Луковићев документ није само морално накарадан. Луковићева "анализа", међутим, припремљена је за "међународну конференцију о медијима у екс-СФРЈ, одржаној 2002. године у Холандији".

Први услов српске слободе јесте да се сви Срби саберу под једном заставом и кажу одлучно НЕ ,,другој Србији” и пројекту ,,интеграције” у ЕУ и НАТО, а да би се то остварило, нужно је правазићи општу разједињеност и секташтво, сујету и лидерство, личне амбиције и идеолошку нетрпељивост.

Чињеница да никада нису утврђени токови новца којим се финансирају странке и њихове изборне кампање довољан је доказ да су партије пре свега добро организоване интересне групације, да делују изнад закона, јер су постале праве приватне фирме за одржавање на власти.

Бивши амерички председник Џими Картер изјавио је да Израел има око 150 атомских бомби(!), чиме је прекинуо израелско ћутање по овом питању… Наравно да Израелу и Америци никако не би одговарало да у региону постоји још једна нуклеарна сила.

Ако сада Хрвати буду имали доказ да су Крсте Бјелић, Милорад Комраков и Радован Бранков подстрекивали на злочине над хрватским цивилима – јер су били ангажовани на државним медијима – тужба против Србије добија можда и одлучујућу предност у односу на ону коју је својевремено покренула Босна.

ЛДП је и настала на резолутним тврдњама да никаквог компромиса неће бити са снагама старог режима, да би након неколико месеци у парламенту и градској скупштини дошли до епохалне спознаје да је неупоредиво ефикасније инсистирати на ономе што спаја.

Право на јавно информисање обухвата нарочито право на слободу изражавања мисли, слободу прикупљања, истраживања, објављивања и ширења идеја, информација и мишљења, слободу штампања. Јасно је да у закону нема ни трага од уважавања ових слобода, нити свести о њиховом постојању.

Мислим да у овом тренутку опозиција, ни удружена ни раздружена, не би могла да победи и преузме власт. Међутим, ствари ће се у том погледу вероватно мењати под утицајем кризе и растућег разочарања грађана због неиспуњених обећања.

Једини проблем у концепцији званој „Вратимо Европи њену аутентичност“ јесте тај што није оригинална. Као Мобуту некада у Африци ширећи африканизацију Африком, тако Борис данас у Европи шири талас европеизације Европе.

Функционери ДС не могу да се извуку из идеолошке и политичке конфузије, пасивности и стриктне везаности за очување власти. Укопавање у достигнуте позиције одржања на власти, ДС је претворило у сталну маркетиншку кампању, одвојену од реалног живота.