Vitez Mića „de Božinof“

(Svedok)

Istaknuti ruski pisac Sergej Dovlatov, o kome lepe reči ima i Josif Brodski, nije objavio nijedan rukopis pre nego što je emigrirao u Sjedinjene Države, gde je i umro, naprasno, u 49. godini.

Uz vredan rad na proznim projektima, Dovlatov se, dok je tavorio u otadžbini, zabavljao anegdotama iz književnog života. Naročito mi se dopada jedna o Andreju Bitovu, vrhunskom romanopiscu poslednjih decenija minulog veka. Evo kako je tu zgodu Dovlatov zabeležio.

„Bitov je u mladosti bio agresivan, naročito kad popije. Jednom je udario Voznesenskog. Zaseda Sud časti, a Bitov navalio:

 - Molim, samo da čujete kako je bilo, potpuno sam u pravu, staćete na moju stranu... Samo da čujete kako je bilo...

 - Pa dobro - smilova se predsednik Suda časti - da čujemo kako je bilo...?

- Evo ovako - kaže Bitov. - Ulazim u „Metropol“. Stoji Voznesenski. I kako da ga ne raspališ po njušci!?“

Za razliku od Bitova, kod mene se javlja nagon za hapšenjem. To neobično izopačenje (ni u užoj ni u široj familiji nije bilo policajaca) dostiže vrhunac ispred televizora, kad vidim ili čujem Miću Jovanovića, redovnog profesora i profesionalnog rektora Megatrend univerziteta.

Tog Miću Jovanovića uhapsio bih na licu mesta, i u samom televizoru kad bi bilo moguće, i bez krivične prijave, i bez sudskog naloga ili poternice, čak i bez krivice ako je nema!

Znam da je Srbija pravna država, sa Dačićem ne sarađujem neposredno, Veljovića poznajem samo iz tabloida, tako da mi ne bi mogli progledati kroz prste, znam, takođe, da bih ovim bacio mrlju na pregovore o pridruživanju, znam da bi i prosveta trpela, naročito visoko obrazovanje, ali ja bih Miću ipak uhapsio - nagon mi je jači od zakona...

Čini se da sam na tragu korena tog zla u meni: srpskoj zavisti i pakosti ni konvencije o ljudskim pravima nisu granica. Može biti da je moja pizma posledica istraživačkog rada o liku i delu Miće Jovanovića, utemeljenog na dostupnoj literaturi. Video sam šta je čovek postigao...

Udarno mesto u biografiji Miće Jovanovića, rođenog 1953. od oca Božina (sr.wikipedia.org/sr), zauzima podatak da je oženjen trideset godina mlađom Milicom Đorđević, a kum mu je poznati slikar Miloš Šobajić. Rekao bih da naglašena razlika u godinama optimistima donosi veliku radost, dok među nama, pesimistima po uverenju, pobuđuje izvesnu skepsu, zato što kod nekih ljudi generiše potrebu za još epohalnijim, i to svakodnevnim uspesima, kako ne bi pali u očima svojih žena!

Mića je naučnu karijeru počeo nevino, knjigom „Sociologija samoupravljanja“, da bi se potom bacio na menadžment i počeo da osvaja najprestižnija međunarodna priznanja i funkcije. Dobar deo tih međunarodnih priznanja ima cenu, prostije rečeno, plaća se (za određenu sumu može se postati ličnost veka, pa i milenijuma), dok su domaće nagrade delom partijske, a biće da je i onih takođe plaćenih, novčano ili moralno.

Udubljujući se, dakle, u fenomen Miće Jovanovića, u tu pojavnost na TV i u životu, sve češće sam nailazio na ličnost, a sve manje na delo, izuzimajući jedno, ali slavno, štampano na engleskom 2008. u izdanju Megatrenda „Biznis kao umetnost življenja“ (Business as Art Living), a potpisano sa „by Mica Jovanovic de Bozinoff“.

Lukavo od rektora: „de Bozinoff“ može da znači „Božinov sin“, ali i plemićko poreklo „od (stare loze) Bozinoffih“.

Biznis i glamur idu zajedno. Posle međunarodne ekonomske konferencije „Vindorske debate“, na kojoj su, kaže Mića, ponuđena do sada neviđena rešenja za posrnulu svetsku ekonomiju (ali ih još ne vidimo), gospođa i gospodin de Bozinoff priredili su dve žurke za pamćenje: prvu na svom raskošnom imanju, na visovima iznad Kana u Francuskoj, a drugu na plaži ispred hotela „Karlton“, uz najfinija vina, francusku kuhinju, glamurozne toalete i luksuzne automobile.

Englezi, naravno, rado jedu i piju kad je za džabe, ali u naučnim radovima i časopisima profesora i rektora De Bozinoff-a retko pominju, dok njegova naučna ostvarenja zbog nečega izbegavaju da citiraju.

Mamurluk, šta li?

Rektor sa dva doktorata De Bozinoff naročito je ponosan na funkciju predsednika Istraživačke laboratorije za generalnu kosmologiju u Parizu (pokušali smo da istražimo dodirne tačke Mićinih naučnih pregnuća sa pitanjima relativiteta, ali ništa o toj značajnoj instituciji nismo pronašli), a još je ponosniji što je Vitez britanskog Reda ljiljana. Ovaj deo našeg traganja za Mićinim globalnim uspesima doneo nam je neočekivana i neobično uzbudljiva otkrića (www.uesp.net/wiki/Daggerfall).

Da biste postali vitez Reda ljiljana (Order of the Lily) morate najpre da se priključite tzv. kultu Dibele (House of Dibella), propagirajući lepotu, harmoniju i starajući se za svoje zdravlje i zdravlje bližnjih.

Red ljiljana izvire iz kulta Dibele kao sveti uzrok i njegovi nosioci primaju i dele međusobno blagoslove od sveštenika istoga ranga, ime obnavljaju svoje zdravlje, ali drugi član mora da bude najmanje u rangu asistenta.

Priča je prilično zamršena, važno je da se i to viteštvo plaća, a ne deli se po pameti i lepoti, pogotovo ne po broju naučnih radova na Megatrendu; postoje među Ljiljanima i skupljači donacija, a donacije dovode do povećanja reputacije.

Najzanimljiviji detalj svakako je da među vitezovima Reda ljiljana postoje i iscelitelji (žarko se nadamo da je jedan od njih i Mića Jovanović de Bozinoff) čije su usluge na raspolaganju i nečlanovima.

Cena lečenja zavisi od težine bolesti, dok je za članove i vitezove besplatno.

Za Srbiju, za Miću rektora, ali i za sve nas najvažnije je da vitez-iscelitelj iz Reda ljiljana može da izleči čoveka od svake poznate bolesti, uključujući i rani stadijum vampirizma i likantropije!

Dolaskom Miće Jovanovića na javnu scenu Srbije, glogov kolac odlazi u istoriju!

A mi se još naivno pitamo otkud Mići moć da postavlja ministre prosvete Srbije!?

Da se time hvali i da mu niko ne kaže da ućuti. A i ko da mu kaže?

(Likantropija - lycanthropy - je vrlo redak i vrlo težak psihijatrijski sindrom, kada pacijent u trenutku lucidnosti ili sa vremenske distance saopštava da se ponekad oseća kao životinja, „čovek-vuk“, ili da se nekad tako osećao; pacijent se ponekad ponaša na način životinje - viče, reži, brunda, puzi...).

Ozbiljno zadovoljan sobom, jer ozbiljno doživljava sebe, iako zna da je sve platio (valjda čuva priznanice?), ali ne zna da za preterano zadovoljstvo, osim para, nema drugih naročitih razloga, rektor Mića Jovanović nije izdržao da se ne pohvali kako je dobitnik i priznanja Međunarodna Sokratova nagrada Univerziteta u Oksfordu, za dostignuća u nauci, obrazovanju i kulturi.

Neoprezno!

Na odgovarajućem sajtu

(http://wiki.answers.com/Q/International_Socrates_ Award) naišao sam na krupnim slovima ispisan sledeći tekst.

International Socrates Award is given to whom?

Answer:

frauds

Prevod:

Kome je dodeljena Sokratova međunarodna nagrada?

Odgovor:

Prevarantima!

Srbijo, povampiri se!

Bila si bolja dok si verovala u glogov

kolac...