|
Politika, 26.10.08.  Povišena politička temperatura u Bosni i Hercegovini ne zavisi od periodičnih događaja kao što su izbori. Ona je posledica sistemske greške, odnosno različitih koncepcija unutrašnjeg uređenja zemlje. Mnogo je onih koji smatraju da je došlo vreme da pobedi njihov koncept unitarne i centralizovane BiH, što nije ništa drugo do idealizovanje jedne od opcija koje su bile i u suštini rata. Oni, a reč je o bošnjačkim političarima, ratni cilj pokušavaju da ostvare kroz priču o raznim reformama i jačanju evropskog kapaciteta BiH.
Ovako je premijer Republike Srpske Milorad Dodik odgovorio na naše pitanje zbog čega se nisu ostvarila očekivanja onih koji su verovali da će posle lokalnih izbora politička klima u BiH biti mnogo mirnija.
Osim ove, koje su političke koncepcije izražene u BiH?
Jedna se zalaže za raščišćavanje ukupnih odnosa u BiH, a druga, koju zastupam i ja, zahteva da se poštuje Dejtonski sporazum onakav kakav je potpisan, a ne razni „duhovi Dejtona” na osnovu kojih je u ranijem periodu menjan izvorni sadržaj ovog međunarodnog dokumenta. Dodamo li ovome da ima i drugih viđenja unutrašnjeg uređenja BiH, onda je očigledno da je ona trajno defektna zemlja. Ona je, dakle, podeljena zemlja i do sada nije uspela da nađe zajednički imenilac ni za jednu stvar koja bi u njoj okupila sva tri naroda. Ovde su jedina konstanta stranci koji pokušavaju da od BiH naprave nešto što njima odgovara. A na šta to liči najbolje se vidi iz izjave nemačkog poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Doris Pak da je BiH sjajno zamišljena, ali ne funkcioniše.
Koja je od njih najpogubnija po BiH?
Moj utisak je da je najveća opasnost koncepcija političkog islama koju kreiraju Islamska zajednica u BiH i njen poglavar reis-ul-ulema Mustafa Cerić. Takva BiH bi brzo postala problem zapadne Evrope, kakav su već postale države u kojima je islam dominantna ideologija i gde politika ima karakter političkog islama. To znači da se u islamskim krugovima određuje koncepcija, a političke strukture je sprovode u život. Cerić ne želi da se u ovakvom delovanju ograniči samo na BiH nego i region, pa čak i Evropu nudeći joj koncept „evropskog islama”. To pokazuje koliko je ova ideologija ekspanzivna. U takvoj, da kažem bosanskoj, državi, Srbi bi bili trajno ugnjetavani. Srećom, stvari u BiH ne zavise od jednog čoveka, ma ko on bio, i ne zavise samo od jednog naroda.
Da li bi, kao što se spekuliše, Vaše smenjivanje i smenjivanje člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića išta promenilo u BiH?
Priču da će ovde poteći med i mleko čim stranci, koji navodno imaju odgovore na sva pitanja, smene nekoliko političara koji misle svojom glavom, umesto njihovim, slušali smo i ranije. Ona, naravno, nije tačna. Da je tačna, masovnim smenama, uglavnom srpskih političara, sve bi, još pre nekoliko godina, bilo rešeno. Ipak, sve prinudne mere za kojima su posezali stranci – od smena do nametanja zakona i izmena ustava – nisu eliminisale podeljenost bosanskohercegovačkog društva, tako da meni BiH i sada liči na satelit koji je bez unutrašnjih navigacionih uređaja lansiran u svemir.
Slažete li se s tezom da BiH nije suverena i slobodna zemlja?
Naravno. Verbalni delikt u komunističkoj Jugoslaviji bio je predškolska ustanova u poređenju sa onim što se dešava u BiH. Kad bilo ko od političara kaže nešto što nije po volji međunarodnim zvaničnicima, odmah se izlaže riziku da bude smenjen i potpuno uklonjen iz javnog života. I sve to bez prava žalbe i vođenja bilo kakvog postupka protiv odluke visokog predstavnika. Ni to nije ono najgore što ih može snaći. Neki su, zbog toga što su mislili svojom glavom, završili u pritvoru i na sudu. Takva sudbina snašla je Mirka Šarovića, Mladena Ivanića, Dragana Čovića... Dakle, BiH, nije politički nezavisna država. Ona je zavisna od stranih organa i institucija koji donose ključne odluke. Istovremeno, u Tužilaštvu i Sudu BiH, kao i Ustavnom sudu BiH, rade stranci. Može li se uopšte govoriti o suverenitetu, nezavisnosti i slobodi takve zemlje!?
Kako se i kojim sredstvima u takvim uslovima boriti za zaštitu dejtonske pozicije Republike Srpske?
U političkoj borbi za očuvanje statusa Republike Srpske koristićemo sva dozvoljena politička, zakonska i demokratska sredstva. Republika Srpska neće više dozvoliti da bude potcenjena i ponižena u BiH. Ona je danas svesna sebe, svog demokratskog kapaciteta i svojih mogućnosti. Mi smo za striktno poštovanje izvornog Dejtonskog sporazuma i nemamo ništa protiv BiH koja će uvažiti dejtonsku federalno-konfederalnu poziciju Republike Srpske. Naša politika je da na zajedničke organe BiH možemo preneti neku nadležnost samo pod uslovom da Republika Srpska ima koristi od toga. Takođe, tražimo da se preispitaju efekti do sada, na razne načine, prenesenih nadležnosti. Ono što se pokaže kao obostrano korisno to neka i ostane, a ono za šta se utvrdi da je promašaj neka se vrati entitetima.
Zbog čega su se strani i bošnjački zvaničnici obrušili na Vas zbog pominjanja referenduma kao načina na koji građani Republike Srpske treba da se izjasne o njenom statusu?
Oni ili nisu razumeli ili namerno neće da shvate ono što mi uporno ponavljamo: mogući referendum nije naša akcija sračunata za rasturanje BiH, nego naša reakcija ako bilo ko pokuša da jednostrano ukine Republiku Srpsku ili uruši status koji ona ima po Dejtonskom sporazumu. U jednoj od te dve varijante, referendum smatramo potpuno dozvoljenim demokratskim odgovorom na nasrtaje bilo koje vrste na Republiku Srpsku. Mi se nikada nećemo odreći prava da odlučujemo o sebi. Mi to pravo moramo negovati kao našu mogućnost da damo odgovor na teška politička pitanja. Zbog toga bilo kakav avanturizam s referendumom ne dolazi u obzir. Mi za sada imamo dovoljno kapaciteta da odbranimo svoju federalno-konfederalnu poziciju u BiH. Ovo je ujedno i moj odgovor onima u Republici Srpskoj koji ovo pitanje ne razumeju i koji bi ga, da su na vlasti, zloupotrebili i nepovratno upropastili.
Zašto se u napisima o BiH redovno izostavlja da je Republika Srpska po visini stranih ulaganja i drugim ekonomskim parametrima ispred Federacije BiH?
U svetskim medijima je i dalje prisutan ranije ustanovljeni kliše izveštavanja o BiH. Da nije, svet bi znao da je od ukupnih stranih ulaganja više od 50 odsto plasirano u Republiku Srpsku. Takođe, od pet najvećih stranih investicija četiri su u Republici Srpskoj. Nekima je, verovatno, neprijatno da priznaju te činjenice, jer su u prvim posleratnim godinama u Federaciju BiH uložena daleko veća sredstva nego u Republiku Srpsku. Donacije date Federaciji uglavnom su otišle u javnu potrošnju, koja je sada njena rak rana. S druge strane, mi smo našli unutrašnju snagu i izgradili svoju strukturu i strani investitori su prepoznali da smo pogodno tlo za njihova ulaganja.
Ričard Holbruk i Pedi Ešdaun nedavno su ponovili raniju tezu da Vaše delovanje na, prema njihovoj oceni, razbijanju BiH podstiče Rusija i njeni petrodolari. Ima li istine u tome?
Nema. Holbruk i Ešdaun su prošlost koja me ne interesuje. Sadržaj njihovog pisma pokazuje da oni neće da prihvate činjenicu da je BiH onakva kakvu su stvarali u krizi. Ovo se posebno odnosi na Ešdauna, koji je kao visoki predstavnik masovno smenjivao ljude, nametao zakone, izmišljao reforme... Ono što je on učinio za tri godine svoje diktature bitno je uticalo da BiH dođe u sadašnju krizu. On, naravno, neće da to prizna, jer neće da bude neuspešan, što u stvari jeste, jer on je urušio sve institucije BiH i stavio joj omču oko vrata. Da bi njegov pogubni učinak bio prikriven, on se zajedno s Holbrukom prihvatio oprobanog recepta: kada želiš da Zapadu nekoga prikažeš u negativnom svetlu, tada ga stavi u krilo Rusije. I onda je lako rusofobičnim zapadnjacima dokazati da je to glavna opasnost za njih i njihove interese. Osim ruskog kapitala, koji se ovde pokazao kao vrlo korektan, u Republiku Srpsku ulažu i firme iz Srbije, Austrije, Nemačke, Slovenije, Hrvatske... Nedavno smo potpisali protokol o saradnji sa američkom kompanijom „DŽeneral ilektrik”. Znači, otvoreni smo za sve dobre investitore, bez obzira na to odakle dolaze.
U senci krupnih političkih tema ostao je podatak da je Vaš Savez nezavisnih socijaldemokrata na lokalnim izborima, pogotovo u opštinama na istoku Republike Srpske, dobio mnogo bošnjačkih glasova. Kako to objašnjavate?
Solidan broj Bošnjaka je shvatio da njihova pozicija u Republici Srpskoj zavisi od toga koliko će se odmaći od raznih upotreba ili zloupotreba iz Sarajeva. Bošnjaci u Republici Srpskoj moraju da se etabliraju kao jasan faktor političkog života, a ne da budu transmisija nekih ideja iz Sarajeva koje nemaju veze s realnom pozicijom bošnjačkog naroda u ovom delu BiH. Rezultati izbora pokazuju da je deo Bošnjaka ovo razumeo i okrenuo se borbi za svoj životni interes. Mi ljudima, bez obzira na naciju i veru, pomažemo da reše svoje životne probleme. To se vidi kako u Srebrenici, tako i u Kozluku kod Zvornika, Rogatici i drugim mestima gde su se vratile izbeglice.
Kakve su opasnosti sadržane u preteranom uticaju stranaca na rešavanje svih bitnih pitanja u BiH?
Bosna i Hercegovina nije izolovano ostrvo i ona ne može da bude mimo uticaja stranih faktora. Ali, taj uticaj se mora svesti u normalne okvire, a ne da ona bude zemlja u kojoj praktično stranci odlučuju o svim ključnim pitanjima, od unutrašnjeg uređenja do odlučivanja u Ustavnom sudu. Jednom će neko u tom demokratskom svetu morati da kaže da su i oni u BiH kršili ljudska prava jer su zabranili pravo na politički stav i mišljenje, suspendovali političke institucije jedne zemlje, donosili odluke na koje se nije moglo žaliti... Ako se prisetimo da je jedan od uzroka propasti bivše Jugoslavije bilo postojanje brojnih tabu-tema, onda bi to moglo biti pogubno i po BiH. Jer, jednom će doći čas u kojem će svi hteti da odjednom kažu ono što imaju reći, a BiH neće biti sposobna da to prihvati. To je ono što smo već videli uoči i tokom propasti SFRJ i to je ono što me brine.
Vidite li svetlo na kraju bosanskohercegovačkog političkog tunela?
Jedini način je da stranci, odnosno predstavnici međunarodne zajednice, više deluju savetodavno; da se odreknu svoje naredbodavne ili arbitrarne uloge. U tom slučaju, predstavnici sva tri naroda bi znali da njihov posao neće završiti niko osim njih. Takođe, nijedan narod ne bi mogao da računa da će strani faktor duvati u jedro njegovog političkog čamca. U takvim uslovima, domaće političke elite bi morale da pristanu na realan, do kraja otvoren razgovor o svim pitanjima koja određuju sudbinu BiH i njena tri naroda.
Problem je u tome što se jednom delu dobro plaćenih stranaca, a neki od njih su se u BiH i oženili, ne ide odavde. Njihova pozicija je, zaista, lagodna. Oni dobro žive, upravljaju svim segmentima života i nikome u BiH ne odgovaraju za svoj rad, jer ih narod nije birao.
Srpski narod je na istorijskoj probi u svim državama nastalim na području nekadašnje Jugoslavije. Kako odoleti tim iskušenjima?
Danas nam više nego ikad ranije treba jedinstven politički odgovor na sva otvorena pitanja i na svim mestima gde se Srbi nalaze, odnosno na prostoru bivše Jugoslavije. Srbi su najveći stradalnici prošlog rata. Nacionalno i državno su razbijeni, privredno uništeni, moralno i kulturološki posrnuli. I u tom smislu naglašavam da Republika Srpska, kao deo BiH, želi da bude deo mirovnog rešenja na postjugoslovenskom prostoru.
Boro Marić
[objavljeno: 26/10/2008]
|
.jpg)
