi ne primenjuju. U Hrvatskoj je pre rata devedesetih bilo 600.000 Srba, a sada ih je tek oko 200.000.

- Tajne optužnice su velika prepreka za povratak izbeglica u Hrvatsku. Nekim Srbima se dešavalo da odu i onda shvate da su u tajnim sudskim procesima osuđeni na više od 20 godina zatvora. Zato činimo sve da se te optužnice i presude učine javnim. Drugi veliki problem je nemogućnost restitucije stanarskog prava za ljude koji su živeli u državnim stanovima - objašnjava Srećković.

Ministar navodi da je problem srpskog življa u Sloveniji „veoma kompleksan" jer Srbi tamo nemaju status nacionalne manjine iako su, iza Slovenaca, drugi narod po brojnosti.

- Izgovor Slovenaca je da Srbi ne žive organizovano u njihovoj zemlji godinama i da ih nema veliki broj! A Srba u Sloveniji ima oko 50.000 - upozorava Srećković.

Državni sekretar u istom ministarstvu Miodrag Jakšić kaže je „najbolnije srpsko pitanje u Crnoj Gori".

Ni minimum prava u Crnoj Gori

- Tamo se više od 35 odsto građana izjasnilo da su Srbi, a više od 65 odsto da govore srpskim jezikom. I pored toga, u Crnoj Gori ne postoji ni minimum ustavnih i statusnih prava za Srbe u oblastima kulture, informisanja, prosvete i veroispovesti - navodi Jakšić.

Zanimljivo je da je ministar Srećković odbio da komentariše prilike u Crnoj Gori, uz komentar da „u ovom trenutku ne bi bilo dobro dolivati ulje na vatru".

Član parlamentarnog Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije i odbornik liste ZES Aleksandar Čotrić ocenio je položaj svojih sunarodnika u zemljama u regionu „slabom trojkom".

- Pravo je čudo što uopšte ima Srba u Albaniji, dok u Sloveniji desetine hiljada njih živi u ilegali jer nemaju dokumenta. Oni su izbrisani iz evidencije i žive na ivici egzistencije! Što se tiče Hrvatske, tamo postoji i problem održivog povratka. Naime, iako se neki Srbin i vrati, male su šanse da nađe posao zbog diskriminacije po nacionalnoj osnovi. Pri tom, svedoci smo napada i zastrašivanja starih i onemoćalih osoba u Hrvatskoj - kaže Čotrić.

Predsednik Odbora za Srbe van Srbije Branimir Đokić (SRS) kaže da država mora više i konkretnije da se pozabavi ovim problemom.

- Jedno je donošenje zakona, a drugo zasukati rukave i konačno raditi na poboljšanju položaja naših ljudi u regionu. Oni su bogatstvo, a srpske vlasti se stalno plaše da će zauzimanjem odlučnijeg stava naljutiti vlasti u komšijskim državama. Naši ljudi u Hrvatskoj nemaju gde da žive, nemaju posao, lična dokumenta... To vlast konačno mora da shvati - kategoričan je Đokić.

Najbolje u Rumuniji i Mađarskoj

Ministar Srđan Srećković kao pozitivne primere izdvaja Rumuniju i Mađarsku.

- U Rumuniji Srbi imaju poslanika u Skupštini već 18 godina, vrlo značajno učešće na lokalnom i državnom nivou i jednog člana u UO državne rumunske televizije. U Temišvaru postoje elitna srpska gimnazija „Dositej Obradović", niz škola za učenje srpskog jezika i više od 50 kulturnih manifestacija. Vrlo je slična situacija u Mađarskoj, gde Srbi učestvuju u lokalnoj vlasti, a država finansira aktivnosti koje podstiču očuvanje njihovog identiteta. Ipak, Srbi već 17 godina čekaju na pravo da imaju svog poslanika u mađarskom parlamentu, što im garantuje Ustav Mađarske - objašnjava Srećković.

On dodaje da bi uskoro u Skupštini Srbije trebalo da se nađe Predlog zakona o dijaspori, koji predviđa formiranje Saveta za Srbe u regionu. Na čelu Saveta biće predsednik Srbije, a činiće ga i ministar spoljnih poslova i ministar za dijasporu.