Balkanski samit je razotkrio nejedinstvo EU

(VAZ.Euobzerver, 21.3.2010)

Nedolazak predstavnika EU i njihova očigledna nezainteresovanost ogorčili su učesnike prošlonedeljnog samita Zapadnog Balkana.

Čelnici koji su prisustvovali tom sastanku na Brdu kod Kranja u Sloveniji oko većine najvažnijih problema EU ostali su podeljeni i među njima je vladala zabrinutost.

Slovenački i hrvatski premijeri Borut Pahor i Jadranka Kosor 20. marta bili su domaćini prvog sastanka regionalnih lidera. Budući da je EU redovno naglašavala važnost regionalne saradnje, organizatori sastanka su se nadali da će najviši predstavnici EU doći kako bi dali simboličnu podršku toj inicijativi.

Ali predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je u poslednjem trenutku otkazao učešće. Hoze Manuel Barozo, šef izvršnog komiteta EU, nije uopšte ni uzimao u obzir da se zaputi na Brdo. A novi šef spoljnih poslova EU Ketrin Ešton je bila među prvima koji su odbili poziv za sastanak.

Učesnici i diplomate koji su se okupili na Brdu kod Kranja čak su izrazili i sumnju da je Španija, koja sada predsedava EU, možda i ohrabrila Srbiju da za učešće postavi uslove koje Kosovo očigledno nikako ne bi prihvatilo. Beograd insistira na tome da je pokrajina koja je pre dve godine proglasila nezavisnost još uvek zakoniti deo Srbije.

I tako je komesar za proširenje Štefan File bio jedini institucionalni predstavnik EU na Brdu. Ali, i on je napustio sastanak nakon manje od jednog časa, uz izvinjenje da je premoren od višednevnog putovanja.

Sa izuzetkom Srbije, a uz Albaniju, bile su prisutne sve zemlje ranije Jugoslavije. Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je odmah po završetku skupa izjavio da je sastanak bio neuspešan i da “kako Srbija, tako i EU nisu mogle učestvovati“.

Uz razočaranje zbog srpskog bojkota, organizatori su zapazili da i po pitanju Kosova i budućeg proširenja EU sada izgleda još više podeljena nego i sam region Zapadnog Balkana.

Španija, koja početkom juna treba da organizuje konferenciju visokog nivoa sa državama Zapadnog Balkana, moraće da se suoči sa sličnim poteškoćama. Ako se bude pridržavala svoje državne politike nepriznavanja nezavisnosti Kosova, učešće Prištine nije verovatno.

Diplomate su poredile ovaj „Brdski proces“ sa zajedničkim naporima „Višegradske grupe“ centralnoevropskih država koje su se međusobno pomagale na putu u EU i u NATO.

Međutim, po završetku samita na Brdu među prisutnima je ostalo otvoreno pitanje o tome do koje mere je očigledni nedostatak interesovanja EU namerni signal o smanjenju važnosti pitanja njenog proširenja, ili – nije li to jednostavno odraz nedostatka ideja i jedinstva među novim institucijama EU.

Svetlana Jovanovska i Augustin Palokaj

(Preveo sa engleskog Vasilije Kleftakis)