Rusija i Kina - uspon istočne alijanse

"Rusko-kineski odnosi danas su možda dostigli najviši nivo u čitavoj svojoj istoriji", izjavio je prošle sedmice ruski predsednik Vladimir Putin uoči svoje trinaeste posete Narodnoj Republici Kini. Na tome dve države ne žele da se zaustave. Cilj da se stvori ekonomski, politički i vojni savez koji može da parira Zapadu predvođenom Sjedinjenim Američkim Državama

Na svečanoj vojnoj paradi u Pekingu, održanoj povodom 70. godišnjice pobede nad fašizmom i obeležavanja Dana pobede kineskog naroda u narodnooslobodilačkoj borbi protiv Japana, Vladimir Putin bio je glavni gost. A kako i ne bi. Osim vojno-političkog, dvodnevna poseta ruskog predsednika Kini imala je i poseban ekonomski značaj. Gosti iz Rusije sa kineskim domaćinima potpisali su više od dvadeset sporazuma finansijsko-investicione i transportno-logističke prirode, koji su proširili saradnju dve zemlje na polju infrastrukture, nafte, gasa, petrohemije, transporta i drugih važnih oblasti.

Energetika, pre svega

Osim dalje ratifikacije tzv. posla veka, odnosno kinesko-ruskog energetskog sporazuma vrednog 400 milijardi američkih dolara, koji su predsednici dveju zemalja nakon desetogodišnjih pregovora potpisali u Šangaju 21. maja prošle godine, na dnevnom redu bile su i druge važne teme: pre svih projekat novog Puta svile (kineski predlog o zajedničkom ekonomskom koridoru sa Rusijom i Mongolijom), zatim dalja saradnja u okviru BRIKS-a i Šangajske organizacije, kao i priprema za predstojeće samite privredno najrazvijenijih zemalja sveta G20 i Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC).

Rezultati ovog septembarskog samita dve zemlje u Pekingu svakako nisu za potcenjivanje, posebno imajući u vidu da nije prošlo ni pola godine od posete kineskog predsednika Si Đinpinga Moskvi, za Dan pobede u maju, kada su dve zemlje potpisale brojne infrastrukturne projekte vredne blizu šest milijardi dolara.

Svaka saradnja, međutim, nailazi i na određene poteškoće. Iako se često govori o strateškom partnerstvu dve velike nacije, rusko-kineska saradnja ne odvija se bez problema. Ipak se radi o moćnim konkurentima, kako na globalnom tako i na regionalnom nivou. Posebno kada je u pitanju oblast centralne Azije, gde se dve zemlje "takmiče" za što širi politički i ekonomski uticaj.

Osim toga, kriza globalne ekonomije značajno je uticala i na ukupnu privrednu aktivnost između Rusije i Kine. Pad cena strateških sirovina na svetskom tržištu, pre svih nafte i gasa, trgovinski "rat" Brisela i Moskve, kao i ekonomske sankcije koje su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija uvele pojedincima, preduzećima i čitavim privrednim sektorima Ruske Federacije, uzdrmale su i finansijsku vrednost ukupne robne razmene između Rusije i Kine. A slabljenje kineske privrede i nedavna iznenađujuća devalvacija juana negativno su uticali i na berze širom sveta. Mada su kineske vlasti pružile podršku berzama u svojoj zemlji, nakon što je ključni šangajski indeks potonuo od juna do sada oko 40 odsto, pad indeksa na vodećim kineskim berzama izazvao je sličnu reakciju i na ostalim berzama širom planete.

Pad trgovinske razmene

O kakvom smanjenju ekonomskih aktivnosti je reč, objasnio je ambasador Rusije u Kini Andrej Denisov, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa zamenikom ministra inostranih poslova Kine Čeng Goupingom. On je izjavio da je u prvoj polovini 2015. "robna razmena smanjena skoro za trećinu, to jest 30 odsto, i iznosila je nešto više od 31 milijardu dolara". Naglašavajući da se "slična situacija" dogodila i 2009. godine, u jeku svetske finansijske krize, ruski ambasador izneo je podatak da je u prethodnih deset godina obim bilateralne trgovine rastao u proseku 23 odsto godišnje, "što je redak slučaj u svetskoj trgovini".

Mada je u 2014. ukupan iznos ekonomske saradnje između dve zemlje dostigao bezmalo 100 milijardi dolara, "ruski medved" i "kineski zmaj" ubrzano pokušavaju da pronađu rešenje za sadašnje ekonomske nevolje i podignu robnu razmenu na nekadašnji nivo.

Jedan od načina da se stvari poprave jeste i nastavak proširenja saradnje u oblasti energetike. Čuveni "posao veka", kada su ruski Gasprom i kineska korporacija CNPC zaključili ugovor na trideset godina o isporuci ruskog gasa u Kinu, međutim, nije jedini pozitivan znak energetske saradnje dve zemlje.

Najveći kineski prerađivač nafte Sinopek i ruski Rosnjeft 2013. godine potpisali su ugovor vredan 85 milijardi dolara o prodaji sirove ruske nafte Kini za narednih deset godina. Reč je o isporuci čak 100 miliona tona sirove nafte, a interesantno zvuči i podatak da je Rusija pretekla Saudijsku Arabiju kao najveći dobavljač ovog energenta kineskim potrošačima.

Sa optimizmom se gleda i na budućnost energetske saradnje. Rosnjeft ima u planu da kupi 30 odsto udela u kineskoj petrohemijskoj kompaniji, a kako je izjavio izvršni direktor ruskog giganta Igor Sečin, njegova kompanija potpisala je ovog septembra sporazume u Kini čija je potencijalna vrednost 30 milijardi dolara. Tokom Istočnog ekonomskog foruma, koji je održan u Vladivostoku, šef Rosnjefta najavio je nove velike planove. "Uzimajući u obzir uzajamnu trgovinu i postojeće ugovore, ukupna vrednost saradnje naše kompanije sa kineskim partnerima iznosiće do 2035. godine više od 500 milijardi dolara", rekao je Sečin.

Brze pruge

Trgovina gasom, naftom i inim strateški važnim sirovinama nije, međutim, dovoljan ekonomski "okidač" za rast. Moskva i Peking razvijaju i zajedničke transportne i infrastrukturne projekte. Možda najvažniji među njima jeste projekat izgradnje železničke linije velike brzine (TGV) na relaciji Peking–Moskva, čija vrednost je procenjena na 230 milijardi američkih dolara. Ova superbrza pruga u perspektivi ima potencijal da zameni postojeću trans-sibirsku železnicu, dok bi se put između dve prestonice skratio sa sadašnjih šest na dva dana. Prva "ruta" između Moskve i Kazanja, dugačka 770 kilometara, po predviđenom planu trebala bi da bude izgrađena već do 2020. godine.

Strateško partnerstvo između dva velika suseda na Istoku odvija se i u bankarskom i finansijskom sektoru. U oktobru 2014. Narodna banka Rusije i Narodna banka Kine potpisale su trogodišnji sporazum o razmeni valuta vredan 150 milijardi juana (oko 23,5 milijardi dolara), u sklopu jačanja finansijske saradnje dve zemlje, sa ciljem smanjenja zavisnosti od dolara. I to ne samo kada su Rusija i Kina u pitanju, već i u trgovini između zemalja Evoazijske ekonomske unije (EEU) i Zajednice nezavisnih država (ZND), odnosno bivših članica Sovjetskog Saveza.

U okviru pilot-programa uvođenja dve valute (ruske rublje i juana), Centralna banka Kine nedavno je u gradu Suifenu, na granici sa Rusijom, pustila u opticaj rublju kao sredstvo plaćanja. Cilj ovog programa je dvojak: promovisanje sve boljih odnosa između Kine i Rusije, kao i podsticanje turizma, jer će Rusima koji putuju u ovaj deo Kine biti omogućeno da plaćaju u svojoj valuti. Ruska rublja je, pogodili ste, uvedena umesto američkog dolara.

Dolar aut, rublja in

Kao rezultat pregovora i potpisanih sporazuma tokom septembarske posete ruskog predsednika Putina Kini, i u oblasti bankarstva, transporta i telekomunikacija odnosi dve zemlje doživljavaju novu dinamiku. Najveća ruska banka Sberbank potpisala je sporazum sa Kineskom razvojnom bankom vredan 966 miliona dolara, čiji cilj je dugoročna saradnja i finansiranje trgovine između Kine i Rusije. Prema navodima portala Raša tudej, kineska bankarska korporacija za razvoj obezbediće 600 miliona dolara drugom po veličini ruskom provajderu mobilne telefonije Megafonu. Taj novac biće iskorišćen radi kupovine savremene opreme i usluga vodećeg kineskog telekomunikacionog preduzeća Huavej. Ruski i kineski poštanski operatori potpisali su, takođe, sporazum o jačanju saradnje i razvoju prekogranične onlajn trgovine, kao i o unapređenju isporuka poštanskih pošiljki železnicom.

Iako važi već uvreženo mišljenje da Rusija tradicionalno prodaje Kini strateški važne sirovine, a da zauzvrat kupuje finalne proizvode, u oblasti vojne industrije to svakako nije slučaj. Ove godine Kina je postala prva zemlja koja je kupila ruski protivvazdušni odbrambeni sistem nove generacije S-400, nakon potpisivanja ugovora sa ruskom državnom kompanijom Rosoborneksport. Sem toga, Peking je 2013. odlučio da kupi četiri ruske podmornice klase Lada i 24 borbena aviona Su-35, lovca četvrte generacije koji su vrlo blizu petoj generaciji, kako su javili kineski državni mediji.

Kina je za tekuću godinu povećala vojni budžet na 216 milijardi dolara, što je rast od 9,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ruski vojni budžet je u 2014. takođe povećan za više od osam odsto – na 84,5 milijardi dolara, ističe se u izveštaju Stokholmskog međunarodnog istraživačkog instituta za mir.

Vojna i sajber saradnja

Uzdizanje Kine, druge svetske ekonomije, u snažnu vojnu silu i njeno strateško partnerstvo sa Rusijom svakako predstavljaju izazov za SAD i narušavaju dosadašnju globalnu američku geopolitičku i vojnu dominaciju.

Na diplomatskom polju, dve susedne države – kao stalne članice Saveta bezbednosti – često su zauzimale slične i principijelne stavove u Ujedinjenim nacijama, dok se u prethodnom periodu intenzivirala saradnja i putem održavanja zajedničkih vojnih vežbi. Sredinom maja ove godine, Kina i Rusija prvi put su održale zajedničke pomorske vežbe u Sredozemnom moru, uz učešće ukupno devet ratnih brodova, od kojih su tri iz Narodne Republike Kine.

Posebno zanimljiva oblast saradnje Rusije i Kine odigrava se u sajber-prostoru. Nastojanje da se izmeni koncepcija korišćenja i upravljanja internetom iz "jednog" centra (pretežno SAD) dodatno je zbližilo dve zemlje. Kina, baš kao i Ruska Federacija, uveliko traži legislativna rešenja koja će omogućiti da svaka država ima mogućnost da diktira pravila o korišćenju interneta unutar svojih granica. Ukratko, da se izvrši svojevrsna "decentralizacija" internet prostora na globalnom, a omogući centralizacija sajber-spejsa na lokalnom nivou. U Rusiji je, inače, već stupio na snagu zakon prema kojem će sve kompanije (Gugl, Fejsbuk, Tviter, da navedemo samo neke), koje prikupljaju bilo kakve podatke od ruskih građana, morati sve te informacije da skladište na serverima koji će se fizički nalaziti na teritoriji Rusije. Ovakvim promenama, razumljivo, protive se SAD i druge zapadne zemlje koje danas imaju preimućstvo u domenu internet komunikacija.

Preraspodela moći

Kina je, ne računajući zajednički trgovinski doprinos zemalja EU, i dalje prvi ekonomski partner Rusije, dok je, sa druge strane, Rusija jedva ušla u prvih deset najznačajnijih trgovinskih partnera Kine. U procentima gledano, u kineskoj ekonomiji na Rusiju otpada tek nešto manje od tri odsto ukupne trgovinske razmene sa svetom.

Uprkos tome, geografska blizina i stabilna strateška saradnja dve zemlje nastaviće da unapređuju temeljno savezništvo Moskve i Pekinga. Gore već pomenuti novi Put svile u skladu je i sa održivim konceptom globalne saradnje ravnopravnih subjekata u međunarodnoj politici. Postoji snažna vizija o "preseljenju" geopolitičkog centra sa američkog Atlantika i Zapada u Evroaziju i na Istok, gde smo svedoci rađanja evroazijskog jedinstvenog prostora – tu su Kina sa jugoistoka Azije, Rusija sa Evroazijskim savezom i Evropska unija. Ovakvom konceptu teže i druge velike zemlje poput Indije i Brazila, u perspektivi Afrika, a zatim i Bliski istok. Čvrste veze Narodne Republike Kine i Ruske Federacije – oličene u energetskim, ekonomskim, političkim i vojnim partnerstvima – biće od velikog značaja za preraspodelu moći i uticaja u novom, multipolarnom svetskom poretku.

(Vreme)