Lenjivistički manifest

Poštovani istomišljenici, simpatizeri i ostali,

životno iskustvo svakoga od nas pojedinačno, a i mnogih nekadašnjih vrednih ljudi, nas je samo naučilo onome što znamo celog života – da se rad ne isplati. Iako verujemo da ćemo zbog ovakvog stava doći na udar svakakvih interesnih grupa i uticajnih krugova, mi smo spremni da takav stav branimo i životima, jer ćemo samo na taj način uspeti da utičemo na svest ljudi koji odbijaju da prihvate ovu surovu istinu savremenog društva.

Da se razumemo, svi naši istomišljenici su dugo verovali u beskrajno puta ponovljene lažne priče o tome da se rad isplati, ali nakon dugog procesa kada smo svi radili beskrajno dugo i požrtvovano, mogli smo samo da primetimo da su efekti našeg rada uglavnom bili negativni. Stoga, proglašavamo:

1) Rad se loše odražava na fizičko i psihičko zdravlje.

Svi se mi odlično sećamo koliko smo psihički bili zdraviji, rasterećeniji i slobodoumniji kada nismo radili ništa, dok smo bili učenici u školama i studenti bez posla. Isto se može reći i za naše fizičko zdravlje, koje je vidno počelo da se pogoršava onoga trenutka kada smo se negde zaposlili. Brza hrana, beskrajno duge smene i tuđi duvanski dim su nam ostavili neizbrisive traume koje ni sa godinama lenčarenja nećemo uspeti lako na prevaziđemo.

2) Rad se loše odražava na naš moral

Svako ko je ikad radio nešto odlično zna da je svaki posao iziskivao neku vrstu kompromisa. To je pogotovo bilo izraženo kod radnih ljudi koji su imali prilike da rade u velikim kolektivima, u kojima su morali da se bave raznim vrstama intriga, podmetanja, ogovaranja drugih kada isti nisu prisutni, mobingom i ostalim aktivnostima koje su izrazito negativno uticale na njihove ličnosti. Situacija nije bolja ni kod samostalnih radnika budući da su svakodnevno u kontaktu sa sve čudnijim osobama koje traže sve a to sve žele da dobiju besplatno, što ostavlja trajne posledice po moral jer su posle nekog vremena ti samostalni radnici bili prinuđeni da lažu svoje mušterije i klijente o raznim svojstvima koje poseduju, ne bi li na takav način ostali u poslu kojim se bave.

3) Rad se ne isplati

Svako od nas poznaje mnogo više ljudi koji su radili čitav život a nisu zaradili ništa, nego što je suprotan slučaj u pitanju. Stoga, da se zaključiti da radom gotovo sasvim sigurno ništa nećete postići, nego ćete ostati tamo gde ste bili i na samom početku, ukoliko ne prođete gore od toga.

4) Rad loše utiče na ljudski intelekt

Opšte je poznato da su svi najveći filozofi, naučnici i pronalazači ljudske vrste bili neviđeni lenjivci. Aristotel, Platon, Hipokrat, Dekart, Ruso, Niče i ostali, nikada nisu ni pomišljali da uzmu lopatu ili motiku u šake, što im je omogućilo da se bave raznim filozofskim problemima, čime su čovečanstvo zadužili znanjem koje se i dan danas uči po školama. Identična stvar važi za naučnike i pronalazače, jer je opštepoznata stvar da, recimo, niko od njih ne bi smišljao prevozna sredstva poput vozova, automobila i aviona da nisu bili toliko lenji da ih je mrzelo da idu peške.

5) Rad katastrofalno utiče na životnu sredinu

Odavno se zna da je rad stvorio čoveka, a kad se danas pogledaju rezultati čovekovog delovanja na životnu sredinu koje je i sam deo, teško je ostati ravnodušan prema svim negativnim efektima koji su, ne ljudi kao takvi, već ljudi koji su hteli da rade, učinili prema prirodi i sebi. Stoga, radan čovek je najveći krivac za svo veštačko zagađenje kojom je pogođena naša planeta i mi se nadamo da će jednog dana svi radni ljudi odgovarati pred sudom za ovaj strašan zločin na globalnoj ravni, koji je opustošio i u pustinju pretvorio ogromna prostranstva koja su nekad vrvela od života. Rad je prvi krivac za nestanak svih biljnih i životinjskih vrsta na koje je čovek uticao.

6) Rad ima najagresivnije navijače, a nikada ne uzima titulu

Do koje je mere rad loša aktivnost za ljudski rod da se videti i po tome što je klub koji nosi ime po njemu postaje poznat samo po tučama svojih navijača, a nikada po igri. Naravno, pravi lenjivci bi trebalo da se groze i profesionalnog igranja fudbala i tuča podjednako, ali je nesumnjivo da su navijači veći lenjivci od igrača, što smatramo glavnim razlogom zašto su oni u svom poslu uspešniji.

Uzimajući sve navedeno u obzir, lenjivci smatraju da nam je potrebno ujedinjenje na globalnom nivou, kako bismo izbegli rad po svaku cenu, jer je isti postao izvor gotovo svih društvenih, socijalnih i zdravstvenih problema sa kojima se savremeno društvo susreće. Svim svojim istomišljenicima savetujemo da što pre kupe krevet, televizor i gajbu piva, i da u narednom periodu rade samo ukoliko je to neophodno i ukoliko im je život ugrožen. Stoga, naša preporuka je da se radi onoliko koliko je potrebno za golu egzistenciju, ali nipošto, ponavljamo - nipošto više od toga. Na taj način ćemo sačuvati zdravlje i moral sadašnjih i budućih generacija, koje će ukoliko napravimo uspeh na globalnom nivou, sve kvalitete lenčarenja moći da upoznaju u svom stvarnom i čistom obliku.

Lenjivi narode, nemojte se predati, nemojte ustuknuti pred najvećim neprijateljem čovečanstva. Lenjivci svih zemalja, ujedinite se!