Стрела је одапета

(24.6.2010)

Много јака симболика: Верска и друга осећања

Муфтија се разуме у симболику: да је од дневног листа "Блиц" затражио један евро надокнаде због онога што је тај лист објавио, а за шта муфтија мисли да вређа верска осећања његовог стада, не би ни доспео у вести. Права симболика је у 100 милиона евра. Зна муфтија да толике паре неће добити, али се уз ту цифру лакше читају и политичке поруке које су одапете истовремено са екстремним новчаним захтевом.

Мешихат Исламске заједнице у Србији и муфтија Муамер Зукорлић, наиме, поднеће кривичну пријаву против дневног листа "Блиц", као и парничну тужбу, ради утврђивања симболичке накнаде у износу од сто милиона евра због објављивања фотомонтаже у којој је муфтија Исламске заједнице у Србији приказан у православној одежди, саопштила је Исламска заједница у Србији. На ванредној седници Мешихата одлучено је, још, и да се у суботу одржи свеопшти сабор Исламске заједнице у Србији у којем ће учествовати представници свих органа, установа и удружења ове верске заједнице, док ће у свим џамијама бити прочитан проглас осуде овог чина.

Мешихат је затражио и од председника Србије Бориса Тадића да се "јавно одреди према увреди листа ‘Блиц’". О свему ће бити обавештене међународне исламске организације и институције, као и амбасаде муслиманских земаља у Београду, наводи се у саопштењу.

Фотомонтажа објављена на хумористичкој страни прошле суботе приказује Зукорлића у православној одежди, како се држи за руку са папом Бенедиктом XВИ, а испод ње је натпис "Већи католик од папе". Самир Тандир, портпарол Исламске заједнице у Србији, рекао је да фотомонтажа представља позив на покрштавање.

У првим вестима чак је наговештено да ће се тражити од Тадића да смени главног уредника "Блица"(!?), а у овом својеврсном џихаду против листа чије се уредништво већ извинило због фотомонтаже, отишло се и корак даље у одапињању стреле. Муфтија је запретио позивом на бојкот "Блица" и бојкотом дистрибуције овог дневника.

Око првог нема спора: свако ко мисли да му "Блиц" вређа верска осећања, али и свака друга осећања, не мора да га чита, али овим другим, бојкотом дистрибуције, муфтија хоће да се прикаже као реална власт и моћ у Санџаку, неко ко може да преузме прерогативе државне власти и одређује токове робе и новца.

То је демонстрација политичке моћи знатно скупља од сто милиона евра и на озбиљан испит ставља државне органе. Муфтија би да покаже да он управља Санџаком док Љајић и Угљанин седе у Немањиној 11, у Београду.

У политици је сваки повод добар за надгорњавање, а посебно повод симболички појачан са сто милиона нечега. Али, чини ми се да то превазилази меру и да овакви захтеви вређају, на пример, моја политичка уверења по којима је Санџак интегрални део српског политичког и привредног простора.

Косово, Србија и Европа: Оглодана шаргарепа

Нико неће да нам брани да у складу са уставном преамбулом и политичким жељама узвикујемо "и Косово и Европа", али више нико од светских заинтересованих сила и не крије да од тога нема ништа.

Стивен Водсворт, амбасадор Велике Британије у Србији, изјавио је да се од Србије не тражи да призна Косово, али да је на њој да пронађе начин шта ће да ради с тим што се о том питању не слаже са 22 чланице ЕУ које су признале Косово. Другим речима, ко вас шиша…

"Даље сукобљавање није у интересу Србије. Потребно је да одлучимо како ћемо даље с тим што се ‘слажемо да се не слажемо’", казао је амбасадор у интервјуу за овде већ помињани "Блиц".

"Косовска независност је чињеница, свиђало се то некоме или не. Пре неколико недеља био сам у Бриселу и срео се са многим високим званичницима и нико озбиљно, рекао је амбасадор, не мисли да ће косовске власти прихватити враћање српске власти на Косово. Такође, нико не мисли да би подела Косова била добро решење. Напротив."

У истом дану Вук Јеремић, српски министар иностраних послова, у Бечу, на седници Сталног савета ОЕБС-а, изразио је наду да ово размимоилажење неће бити претворено у "у услове без преседана које ниједна поносна нација не би прихватила".

Хоће, рекао бих. Јеремић је већ изложен притисцима, чак и личним, да не таласа око предстојећег извештаја Међународног суда правде и да тај извештај не "гура под нос" Генералној скупштини УН-а и на основу њега гради политику повратка за сто албанске и српске политичке стране у спору. Барем не око суштинске теме – статуса Покрајине, или поделе Косова, што би, у основи, био прихватљив излаз за српску политичку и националну елиту.

Биће нам понуђени преговори око техничких аспеката спора који се тичу многобројних питања уско повезаних са животом људи на Косову и бићемо убеђивани да је добитак европског признања вреднији од губитка Косова, које је, ионако, изгубљено, као што нас подсећа амбасадор.

Та ствар ће се развлачити, најмање до нових избора у Србији, а и после тога реално је очекивати да нам и Косово и Европа буду подједнако удаљени као што су удаљени сада. И не бих рекао да је у питању понос, који помиње министар, нити инаћење, које помиње екселенција, већ је то сурова политичка реалност.

Багер политика: Како је Динкић победио у Бору

Млађан Динкић и његова странка Уједињених региона Србије, појачани социјалдемократама Расима Љајића, убедљиво су победили на локалним изборима у Бору.

Одличну хронологију предизборних догађаја објавио је у колумни у "Данасу" Цвијетин Миливојевић. Преносимо неке делове: Деветнаестог јуна, на дан предизборне тишине, директор Рударско-топионичарског басена Бор Благоје Спасковски пустио је у погон највећи багер у Европи и, при том, казао да ће РТБ добити кредит од десет милиона евра за набавку рударске механизације, "чиме ће се повећати раније узети кредит Фонда за развој за исте намене, од 27 милиона евра".

Десетога јуна, представник канадске компаније "СНЦ Лавалин" и главни човек Динкићеве предизборне листе, већ поменути Спасковски, у присуству првопоменутог Динкића, потписали су уговор о изградњи топионице и нове фабрике сумпорне киселине у Бору. Пројекат је, рече Динкић, вредан 175 милиона евра, у РТБ-у ће бити изграђене нова топионица и фабрика сумпорне киселине, а додатно ће се уложити и око 27 милиона евра у рударску опрему. Канадска компанија биће пројектант и извођач радова, топионица и фабрика финансираће се претежно кредитом Канадске извозне банке у износу од 135 милиона евра и сопственим учешћем РТБ-а, односно Владе Србије од око 40 милиона евра.

Маја двадесет осмог, после срећног изласка из подземног лежишта "Јама" (задња пошта, Бор), у понешто опуштенијој атмосфери, Борис Тадић обећао је да ће се "у нову опрему и истраживања наредних година у РТБ уложити 450 милиона евра", а следећих лета, додаде председник, биће изграђен и аутопут од Параћина ка Зајечару, приде.

Априла деветнаестога, Ивица Дачић, у својству свих функција које обнаша, плус као (како нагласи) копредседник Мешовитог српско-руског комитета, у присуству, некоћ свог, а данас Динкићевог партијског саборца, успут и тек устоличеног директора РТБ Спасковског, најавио – набавку модерне флотације реномираног руског произвођача!

Шестога априла, Динкић је "пустио у рад" камион дампер, марке "Белаз", носивости 220 тона, најавивши да, до краја године, у Бор и Мајданпек стиже још девет таквих, што, како је израчунао потпредседник ем министар, са још 2 × 2 хидраулична багера, 2 × 1 бушилицу и 2 × 1 грејдер и, накнадно додата, два булдожера, значи да је вредност новостизајуће опреме 27 милиона евра. И тако даље, мада уназад.

Ето вам емпиријског доказа да ништа не успева као што успева симбиоза страначког програма и државних пара. За кратко време Динкић је прешао пут од губитника на локалним изборима у Земуну и Вождовцу до победника у Бору. Идеје наше, бензин ваш!