Ako želi demokratiju Grčka mora da bankrotira

(Fajnenšel tajms, 20.2.2012)

Kada je Volfgang Šojble (Wolfgang Schäuble) predložio da bi – kao uslov za dalje dobijanje pomoći – Grčka trebalo da odloži svoje parlamentarne izbore, znao sam da će igra uskoro biti završena. Dospeli smo do tačke kada uspeh nije više kompatibilan sa demokratijom. Ministar finansija Nemačke želi da spreči “pogrešan“ demokratski izbor. Slična tome je i ona sugestija da se dozvoli da do izbora dođe – ali da se, bez obzira na njihov rezultat, oformi sveobuhvatna koalicija. Evrozona želi da sopstveni izbor vlade nametne Grčkoj, toj prvoj koloniji evrozone.

Razumem ja dilemu g. Šojblea. Parlament ga je obavezao da čuva nacionalne finansijske interese, a od njega se sada traži da potpiše jedan program za koji i sam veruje da neće uspeti. Odobravanje korišćenja novih fondova [Grčkoj] pre njenih izbora puno je rizika. Šta može sprečiti neku novu grčku vladu, ili njen novi parlament, da jednostrano promeni taj sporazum?

Grčka ima vrlo žalosnu reputaciju oko primene politike koju je prihvatala. Zato je i razumljivo to nepoverenje. Ali, da bi se ono preovladalo, evrozona zahteva neshvatljivo velika obezbeđenja.

Već tokom dužeg vremena narastaju provokacije na račun Grčke. Prva provokacija bila je u onom eksplozivnom predlogu da se Atini nametne jedan fiskalni “komesar“, ovlašćen da izriče veto na vladine odluke o ekonomskoj politici.  

Posle [grčkog] odbijanja tog predloga, EU-zvaničnici su predložili da se upotrebi jedan blokirani račun, što bi osiguralo da evrozona u bilo kom trenutku može blokirati fondove Grčkoj, bez izazivanja bankrota. Ali, ipak, najekstremniji je onaj predlog po kome treba zamrznuti izbore i tokom dugotrajnog perioda održavati Papademosovu tehničku vladu.

Jedna je stvar da se poverioci umešaju u vođenje politike zemlje-dužnika, ali sasvim je drugo to da joj se kaže da odloži sopstvene izbore, ili da sprovodi politiku koja će vladu izuzeti od bilo kakvog ishoda demokratskog procesa.

Ovakvi zahtevi krše “kategorički imperativ“ Imanuela Kanta[1] – Nemačka ni ne želi da on bude opšteprihvaćen. On ne bi mogao biti prihvaćen ni u samoj Nemačkoj – jer bi bio protivustavan. Nedavno, Ustavni sud Nemačke je presudio da je suverenitet parlamenta apsolutan, da on ne sme da svoj suverenitet za stalno prenese nekim vanparlamentarnim institucijama, kao i da postojeći Parlament ne sme ni na koji način da ograniči slobodu svojih naslednika [parlamentarnih saziva koji će mu slediti]. Dakle, ti predlozi krše i sopstvene principe nemačkog Ustava: drugim rečima, oni su neetički.

Jedan visoki nemački zvaničnik mi je kazao da on daje prednost predlogu da se Grčka gurne u direktan bankrot. Dakle, ja i ne mogu drugačije shvatiti Šojbleov predlog da se odlože [grčki] izbori nego kao namernu provokaciju s namerom da se izazove neka ekstremna reakcija Atine. Ako je to cilj onda izgleda da ima i efekta: Karolos Papuljas, predsednik Grčke, oštro je reagovao na Šojbleobe “uvrede“. Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos je rekao da izvesni elementi teže da Grčku izguraju iz evrozone. Postoji već masa teorija zavera. Teško da prođe neki dan a da se u grčkoj štampi ne pojavi neka karikatura Angele Merkel i g. Šojblea u nacističkim uniformama. Ježim se na pomisao o nekim nasilničkim aktima protiv Nemaca u Grčkoj, ili protiv Grka u Nemačkoj. Ovakva vrsta konflikta može vrlo lako eskalirati.

Ova situacija samo naglašava političku osetljivost sadašnje strategije spasavanja evrozone. Odgurnimo za trenutak u stranu ekonomske argumente i pogledajmo na politiku. Svako ko traži povećanje [novčanog] paketa za spasavanje treba da se seti da je međuvladina solidarnost skoro potpuno potrošena. To se dogodilo čak i pre no što je i jedan jedini cent prešao graničnu liniju. To je ujedno i najsnažniji argument za fiskalnu uniju. Ako želiš da u krug prebacuješ stotine milijardi evra, to jednostavno ne možeš raditi na međuvladinim osnovama – kada Nemačka, Holandija i Finska plaćaju za Grčku. Za to ti je neophodan jedan federalni sistem. On je neophodan ne zbog ekonomske efikasnosti nego zato da se spreči nastanak konflikta tipa Nemačka-protiv-Grčke. Ukoliko se pokaže da je fiskalna unija politički neprihvatljiva onda jednostavno moramo priznati da se taj sistem osiguravanja [novčanih] transfera ne može i ne treba primenjivati.

Razlog kraha sadašnjeg sistema leži u gubitku uzajamnog poverenja. To sužava i političke opcije za razrešavanje krize. Nepoverenje je onaj uzrok zbog koga je paket spasavanja Grčke bio odložen do poslednjeg mogućeg trenutka, kao i razlog zašto najnoviji predlozi sadrže tolike otrovne pilule: određivanje trenutaka primene nekih plaćanja, blokirani račun, stalno prisustvo poverilaca i MMF-a. Uskoro će uslediti i nove mere oštre štednje. U jednom trenutku – neko će pući.

Izgleda da je nemačka strategija u tome da se Grcima život učini toliko nepodnošljivim da i sami požele da napuste evrozonu. Gospođa Merkel nikako ne želi da je zateknu sa “pištoljem koji se puši“ u ruci. To je strategija pomaganja samoubistva, a izuzetno je opasna i neodgovorna.

Prevod sa engleskog: Vasilije Kleftakis