Шта се заправо забрањује? Вредности једне или више организација, сама организација или поједини чланови организација? Ради се о томе да су предмет захтева за забрану организације које афирмишу националне, а не грађанско-егоистичке вредности. 

Скандалозно је да се у једном малом, али гласном делу српске јавности моје у основи беневолентне тезе схватају као јеретичке. Aко ме је неко бесправно бомбардовао и отима ми део територије, ваљда ја могу да звиждим његовој химни? А ви му аплаудирајте.

Евроатлантске снаге, а под њима подразумевам заговорнике пуног укључивања Србије у амерички систем клијентских држава, контролишу све значајне електронске и већину штампаних медија, у обиму о коме је Милошевићев режим само могао да сања.

Нико не може имати монопол на заступање и тумачење антифашизма, историјске истине и националног интереса. Ово није време за тријумфализам и идеолошку искључивост, већ за одбрану темељних демократских начела. Једино тако ћемо моћи да спознамо које је право лице Србије.

Постоји консензус Друге Србије и многих политичких странака, које су сада окупљене у једноумној и свемоћној власти, најмање осам година, да су њихови највећи непријатељи Војислав Коштуница и ДСС. И када су на власти и када нису. И да су ДСС и Коштуница дежурни кривци за све.

Тек пажљива анализа текста Статута који дође у Скупштину на усвајање показаће колико је ту реч само о додавању шминке, како би се сакрила стара, државно-дуалистика амбиција војвођанске бирократије, а колико стварно поправљање једног опасног документа.

„Држава“ која је изневерила њих, није иста „држава“ која је изневерила нас. Њихов проблем са „државом“ лежи у физичкој немогућности владајуће елите да заштити њихове политичке и социјалне каприце. Проблем који њихова „држава“ не може да реши смо ми, сви ми који мислимо другачије од њих.

У овом случају, чини ми се да је тај “други посао” поновно увођење неке врсте ванредног стања, неке врсте нове “Сабље”, јер се маргинализује сваки глас “против” и свака озбиљна, дубинска критика владајућих структура. Дугорочни циљ ове операције би могло бити још директније стављање Србије под страни протекторат.

Можда на тај начин и по ту цену Тадић и може купити мало времена код оних који му сада аплаудирају док за њихов рачун обавља прљави посао. Али не може купити њихову милост, нити спасити своју душу. А кад коса поново дође до њега, више неће бити никог да га брани. Или макар да за њим жали.