Ignorisanje bregzita Vučić gospodara - ko još pita za mišljenje raju

Mili Bože čuda velikoga

kad se ćaše zemlji Britaniji

Britaniji zemlji da prevrne

da ne bude jevropska sudija

već da vlada samo Amerika,

tu gospoda izać’ nije rada,

ali je rada sirotinja raja,

dodijalo jevropskog standarda,

i jevropske svj'etle perspektive

kad bez posla raja je ostala,

rudnici ne rade nit' fabrike,

već berzanski samo mešetari,

u bijeloj varoši Londonu.

Podiže se u Engleskoj raja,

treba teško r'ješiti pitanje

da l' izglasat izlaz iz Jevrope

il Jevropi Carstvo da rasproda,

nije Carstvo što je nekad bilo,

Ameri ga lasno uzjahali,

al' kad jaše sultan američki,

ne mora i Porta u Briselu,

o svom jadu neka se zabavlja,

Britaniju za sobom ne vuče,

kad Jevropa počne da im tone.

Nad bijelim gradom Beogradom,

nebom staše sveci vojevati,

i prilike različne metati,

sijevaju munje i gromovi,

a oluje nigdje da ih prati,

sve da jave Vučić gospodaru,

biće njemu zlo i naopako,

ako Englez napusti Jevropu,

Srbljam to će puta prepr'ječati,

da i Srblji uđu u Jevropu,

bez jevropskog naprednoga puta,

može Vučić i vlast da izgubi.

Knjigu piše Vučić gospodare,

knjigu piše usred noći tavne,

britanskome Velikom veziru,

pobratimu Kameron Davidu:

„Bogom brate Kameron Davide,

gdje dovede sebe u nevolju,

a i mene odmah iz tebe,

što si raju pit'o za mišljenje,

kakva je to vlada i država,

kad ti u njoj raja odlučuje?!

Što mi nisi ranije javio,

da je tol'ko tamo prigustilo,

posl'o bi ti mojih naprednjaka,

da donesu brašna i šećera,

da napeku svinjskijeh ćevapa,

pa da tvoju preokrenu raju,

da ti raja Bregzit ne izglasa.“

To napisa, pa hartiju podra,

i baci se natrag na posao,

da sastavlja svoga ekspozea,

uzdajuć' se u pamet englesku

i njihovog radnoga morala,

da Jevropu neće napustiti.

Mili Bože čuda velikoga,

kad je jutro sutrašnje svanulo,

pristigoše prvi rezultati:

odlučila u Engleskoj raja

da ostavi jevropsku gospodu

dosta im je vlasti američke

neće još i N'jemci da ih jašu.

Raja škotska s time se ne slaže,

jer njih jašu najprvo Englezi,

na jahanje oni su navikli,

pa su više skloni da podjele,

termine na nekol'ko jahača,

da između malo i odmore,

to zboriše hrabri Škotlanđani,

ali ih ne bi dovoljno na broju

da englesku volju preokrenu.

Suze roni Kameron Davide

Bregzit mu je raja izglasala

referendum on je raspisao,

da zastraši jevropsku gospodu,

sad je samog sebe prestravio,

napravio golemog belaja,

u ostavku morao da ode,

i još gore što je učinio,

raji dade političkog glasa,

sad se neće lako umiriti,

i zemlju će poželjet' da vode!

Šenluk čini Najdžele Faraže

Britanija posta samostalna,

skinula je jevropskoga jarma,

i opet je zemlja nezavisna,

američka ostade joj čizma

al' i nju će lasno odbaciti

čim nizbrdo Americi krene.

Gnjevna cjepti Sturdžena Nikola,

ispadoše Škoti iz Jevrope,

iako su za ostanak bili,

referendum opet priželjkuje,

ne bi l' raju kako priklonila,

da se Škotska još osamostali,

pa da može sama u Jevropu,

odmah iza Srbije i Bosne,

i lijepe zemlje Arbanije.

Muku muči Vučić gospodare,

Britanija ode iz Jevrope,

kako sada raji da objasni,

da treba da budu ko Englezi,

protestantskog usvoje morala,

da ga sl'jepo prate u Jevropu

(i u NATO kad smo već kod toga),

i da niko ništa ih ne pita,

jer je raja da sluša i radi,

i da glasa kako Vučić kaže.

Knjigu piše Vučić gospodare,

britanskomu Velikom veziru,

pobratimu Kameron Davidu

(a savjest ga peče i probada,

štono ništa nije učinio,

da spriječi ove katastrofe

što zadesi poštene Engleze,

što je raji dala pravo glasa):

„Što si pobr'o ispao budala

što si raju pit'o za mišljenje

gdje to ima da se raja pita?!

Trebao si raji narediti,

da se strpi i pričeka malo,

i istraje na jevropskom putu,

da im kažeš da će biti bolje,

najkasnije za godinu dvije,

referendum kadgođ ti zatraže,

ti ih onda vodiš na izbore,

nek ih stranke malo zabavljaju,

da se late ćoravijeh posla,

i ozbiljnih državnih problema.

Zašto nisi pit'o Toni Blera

kako raju u red da dovedeš,

sad se ne bi bruk'o pred Jevropom,

i još meni pravio probleme,

Toni Bler je mene naučio,

kako srpsku raju da pritegnem,

i tebi bi priteg'o Engleze,

dok je Bler na mjestu ti sjedio,

nije njima na pamet padalo,

da izlaze oni iz Jevrope“.

Muku muči Vučić gospodare,

kako sebe izvuć' iz nevolje,

zove svoga vjernoga telala

Vučićević Dragan-dobošara,

da on digne huku i galamu,

da se sprema udar na Vučića,

britanska ga sprema agentura,

specijalno Bregzit zamutila

da bi njega srušili sa vlasti

a Srbiju s jevropskoga puta.

Zakazuje Vučić gospodare,

pres-divana sa njegovom štampom,

tmurna lica njima besjedio,

da prenesu njegovi mediji,

(što ga isto samo napadaju,

i što propast njemu sijevaju,

ali uvjek dođu kad ih zove,

oslobode mu programsku šemu),

vako njima Vučić besjedio:

„Što Englezi danas izađoše,

sa svjetloga jevropskoga puta,

kompletni su oni idioti,

povode se za diktatom rulje,

koja hoće ljeba bez motike,

propašće i zemlja Britanija,

dok njima raje nepokorne,

koja ne zna koje joj je mjesto,

da se glasa kako Vožd im kaže,

i što veli Porta u Briselu,

neće njima biti blagostanja,

za Srbijom oni zaostaju,

jekonomskog nemaju poleta,

ko što ima napredna Srbija.“

Kad je ovo Vučić saopštio,

svečano se Briselu zaklinje:

„Zaklinjem se privrednijem rastom,

Željezarom prvom u Jevropi,

Beogradom lijepim na vodi,

i Jatovim letom do Njujorka,

 da nevjera nikad nisam bio

(u novijoj srpskoj istoriji),

nit' sam bio niti ću kad biti,

i prije ću hrabro poginuti

no napustit' jevropskoga puta,

okrenut se od briselskog sunca,

i izdati Portu u Briselu,

i Srblje ću tamo natjerati,

nema njima tu alternative,

ima svi da idu u Jevropu,

il' će mene morati da smaknu,

jer sa vlasti nikad neću sići!“

Potrčali Vučića telali,

po bijelom gradu Beogradu,

po Tviteru i mrežama drugim,

Vučićeve privijaju r'ječi,

kao da su melem čudotvorni,

ko da ranu mogu izl'ječiti,

što Englezi njima napraviše,

pa se jedan s drugim utrkuje,

ko Vučića može nadgornjati,

i Engleze jače osuditi.

Potrčao Dačiću Ivice

da se kune Porti u Briselu

da Srbljima Bregzit bitan nije,

neće srpska raja pomisliti,

da i nju bi trebalo pitati,

da li ona hoće u Jevropu,

Srbija se umiriti može

i ostaće jevropejsko roblje.

Besjedio Vulin Aleksandre

kad Britanci Brisel napustiše

mogu Srblji uzeti im mjesto

najbolji su za to kandidati,

već imaju svoga Gospodara,

što Engleza rado izigrava,

protestantskog što voli morala,

u Engleskoj zanat ispekao,

Toni Bler ga zdravo savjetuje,

a Srbija već je ko Engleska,

jekonomski prva u Jevropi,

dvaput bolje no što je Njemačka,

samo raja još to ne osjeća,

ali hoće za godinu dvije.

Glasno tutnji Jovanović Čedo,

da je raja ološ i žgadija,

za mišljenje niko je ne pita,

tu Engleska nije bolja raja,

o pučine stoke u Srbiji,

ali njih će Čedo obuzdati,

načiniti Jevropsku Srbiju,

gdje za raju neće biti mjesta,

nego samo za finu gospodu,

što je voze oklopni džipovi,

što ljetuje ona na Ibici,

a zimuje podno Himalaja,

ostale izbacit' iz Jevrope,

nek od bjede svoje pockaju,

za Jevropu radiće Kinezi,

Jevropejci ubiraće novce,

i dovijeka samo lumpovati,

pa će biti krivo Englezima,

što i oni ne mogu sa njima.

Još zapišta Pešićeva Vesna,

ne zna koga više ne podnosi,

u Engleskoj sirotinju raju,

što je Bregzit juče izglasala,

ili domaću raju u Srbiji,

što se tome još obradovala,

steže zube, roni suze teške,

i proklinje sebre i seljake,

što su vazda oni sputavali,

jevropejske prave veličine,

Jevropa bi bila savršena,

da joj nije raje sirotinje,

da se mješa u gospodska posla,

i gospodi pos'o da ometa.

Suze roni Vučić gospodare,

roni Vučić suze radosnice,

što je puna varoš beogradska,

što je puna istančanih duša,

koje njega zdravo razumiju,

i koje će njega podržati,

da istraje na jevropskom putu,

možda tome nije rada raja,

al' su rade srpske glavešine,

raju niko neće ni pitati,

nego samo Majkla Devenporta,

i sa njime komesara Hana,

pa kada oni puta blagoslove,

lasno će i Srblji u Jevropu,

u Jevropu htjeli il' ne htjeli. 

„Gusle onlajn“ (@gusleonline) su satirični tviter-nalog „Filipa Višnjića“, koji svakodnevno tvituje na teme iz političkog i društvenog života u epskom desetercu (i 140 znakova).