Можда на тај начин и по ту цену Тадић и може купити мало времена код оних који му сада аплаудирају док за њихов рачун обавља прљави посао. Али не може купити њихову милост, нити спасити своју душу. А кад коса поново дође до њега, више неће бити никог да га брани. Или макар да за њим жали.

Зашто нисмо кренули у протестну шетњу против насиља за неку жртву међу нама? Зашто нам је било потребно страдање страног држављанина као иницијална каписла за покретање масовних протеста? Дубоко саосећам бол породице, али ме још више боли неосетљивост Срба за страдање својих суграђана.

Убиство девојчице у Авганистану догодило се 23. јуна 2009. и читава ствар је од тада заташкавана. Наравно ми смо бољи, ми смо душевнији, ми смо дубљи, ми више патимо. Каква феноменална илузија, каква само-лаж, каква невероватна глупост прихватања владајуће догме.

Код нас се не говори само о обрачуну против хулигана, криминалаца и насилника, већ се анатемишу националистички покрети из суштински политичких разлога. У случају Татонове смрти не сме бити политизације јер је реч о злочину који се мора третирати тако и никако другачије.

Амбасадори из САД, Велике Британије, Француске и Немачке се већ годинамa директно мешају у политику Србије. Живот свих нас је зависио и зависи од њихових активности и изјава. Србија последњих година крши Бечке конвенције, дипломатске и конзуларне, јер толерише непримерено понашање страних дипломата.

Како је очигледно да у нашој политици има све мање морала тако су и прелетачи све учесталији и прелетање постаје све лакше. У том погледу смо испред модерних западних демократија, то јест код нас је „морална супстанца“ која подмазује систем брже ишчилела из политичке машинерије.

Да бисмо били сигурни да ли се неки странац меша, или се не меша у наша унутрашња питања требало бисмо да видимо јасну границу сопственог суверенитета. Где је та граница и шта је наш суверенитет, битнија су питања од промене назива улица, па чак и стања шокираности дипломата. 

Реч је о „обележју“ које би требало да подсети да су се на овим местима налазили „концентрациони логори“ у којимa су страдали Хрвати које је у време ратних збивања, деведесетих година, заробила ЈНА, тада још једина легитимна војна сила на просторима бивше Југославије.

Нема „поворки“, нема истополних бракова. Или ће се 20. септембар постати лајтмотив садашње власти. У том случају, власт и радикалне ЛГБТ групе су ти који су генератори насиља – насиља над бирачком вољом грађана Србије, коју се нису удостојили ни да консултују.