Posebno je upadljivo to da vlada Nemačke navodi da «zbog državnih interesa» odbija da otkrije informacije o okolnostima masakra u Huli, jer – Nemačka pruža podršku pobuni i njenom političkom krilu, «Sirijskom nacionalnom savetu» (Syrian National Council [SNC]).

 Aktuelna libanska vlada, u kojoj je i Hezbolah (prev: Božja partija) sa juga Libana, nalazi se pod sve većim pritiskom ne samo zapadnih sila i država Zalivskog veća saradnje, već i nezadovoljnih sunitskih frakcija unutar same zemlje.

Sudeći po Rubinu, rat koji je planiran i usmeren protiv Sirije je nerazdvojivo povezan sa onim koji se odnosi na Iran. Oni su delovi istog vojnog plana koji se sastoji u slabljenju Irana kako bi se “zaštitio Izrael”.

Prema rečima američkog Biroa za statistiku, broj zaposlenih u 2011 bio je samo milion viši nego u 2002. Međutim, potrebno je oko 150.000 novih radnih mesta mesečno da bi se pratio rast populacije.

Ramsfeld je ispunio najveći deo svog vremena u Tbilisiju, što nije nepovezano sa gore rečenim, inspekciji cevovoda koji je kasnije pridružen u Baku-Tbilisi-Cejhan (Azarbejdžan, Gruzija, Turska) projekat transporta nafte, koji je opisan kao najpolitizovaniji naftovod na svetu.  

Posebno treba istaći “zasluge” opozicionara Gari Kasparova. Istupajući na konferenciji “Rizici restartovanja” u oktobru 2011. godine, u Vašingtonu, on je tradicionalno podvrgao kritici akcije ruskih vlasti, i pozvao Zapad da deluje odlučnijim metodama.

 Dokazi su neumoljivi da Vašington ima Rusiju i Kinu na meti. Da li je cilj da se unište obe zemlje, ili samo da im se osujeti svaka mogućnost suprotstavljanja hegemoniji Vašingtona, nije jasno. 

Dok sa jedne strane zapadni zvaničnici i mediji otvoreno govore o nedemokratičnosti, brutalnosti i zlodelima Asadove vlasti, sa druge strane malo se govori o tome ko su protivnici Asadu okupljeni u Sirijskom nacionalnom savetu i šta su njihovi ciljevi.

Pojedini analitičari smatraju da promena vlasti u Paragvaju ne bi ni mogla da se desi ukoliko već unapred nije odobrena u Vašingtonu, navodeći da je Paragvaj posle Hondurasa, drugi Obamin državni udar. To su za sada ipak pretpostavke.

Jedini način na koji bi evro mogao — možda — biti spašen je da Nemačka i Evropska centralna banka shvate da zapravo oni moraju da promene svoje ponašanje, da više troše i, da, da prihvate veću inflaciju. A ako to ne učine – pa dobro, Grčka će ući u istoriju kao žrtva tuđe oholosti.