Naglašene veze „kineskog zmaja“ i „ruskog medveda“ u poslednjim decenijama, koje nisu isključivo ekonomske prirode, od velikog su značaja za raspodelu moći u novom, multipolaranom svetskom poretku. 

Da nisu bili i ostali njeni loši đaci, odgovor na to pitanje lako bi našli u “učiteljici života”,. Za manje od 25 godina, tokom dva svetska rata i jedne intervencije 1918-20. godine, zapadne sile su tri puta napale Rusiju godine i prouzrokovale oko 40 miliona žrtava.

Ulogu Vukovara preuzeo je Slavjansk, a umesto razjedinjene, komatozne zajedničke komande JNA, čije je nedostatke kompenzovalo prisustvo partijski obojenih paravojski i samozvanih gardi, u Ukrajini imamo teško naoružane pripadnike desničarskih grupa i nacionalističkog „Pravog sektora“ koji nadopunjuju nesposobnost dejstva razjedinjene regularne ukrajinske armije.

Nemce je zatim iznenadila još jedna neprijatnost. Ako su dotle i mislili da žive u nezavisnoj državi, morali su da se razočaraju i shvate da i njihova samostalnost ima izvesne granice. Da i ona mora da se podudara sa nacionalnim interesima Sjedinjenih Američkih Država.

Očuvanje teritorijalnog integriteta je univerzalan princip i on bi trebalo da važi za sve članice međunarodne zajednice. Nedopustivo je da se taj princip primenjuje prema proizvoljnim kriterijumima velikih i moćnih; u jednom slučaju to je zakon, u drugom- neobavezna igrarija.

Lider ukrajinskog društvenog pokreta „Jugoistok“ Oleg Carev tvrdi da je u zločinu stradalo više od sto ljudi, što daleko premašuje cifre od prvobitnih 38 ili 40 osoba kako su izvestili razni mediji. Carev smatra da vlasti u Ukrajini čine sve da sakriju tragove svog zločina.

Ja sam protivnik Evropske unije, jer se radi organizaciji koja guši i uzima nezavisnost država koje su njene članice. Gore od toga, EU svima nameće svoju globalističku ideologiju koju naziva naprednom, a zapravo njome uništava čoveka, zdrave vrednosti i one društvene norme koje su u prošlosti predstavljale garanciju normalnog života.

„Većina Nemaca želi da razume rusku stranu stvari“, kaže Jerg Baberovski, istaknuti profesor istočnoevropske istorije na Berlinskom Humboldt Univerzitetu. Istoričar Štefan Plagenborg sa univerziteta Rur u Bohumu opisao je sentimentalan odnos između Nemaca i Rusa kao „neizmernu ljubav“. Ali kako ova veza još uvek postoji posle dva svetska rata?

Gotovo je sigurno da evroatlanska družina neće odustati od svoje politke prema Ukrajini. Mnogo je uloženo truda i kapaciteta da bi se odustalo. Neće se odreći Ukrajine kao poligona za rušenje narastajuće ruske moći. Vašington i Brisel ujedinjeni su u svojim stavovima prema ukrajinskoj krizi.

Mesta stvarne političke moći novog veka moguće je sagledati kroz tri direktna kontraprimera. Tako recimo, za razliku od američke javnosti, nemačka javnost većinski se protivi sankcijama Rusiji, i razlog za to ne počiva isključivo u ekonomskoj vezi dve zemlje, već proističe i iz složenijeg procesa društvenih transformacija u Evropi.