Све опције, као и понашање руског руководства, посредно указују да Москва сада тежи да рат претвори у ону врсту конфликта која најмање иде у прилог Украјини – рат исцрпљивања

Само неколико дана сукоба на Блиском истоку, поново у његовом епицентру, израелско-арапском конфликту, трагични биланси и неочекивани обрти су скренули пажњу свјетске јавности, стављајући у други план рат у Украјини.

Велика рецесија 2008-2009, криза државних дугова у Европској унији 2009-2014, пад привредне активности широм планете 2020. године узрокован пандемијом, санкције Запада Русији 2022. и антитржишне мере против Кине, пре свега у технолошком домену (почевши од 2018), били су нека врста тестирања „невидљиве руке“ тржишта. Резултат је био поразан – тржишта су се показала неспособним за саморегулацију, а принципи слободног тржишта су погажени од оних који су их деценијама промовисали. Снажан државни надзор, са ефикаснијим регулаторним праксама и економском интервенцијом у кејнзијанском стилу, наметнуо се као најрационалније решење.

Веома различити одговори Кине и САД на рат у Украјини указују на разлике у размишљањима Пекинга и Вашингтона. Кинеску перспективу деле многе земље, посебно на „Глобалном југу“, које не верују у тврдње Запада да подржава поредак заснован на правилима и које сматрају да Бела кућа селективно примењујесвоје норме (напад на Ирак 2003. је добар пример)

Садашње и будуће чланице БРИКС-а имају једну заједничку ствар: одбацују право Сједињених Држава и Европске уније да намећу ограничења спољној политици и економским активностима других земаља. У том простору БРИКС-а, који може да се развије као оруђе за диверзификацију света и удаљавање од Западне доминације ка другачијим сценаријима, посебно и изузетно важно место има Африка

Промене које је нови власник донео платформи нису топло прихваћене у глобалистичком медијском и културном естаблишменту. Један позив из Вашингтона, међутим, може све да врати на старо

БРИКС, организација која представља противтежу западној хегемонији, добио је шест нових чланова. Самит ове организације у Јужној Африци завршио се одлуком да се до 2024. овај клуб земаља прошири на Саудијску Арабију, УАЕ, Етиопију, Аргентину, Египат и Иран

Уколико некога занима суштина западног медијског наратива о бауку "кинеских кредита" који кружи не само Србијом, већ целим западним светом, драгоцена је научна анализа "Debt Relief with Chinese Characteristics" у чијем су писању, поред Деборе Браутигем, учлествовали Кевин Акер и Јуфан Хуанг

Док је некада хтела да буде мисионар који по свету „покрштава невернике“, Европа је данас све више присиљена да живи у оквиру „свог манастира“, у ком важе сопствена правила, док је изван неки други свет који функционише по другим принципима.

У западним друштвима главни субјекти политичких процеса су политизоване крупне корпорације, појединачни грађани су разбијени, изоловани, обесхрабрени да се међусобно организују