Брине ме равнотежа немоћи Србије да идентификује сопствену болест, сопствену конструкциону грешку у нама која производи кризу и кад је свет у просперитету. Сем Тита, у време хладног рата пропустили смо сваку историјску прилику да поентирамо

Готово је извесно, бар у теорији, да ће ЕУ прихватити Србију у наредном периоду. Али, шта ако нас ЕУ не прихвати или се распадне пре приступања Србије што је исто тако могуће? Ако имамо могућност распада држава, увек постоји и могућност савеза држава.

Капитализам у кризи увек трага за ауторитарним решењима. Варуфакис открива застрашујући Шојблеов план по коме би на нивоу еврозоне постојала институција Високог комесара за финансије који би могао да ставља вето на буџете држава чланица.

Да ли је Влади Дивцу фалила длака с главе што је, уочи америчких избора 2000. године, првих у САД на којима је имао право гласа, јавно поручио да ће заокружити Џорџа Буша, јер Алу Гору не може да опрости што је био у администрацији која му је бомбардовала отаџбину?!

Да је ово срећна земља и да имамо озбиљну политику, млади Младеновчанин би био веома интереснатан у шоу бизнису, али ми смо толико пропали да је дечко својом апсурдном појавом већ добрано узбуркао устајалу жабокречину, потпуно пореметивши рачунице „озбиљних политичара“у погледу излазности, а ко зна шта све до краја може да се деси.

А о никада ничим доказаној мантри о ЕУ, коју већина наших политичара непрестано понавља, односно о ставу да „због реалности“ Србија треба да жртвује самосталност, Устав, територију и грађане, а све ради „добитка“ који је у ствари губитак на свим пољима, не вреди трошити речи.

Друштву су за опстанак важнији државни универзитети, школе и гимназије, него Министарство просвете, битнија је Филхармонија од Министарства културе. Ако ова земља остане без Министарства културе, њена култура ће некако преживети. Ако остане без Филхармоније, спаса јој нема.

 Могу ли ови избори да промене нешто или бар да отворе процес излечења болесног организма званог Србија? Без хируршког реза и одстрањења онога што је малигно, шансе неће бити. Избори су прилика да се крене и направи први у низу корака, а дуг је пут до опоравка.

Изградња скраћеног Набука оставља могућност да стари пројекат једном ипак буде реализован у случају покоравања Ирана, који је и због тога умногоме мета планова западних стратега.

И тек је криза, тзв. финанцијска криза, која се на свјетском плану јасно очитовала ујесен 2008, реактуализирала питање љевице. Показало се да је посве слободно тржиште у својој бити аутодеструктивно, те тенденцијски води у катастрофу несагледивих размјера.