Izveštaji koji stižu iz Slavjanska govore da ukrajinske vlasti hapse sve muškarce starosti od 25 do 30 godina ne proveravajući da li su se borili na strani proruskih snaga ili ne. Postoji ozbiljna opasnost od akcija pripadnika Nacionalne garde spremnih da krenu i da sprovode akte odmazde.

Osim toga, ove nedelje je saopšteno i da su SAD izgubile spor sa Kinom pred Svetskom trgovinskom organizacijom povodom mera koje su preduzimale protiv kineskih proizvoda od 2006. do 2012. godine. To su samo neke od novosti o kojima se u Srbiji malo ili nimalo ne izveštava.

Za razliku od Nemačke, Japan nikada nije prihvatio odgovornost za rat. Iako se socijalistički premijer Tomiči Murajama 1995. godine zvanično izvinio Kini, u Japanu nikada nije povedena iskrena rasprava o stepenu sopstvene odgovornosti.

Kraj primirja nažalost znači i početak jednog velikog rata odnosno početak inteziviranja borbi koje će sasvim sigurno odneti ogroman broj civilnih žrtava. Samoodbrana poseduje oružje ali pitanje je da li poseduje dovoljno ljudstva da izdrži konstantne napade gore navedenih snaga.

Unutarpolitička situacija je drugi faktor koji čini državne aktere. Snaga vladajuće partije ili koalicije, potencijali opozicije, spremnost javnog mnjenja za strategiju aktera je ono što čini ovaj faktor. U Rusiji je unutarpolitička situacija u ovom trenutku stabilna.

Britansko povlačenje iz EU ne bi samo narušilo tezu da je formiranje EU istorijska neminovnost, već bi izmenilo i unutrašnju hemiju Unije. Nemačkoj bi pripala pozicija hegemona koju ona ne želi i to bi podrilo slaganje unutar EU. Francuska bi podređenost mogla još teže izdržati.

Pravoslavni narodi dve najveće zemlje na Balkanu, Srbije i Grčke, moraju da se organizuju van državnih aparata, a ako uspemo da preokrenemo situaciju, i Rusija nam pomogne u tome, mogli bismo da se nadamo formiranju snažne sile na Balkanu koja bi garantovala stabilnost, jedinstvo i ekonomski napredak.

Ceo geopolitički kontekst u vreme početka tranzicije bio je drugačiji od sadanjeg. Po čuvenom ruskom ekonomisti Kondratijevom, koji je streljan u jednom od Staljinovih logora, kapitalizam karakterišu ciklusi progresa i recesije, koji svakih pedeset godina smenjuju jedan drugog.

Posledice izbora će svakako biti izražene i u pojedinačnim državama tj. biće vidljive u domaćim politikama, dok će se na nivou donošenja odluka u Evropskom parlamentu – čija su ovlašćenja prema Lisabonskom ugovoru sada proširena – pojaviti rasprave i preispitivanja.

„Ukrajinsko proleće“ nije dalo očekivani rezultat, čak štaviše, transformiše se u neku vrstu „ruskog proleća“, pa je razumljiva sve veća nervoza Vašingtona.