Izgleda da nikoga među protivnicima kabotaže ne zanimaju putnici koji su prinuđeni da koriste autobuski prevoz. Da se tu vrti veliki novac, lako bi poreznici s obe strane Drine našli načina da ga precizno “izmere”, ali ovde nije reč o tome.

Srbija nije nikoga napala, upravo suprotno, nju je napao NATO. Ipak, Šešelju se sudilo skoro 12 godina bez prvostepene presude i pušten je na slobodu jer su se sudsko veće uplašilo da može doći do Šešelje smrti u zatvoru ako se ne bude adekvatno lečio. Dakle, skandal nezabeležen u modernoj pravnoj istoriji.

Razvojnu banku Srbije trebalo bi u inicijalnoj fazi formirati kao monolitnu strukturu na jednom vlasničkom nivou. Osnovni kapital bi uložila Vlada, tako da bi ovo trebalo bitiposlednja namena investiranja sredstava od privatizacije Telekoma.

Neko ko ne zna ništa o odnosima EU i naše zemlje u Miloševićevom periodu, logično bi pomislio na osnovu ove formulacije, da je Milošević oružano napadao zemlje EU, uključujući  bombardovanje, uvodio joj ekonomske sankcije zbog kojih je ova potonula u bedu, ili politički izolovao od ostatka međunarodne zajednice.

Danas SAD i Turska ulaze u novu fazu realizacije plana stvaranja muslimanske države u centru Evrope – u BiH. Ekspanzionizam Turske u Evropi podržava se pozivanjem na istorijsko nasleđe – 500-godišnje tursko ropstvo na Balkanu.

Iskra koja je buknula u Istanbulu zahvatila je čitavu Tursku što je do sada već odnelo tri ljudska života. Seča parka bila je samo povod da se probudi sekularna Turska i da građani iskažu svoj protest prema autoritativnoj vlasti turskog premijera Redžepa Erdogana.

Frontmen „Azre” Branimir DŽoni Štulić, postao je meta iznenadne diplomatske trke između Beograda i Zagreba, kada mu je hrvatski predsednik Stjepan Mesić ponudio hrvatski pasoš, dve nedelje pošto je to isto učinio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Moj zaključak da nije bolje, već drugačije temelji se na sledećem: viđenje koje mi sa ovih prostora imamo kada je reč o tome šta je dobar život, daleko prevazilazi viđenje koje o tom pitanju, u konkretnom slučaju, imaju Britanci, a mislim i drugi na Zapadu.

Dodik je tamo neprikosnoveni lider, a ono što ga razlikuje od pominjanih lidera, jeste manjak sirovog nacionalizma i primitivne ratobornosti, a višak preduzetničkog entuzijazma koji uverava narod da nije jednom zauvek ispostavljen istorijski račun, po kome „Srbi ono što dobiju u ratu izgube u miru“.

Rusi i Amerikanci nastoje da se mirovna konferencija održi dok evropske sile na prvom mestu Francuska i Britanija i formalno ukidaju embargo na izvoz oružja opoziciji. Na koji način to može pomiriti zaraćene strane u Siriji i okončati dvogodišnji krvavi građanski rat?