Парламентарни избори у Србији представљају глас и опредељење за Европу, Демократску странку и њене савезнике и јасан неуспех Радикалне странке. Још увек се, међутим, поставља питање формирања нове владе мада су бирачи изразили јасно проевропско опредељење.

Знајући „психологију“ и очекивања нашег народа – Тадићев тим је исфорсирао потписивање „Споразума о стабилизацији и придруживању“. Све је помало деловало комично, али испало је да је у питању био „пун погодак“. 

Онолико колико је еврореформска Србија бојила ССП позитивним тоновима, толико је конзервативно-десна то чинила у супротном смеру. ССП је и метафорично (Јудин печат) или дословно схваћен као чин издаје.

И ова изборна кампања заснивала се на страху. То траје одувек, а свака наредна већих је обриса од претходне. Безмало, све време живимо у референдумској атмосфери и сваки пут изјашњавамо се о „мањем злу“. 

Спорт нападања и пљувања ЛДП на сајту НСПМ је један од најраширијенијих и најомиљенијих спортова "национално свесне" интелигенције. Ипак, недавно смо и у тој дисциплини добили иновацију: под насловом "Експлоатација без граница", могли смо да прочитамо критику економског програма ЛДП, Економија без граница.

Избор између Бориса и Чеде код ове бирачке популације може да буде и производ кампање, то јест да зависи од тога колико је ефектна кампања једних или других (то јест „компаративни однос“ међу њима).

Узбуђени репортери пресрећу бираче са вечно истим питањем – шта очекујете од ових избора? Увек ми је било помало смешно и тужно док гледам суграђане, махом оне старије и убогије, како се збуњено мешкоље пред камером и на крају испаљују вазда исти одговор – Да буде боље!

Сједињене Државе у садашњој позицији „лидера слободног света” понављају обрасце понашања Аустроугарског царства према Србији пре једног века.

Као што се може видети из горе-наведеног, кандидати "про-европског" блока се очигледно обраћају гласачком телу које 1) не чита домаћу штампу, 2) не чита страну штампу, 3) не служи се Интернетом, 4) не чита стране језике и 5) игнорише реалност.

Иако сам поносни Европљанин, да сам Србин и да имам право гласа на њиховим парламентарним изборима 11. маја, био бих у великом искушењу да гласам за савез анти-ЕУ радикала и националиста г. Коштунице.