|
Културна политика
|
|
|
|
Слободан Антонић
|
|
петак, 30. јануар 2009. |
|
 Србија се више не "денацификује" и "еурепеизира" из страних фондова. Србија се, сада, кроз српске институције, "ослобађа" од историје, идентитета и културе. Порез који сви плаћамо одлази на систематско подривање основних вредности и националних интереса.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
недеља, 22. јануар 2017. |
|
 И први наговештаји кандидатуре Вука Јеремића нам указују да се и он ослонио пре свега на етаблиране политичке актере и расположиве страначке структуре које такође припадају оним политичким снагама које су дуго биле део политичке власти на разним нивоима. Они сигурно не могу обезбедити Вуку Јеремићу тако потребни отклон од прокажене страначке политике
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Слободан Вучетић
|
|
петак, 05. новембар 2010. |
|
 Један од нових услова јесте „решавање проблема у Санџаку“. За његово увршћивање у списак захтева ЕУ највећу „заслугу“ има муфтија Зукорлић, односно његово систематско екстремистичко политичко деловање засновано на злоупотреби верске функције.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Џулијан Гоф
|
|
понедељак, 30. јун 2008. |
|
У експлозији тржишта кредита, непокривених инвестиција и новца датог на поверење, капитализам је савладао совјетски и кинески комунизам и потресао исламска друштва из темеља. Проширио се брже и даље него ислам после Мухамедове смрти. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Мајкл Новак
|
|
петак, 26. јун 2015. |
|
 Не верујем да је председник Обама лаициста, антихришћанин. Није хришћанин на начин на какав је био Џорџ В. Буш, али је још увек председник-хришћанин, на свој начин. Хришћанство у Америци говори гласовима који се много разликују међу собом.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Олга Четверикова
|
|
четвртак, 04. новембар 2010. |
|
 Тај језуитски, „прилагођавајући морал“ увек је омогућавао Ватикану да се бави обавештајним операцијама, политичким и дипломатским интригама, манипулисањем државним и друштвеним вођама и, најзад, банкарским операцијама.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Петар Кочовић
|
|
понедељак, 30. јун 2008. |
|
Наша компанија прави извештаје само за највеће светске компаније, а Србија их нема. Као ни многе земље у средњој и источној Европи. Мој утисак је да се креће напред, али споро. Бугари и Румуни који су нам до пре десетак година гледали у леђа, неколико година су испред. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Геворг Мирзајан
|
|
уторак, 23. јун 2015. |
|
 Сусрет саудијског принца Мухамеда бен Салмана (сина садашњег краља) и Владимира Путина су већ крстили ресетовањем руско – саудијских односа. Ипак још увек је рано говорити о ресетовању – пре ће бити да је Москва одлучила да избалансира своје везе у региону.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Живомир Николић
|
|
четвртак, 04. новембар 2010. |
|
.jpg) Др Живомир Жика Николић је рођен 21. марта 1954. у селу Преконози код Алексинца, у земљорадничкој породици. Песме су му награђиване и штампане у многим зборницима широм Србије. Заступљен је и у антологији љубавне поезије за децу “Хоћу да се љубим” (2007). Као пензионер живи и ствара у Алексинцу.
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Аница Николић
|
|
петак, 12. септембар 2008. |
|
Дуел шефице независне антимонополске комисије и министра трговине уследио након спора о уделу Мишковићеве „Делте” на српском тржишту |
|
|
Економска политика
|
|
|
|
Небојша Катић
|
|
уторак, 09. септембар 2008. |
 За разлику од „првог” хладног рата, овај предстојећи, ако до њега дође, могао би у свој ратни арсенал уврстити и нека потпуно нова оружја |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Борис Трбић
|
|
недеља, 26. јул 2015. |
|
 У Мумбају сам други пут у протеклих десет месеци. За први долазак изабрао сам сезону монсуна, док сам сада у Индију стигао у сред лета, ма шта то у главном граду Махараштре значило. Ово је град од 21 милиона становника. Можда два, три милиона више. Можда тридесет.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Борис Јашовић
|
|
среда, 28. јануар 2009. |
|
 Рвач (The Wrestler, 2008) је драма о отуђености савремених људи, изневереним очекивањима и тактикама преживљавања у дехуманизованом свету организоване неодговорности, иначе омиљеним темама Дарена Аронофског.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Емил Влајки
|
|
четвртак, 19. јануар 2017. |
|
 Све је, по свему судећи, лаж, велика нестварна илузија, нереална утопија, како би рекао њемачки филозоф Блох. Запад мрзи Србе и Русе у пакету. Комадање Србије ће се наставити , а обавезујуће смјернице ММФ-а ће и у Србији разорно дјеловати као и посвуда другдје у свијету.
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Трифун Ристић
|
|
четвртак, 06. децембар 2012. |
|
 У паници да се немири не прошире, премијер Јанез Јанша изашао је са идејом “друге републике”, нудећи грађанима и политичким странкама бројне уступке, чак и хитну промену устава, али под условом да се постигне општи консензус о прихватању и спровођењу реформи.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Александар Апостоловски
|
|
субота, 24. јануар 2009. |
|
 Тирке није волео да се смара и пише вести, прави интервјуе или доноси ексклузиву. Хедонистички усмерен дечко из времена сентименталног Београда је укапирао да је много боље да ексклузива постане он сам. Зато је то што је писао Тирке била револуција.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Радмило Марковић
|
|
четвртак, 12. јануар 2017. |
|
 Тачно годину дана након потписивања уговора (минус један дан), у току изборне ноћи, маскирани нападачи су тешком механизацијом порушили цео један кварт у Савамали, уз пратеће везивање и киднаповање људи који су се ту затекли.
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Душан Љубоја
|
|
среда, 05. децембар 2012. |
|
З анима ме само, као неуког малог човека, шта би нам се десило када би рекли једно просто, људско: НЕ. НЕ преговорима са људима крвавих руку. НЕ граници са Косметом. Да ли би нас опет бомбардовали?
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Слободан Рељић
|
|
субота, 24. јануар 2009. |
 Богдан Тирнанић је припадао најбољим изданцима новинарства схваћеног као “опозиција” сваком естаблишменту. Тиркетова дијалектика подразумевала је морал у којем је тај став садржан. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Власис Акцидис
|
|
среда, 01. јул 2015. |
|
 Водеће француске елите, политичке и економске, које су на сваки начин подржавале кемалистички подухват стварања националне државе, очишћене од „карцинома“ – како су њихове младотурске колеге називале Грке и Јермене – нису имале апсолутно никакав етички проблем да купе кости жртава за „индустријску употребу“.
|
|
.jpg)
