Prikaz knjige Miroslava Jovanovića i Danijele Despotović – „(De)globalizacija svetske ekonomije“

Miroslav Jovanović i Danijela Despotović,
(De)globalizacija svetske ekonomije.
Kragujevac: Ekonomski fakultet, 2024.

Globalizacija je često korišćena reč u raspravama o međunarodnim odnosima. Međutim, da li neko zna šta znači ta reč? Kada se govori o ekonomiji, tada upravo objavljena knjiga koju su napisali Miroslav Jovanović sa Univerziteta u Ženevi i Danijela Despotović sa Univerziteta u Kragujevcu objašnjava o čemu se radi.

Lakše je definisati deglobalizaciju u svetskoj ekonomiji nego globalizaciju. Deglobalizaciju jasno oličava carinski rat Sjedinjenih Americkih Država (SAD) bukvalno protiv svih; uzvratne carine na američku robu; zatim sankcije protiv Rusije, Irana ili Kube; pa Bregzit; i na kraju, ali ne i konačno, skraćenje i prekid globalnih lanaca snabdevanja, proizvodnje i transporta. Deglobalizacioni apetit se povećava i ubrzava širom sveta.

Ali šta je to globalizacija? Londonski Ekonomist je našao preko 5.000 različitih definicija globalizacije. Pravnici, političari, diplomate, ekonomisti, poslovni svet, bankari, umetnici i svi drugi imaju svoju definiciju globalizacije. Henri Kisindžer je definisao globalizaciju „kao drugo ime za dominantnu ulogu SAD.“ Pojedini ekonomisti misle da je globalizacija drugo ime za ekonomsku integraciju, dok se u školama za biznis globalizacija definiše kao proizvodnja i prodaja istovetnih i standardizovanih proizvoda širom sveta.

Lajtmotiv ekonomske globalizacije je povezan sa poslovanjem transnacionalnih korporacija (TNK). Ova tema se provlači kroz celu knjigu. Verovalo se da u globalnom svetu lokacija proizvodnje nije bitna. Pandemija virusa korona je opovrgla ovakvo viđenje. Lokacija proizvodnje postaje sve bitnija. SAD to sve više jasno dokazuju svima, a posebno Evropi iz koje privlače i izvlače industrijsku proizvodnju povezanu sa unosnom i novom „zelenom tehnologijom“. Autori su u svojim stavovima jasni, Evropa, pogotovo Nemačka, neće ostati bez lokalne proizvodnje automobila iako se veliki delovi ove industrije sele ili su već otišli u SAD i Kinu,^[1] ali će se profit zarađivati van Nemačke.

Novi front u trgovinskom ratu između SAD i Kine

Knjiga ima tri dela. Prvi razmatra različite oblike globalizacije, a tema drugog je najznačajniji pojavni oblik globalizacije koji se ogleda u stranim direktnim investicijama i poslovanju TNK, dok je treći deo posvećen sankcijama u globalnom svetu i njihovom uticaju na relociranje proizvodnje.

Prvi deo počinje uvodnim napomenama, definicijom i osnovama na kojima se zasniva globalizacija. Razmatraju se međunarodne organizacije i argumenti koji funkcionišu u prilog globalizaciji i protiv ovog procesa. Uloga interneta, globalni standardi i globalni lanac vrednosti obrađeni su u posebnim poglavljima. Posebna pažnja je posvećena razmatranju pitanja da li su globalizacija i deglobalizacija zaista nešto novo ili ne. Pre zaključka izložena je korporativna društvena odgovornost i ostali elementi globalizacije.

Drugi deo knjige je usmeren proučavanju stranih direktnih investicija i TNK kao osnovnim oruđima uz pomoć kojih funkcioniše ekonomska globalizacija. Ovaj deo je posvećen međunarodnoj mobilnosti firmi i sastoji se od sedam odeljaka. Posle uvoda, u drugom odeljku nalaze se opšta konceptualna i teorijska razmatranja stranih direktnih investicija i TNK-a. Slede prekogranične poslovne aktivnosti TNK, njihove determinante; veze sa lokalnom ekonomijom, „prelivanja“ funkcionisanja TNK na lokalnu ekonomiju; transferne cene; istraživanje i razvoj; odnosi sa organima vlasti zemlje domaćina i kulturalne razlike. Četvrti odeljak se bavi ekonomskom integracijom i transnacionalnim korporacijama. U narednom je dat kratak pregled TNK-a i Evropske unije (EU). Sledeći odeljak poredi troškove i koristi, tj. potencijalne dobiti i realne probleme zbog poslovanja TNK u zemlji domaćinu, da bi se u poslednjem izveli zaključci.

Treći deo knjige obrađuje aktuelna pitanja ekonomskih sankcija, deglobalizacije i njihovih efekata na stanje u Rusiji i Evropi. Takođe, razmatra se status Srbije u vezi sa tom temom, kao i pitanje pozicije dobitnika i gubitnika u tom procesu. Zapadne sankcije u kojima ne učestvuje 85% svetskog stanovništva su trebale da obore rusku ekonomiju na kolena. Ono što se dogodilo je potpuno suprotno. Došlo je do preobražaja ruske ekonomije koja sada, prema oceni OECD-a, ima ekonomski rast od 3,7% koji je bitno brži od istog u Nemačkoj koji je 0,1%. I pored neviđeno oštrih ekonomskih sankcija prema Rusiji, ali i pronalaženja novih dobavljača, EU i dalje zavisi od uvoza energije iz Rusije. Rusija je ponovo izbila kao glavni snabdevač EU. Samo tokom septembra 2024. (za koji sada postoje najsvežiji podaci), EU je uvezla gas iz Rusije u vrednosti 1,4 milijarde evra. Došla je hladna zima u Evropu, a dolaskom Donalda Trampa sprema se i carinski rat između SAD i EU. Takav trgovinski rat preti da gurne pogotovo nemačku privredu u još dublju recesiju. TisenKrup najavljuje otpuštanje 30% radnika, a VW bez presedana u svojoj 87 godina dugoj istoriji prvi put najavljuje zatvaranje svoje tri fabrike u Nemačkoj. Jedno od pitanja je da li ući u Trampov voz ili leći na šine ispred njega ili pogledati na drugu stranu (istok?) i videti da li tu postoje mogući partneri? Zbog svega samopovređena EU treba da ponovo promeša svoj špil ekonomskih karata.

Srbija se u ekonomiji snažno naslanja na EU. Zato je bitno da se prati razvoj događaja u ovom velikom i značajnom partneru i njegovom uticaju na globalne ekonomske odnose. U tom svetlu treba biti obazriv na sve što se događa i u evrozoni, a evo zbog čega.

Evro je postao snažna regionalna valuta sa početnom namerom da postane konkurent globalnom dolaru. Pored brojnih kriza i teškoća, ali i uz čudnu strukturu bez presedana u teoriji i istoriji, evrozona je trenutno uspela da uspori inflaciju na nivo ciljane od 2%. To je značajan uspeh posle ne malih turbulencija. Ipak, ozbiljan crv koji buši evrozonu iznutra je različita stopa inflacije između zemlaja koje učestvuju u evrozoni. U takvim okolnostima je teško, gotovo nemoguće, odrediti kamatnu stopu koja bi udovoljila svim učesnicima u evrozoni. Kako ne postroje nacionalne valute u zemljama članicama, a nema ni devalvacije nacionalne valute, a ni automatskih transfera kakvi postoje u federalnim državama, zemlje u kojima je inflacija brža gube konkurentsku moć u odnosu na zemlje u kojima je inflacija sporija, pa povećavaju svoj uvoz i smanjuju izvoz. Akumuliranje takvih neravnoteža postaje u odrađenim trenutku neizdrživo (Grčka). Ako ne dođe do promene politike ili pomoći uz uslove koji su razumni i prihvatljivi za zemlju primaoca, predstoji jako neprijatno ekonomsko i političko putovanje koje može da se završi raspadom evrozone, a Evropa je puna primera takvih monetarnih raspada. Takva sredstva „pomoći“ iz EU su jedva pronađena u slučaju male zemlje kao što je to Grčka, ali pod nesnošljivim uslovima. Šta će se dogoditi kada u takvu situaciju prekosutra dođe Francuska? Deglobalizacija kuca i na ova vrata. Druga Jugoslavija pruža bogato iskustvo po tom pitanju. I pored institucija kao što su savezna vlada, federalni budžet i transfer saveznih fondova, nije vredelo. Država se raspala. Takve institucije nema EU, ali ima gotovo istovetne probleme u monetarnoj uniji između država učesnica.

Lako je bilo Zapadu propovedati o koristima od slobodne trgovine, liberalne ekonomije i globalizacije i tokom prošlih decenija u doba kada je „globalno” tržište bilo ograničeno, tj. onda kada Kina nije bila u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i kada je Istočna Evropa bila prilično zatvorena, Afrika nerazvijena, a Latinska Amerika na kolenima. Sada, kada je Kina postala otvorena, globalna fabrika i kada je predvodnik sveta koji se zalaže za vrednosti slobodne trgovine za koju se zalagao Zapad decenijama, sada se Zapad zatvara i „deglobalizuje“.

Očekivanje je da će pogoršanje odnosa između SAD i Kine uz zapadne sankicje protiv Rusije, dakle deglobalizacija, smanjiti i usporiti trgovinu u svetu. Međutim, ono što se sada događa je preusmeravanje trgovine i lanaca snabdevanja prema drugim zemljama u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Globalizacija pronalazi nove tokove i opstanak. Ipak, SAD postaju sve manje „globalizovane“ i usporavaju svoju trgovinu, dok se trgovina i dalje razvija između drugih zemalja. Svet postaje multipolaran i to može da pruži podršku nastavku globalizacije.

Ako nekoga zanima tema ekonomske (de)globalizacije, tada će u ovoj knjizi pronaći savremene odgovore na brojna pitanja. Istraživačima, analitičarima, političarima, diplomatama, novinarima i studentima knjiga pruža ne samo najnovija teoretska i praktična saznanja, već i obilje statističkog materijala.

MiroslavJovanović

Rođen u Novom Sadu 1957. Studirao u Novom Sadu, Beogradu, Amsterdamu i Kingstonu (Ontario). Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1988. Radio je u Ujedinjenim nacijama u Njujorku (1989–1991) u Centru za transnacionalne korporacije i u Ženevi (1991–2017) u Ekonomskoj komisiji UN za Evropu. Predavao je Ekonomsku politiku EU na Univerzitetu u Ženevi u Institutu za evropske studije i Institutu za globalne studije (2008–2022).

Samostalni istraživač postaje 2016. u Centru izuzetnosti za evropske studije „Dušan Šiđanski” koji je deo Instituta za globalne studije. Bio je direktor studija na Letnjoj akademiji o evropskoj integraciji na ostrvu Speces (Grčka) 1992–2006. Predavao je na Fakultetu za evropske pravno-političke studije i Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske izabrala ga je za svog inostranog člana decembra 2023. godine.

Držao je predavanja u brojnim zemljama: SAD, Engleskoj, Kini, Japanu, Rusiji, Belgiji, Nemačkoj, Austriji, Grčkoj i Italiji. Autor je i urednik 26 knjiga, udžbenika i zbornika iz oblasti ekonomske integracije i iz oblasti lokacije ekonomske aktivnosti koje su objavljene u Velikoj Britaniji i SAD. Pojedine autorske knjige su prevedene i objavljene na kineskom, grčkom i srpskom. Uz navedeno, autor je brojnih članaka objavljenih u globalnim ekonomskim časopisima.

Redovni je član Matice srpske u Novom Sadu, a imao je i niz predavanja u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Danijela Despotović

Danijela Despotović je redovni profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu – uža naučna oblast Opšta ekonomija i privredni razvoj.

Rođena je u Kragujevcu, gde je završila Osnovnu školu „Radoje Domanović” sa odličnim uspehom. Srednjoškolsko obrazovanje započela je u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, a dovršila u Ekonomskoj školi sa odličnim uspehom kao nosilac diplome „Vuk Karadžić”. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, magistrirala na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i doktorirala na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Zaposlena je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu od 1991. godine.

Izvodi nastavu na Osnovnim akademskim studijama na nastavnim predmetima Teorija i analiza ekonomske politike i Ekološka politika. Na Master akademskim studijama predaje Ekonomsku politiku i održivi razvoj i Finansiranje ekonomskog razvoja. U okviru Doktorskih akademskih studija njeno angažovanje je vezano za nastavne predmete Ekonomska politika u uslovima krize i Makromenadžment. Rezultati godišnjeg anketiranja studenata pokazuju da je prof. dr Danijela Despotović ocenjivana visokim ocenama što svedoči o inovativnosti, posvećenosti nastavi i kvalitetu njenog pedagoškog rada.

Od 2016. godine bila je angažovana kao profesor na Univerzitetu Metropolitan u Beogradu, na Doktorskim akademskim studijama za nastavni predmet Teorija i analiza konkurentnosti.

Prof. dr Danijela Despotović ima trideset godina uspešnog, kreativnog i predanog pedagoškog iskustva. Oblasti naučno-istraživačkog rada su makroekonomska teorija i politika, makroekonomska analiza, privredni razvoj, održivi razvoj, politika unapređenja konkurentnosti, politika inovacija, fiskalna politika, politika zaštite životne sredine.

Autor ili koautor preko 150 naučnih radova, pretežno iz oblasti opšte ekonomije i privrednog razvoja, prof. dr Danijela Despotović je svoj doprinos ostvarila u vodećim časopisima međunarodnog i nacionalnog značaja, tematskim zbornicima i saopštila na međunarodnim i nacionalnim konferencijama.

Značajna je uticajnost u nauci kroz brojne vrste citiranosti. Član je nekoliko stručnih organizacija od kojih možemo izdvojiti Naučno društvo ekonomista Srbije, kao i Predsedništva i Izvršnog odbora Društva ekonomista Kragujevca. Aktivna je kao recenzent u nekoliko vodećih domaćih i međunarodnih naučnih časopisa sa SCI liste, i kao član uređivačkog odbora nekoliko domaćih časopisa. Prof. dr Danijela Despotović ostavlja značajan pečat u oblasti ekonomije, kombinujući stručnost i posvećenost u svojoj pedagoškoj i naučnoj karijeri.

Uz predan i ozbiljan naučno-istraživački i pedagoški rad, neizostavno je napomenuti da je majka petoro dece, dve ćerke i tri sina.

Redakcija NSPM

Knjiga se može naručiti od izdavača, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli