Ne prevrće se samo Nobel u grobu kada vidi šta se danas dešava sa njegovom nagradom. Isti slučaj je sigurno sa Betovenom i Šilerom čija se „Oda radosti“, sa svojim završnim stihovima „Svi će ljudi braća biti“, izvodi kao himne te i takve (rasističke) Evrope.

Pitanje je koliko će Turska zaista biti spremna da uđe u rat sa Sirijom kada već ima probleme sa Kurdima koji neprestano napadaju njenu armiju. Međutim, američke trupe su prebazirale svoje određene jedinice na granicu sa Jordanom.

Strateški cilj SAD prethodne decenije bio je da se Jugoistočna Evropa čvrsto ukotvi u EU i NATO. Mada je taj cilj moguće postići, za njegovo postizanje je potrebno mnogo više od povremenih poseta američkih zvaničnika sa praznim džepovima.

Finansijska i vojna pomoć Zapada je omogućila da Sakašvili održava svoj režim, ali zapadna pomoć nije mogla da prikrije ekonomsku krizu i smanji ogromnu nezaposlenost, dok je Sakašvili vukao poteze koji su izazvali vrlo teške posledice po državu.

Kada aktuelno ponašanje opakih, premda prijateljskih, autokrata učini smešnim ovakve portretiste, američki narod se s razlogom opire saradnji sa takvim liderima, čak i u onim slučajevima kada se mogu ponuditi valjani argumenti za očuvanje takvog partnerstva.

Francuska je nedavno obznanila svoje namere da javno naoruža ove terorističke grupe koje operišu u Siriji i koje su sada od strane posmatrača za zaštitu ljudskih prava prepoznate kao grupe koje izvršavaju sistematske i široko rasprostranjene zločine nad sirijskim narodom.

Važno je da ne dopustimo da nas ponese očajanje, uprkos svim nevoljama koje nam donosi neokonzervativizam, postojanje grupa fašista, popuštanje socijaldemokrata, pad komunizma. Ipak ima dovoljno snaga koje se javljaju i u njih treba verovati.

Paralelno sa velikom krizom i napetosti u Persijskom zalivu, odvija se i proces političkog rekomponovanja regiona koji predstavlja veliku nepoznanicu i potencijalnu opasnost za Vašington i njegove saveznike.  

U Moskvi na demonstracije je izašlo oko dvadeset hiljada ljudi. Prema podacima policije, bilo je okupljeno 14.000 ljudi a organizatori navode brojku od 150.000. Realna cifra je sasvim blizu podatku policije.

Ovako nešto se nikada ne bi dogodilo u Gadafijevskoj Libiji a SAD su upravo direktno i indirektno učestvovale u ubistvu Moamera Gadafija. Amerika je stvorila “novu” Libiju u kojoj je više nego ikada u njenoj ranijoj istoriji prisutan radikalni islamski faktor. Sve se vraća rekli bismo.