уторак, 24. мај 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Борба Орла, Медведа и Змаја - Европа као прва жртва
Савремени свет

Борба Орла, Медведа и Змаја - Европа као прва жртва

PDF Штампа Ел. пошта
Alterminfo   
субота, 16. април 2022.

 Чини се да је почео Трећи свјетски рат, о којем паметни људи тако дуго причају као „нужности“ да би се спасила америчка економија. Свијет у којем смо живјели је дефинитивно мртав.

Засад се тај рат материјализира у облику посредничког  сукоба у Украјини, али немојте се заваравати. Заправо, оно што се догађа није баш оно што видимо чак ни ако читамо искључиво украјинску или руску пропаганду. Заправо, Орао, Медвјед и Змај започели су нову подјелу свијета и сада се води борба за плијен, а тај плијен је Еуропа. Глупа, аутистична и одвојена од стварности, која слиједи туђе интересе.

Штовише, Сједињеним Државама је Еуропа потребна само као прилика да на њу натоваре свој државни дуг, а потом да је исишу до краја.

Чему би иначе служили дугогодишњи пројекти Обамине ере као Трансатлантско и Транспацифичко партнерство. Овдје се  чак посрећило Еуропи, јер је Доналд Трумп минирао оба споразума и имао своју визију билатералних договора с цијелим свијетом.

Закључак је да је тренутни сукоб био неизбјежан из повијесне перспективе. Његов темељни узрок је структурна криза америчког господарства. То је шпекулативна економија која се темељи на могућности неконтролираног штампања главне свјетске валуте – долара. Срећом, строј при руци припада приватној трговини под називом ФЕД

Али сада Еуропа више не може бирати, будући да је практички изгубила политички субјективитет. Томе су допринијеле хорде избјеглица с Блиског истока које су га дестабилизирале, просвједи "Жутих прслука", немири против Цовида-19 и сада одлазак Ангеле Меркел и долазак на власт апсолутних идиота у облику коалиције СПД-Зелени. Још једном се остварује стара изрека: „Било нам је боље кад нам је било горе“,

Закључак је да је тренутни сукоб био неизбјежан из повијесне перспективе. Његов темељни узрок је структурна криза америчког господарства. То је шпекулативна економија која се темељи на могућности неконтролираног штампања главне свјетске валуте – долара. Срећом, строј при руци припада приватној трговини под називом ФЕД.

Али имовина господарства је таква да новчана маса не може бити неосигурана. Сваки комад папира испод себе мора имати злато или робу. Но, државе су безбрижно пренијеле своју производњу у Кину, гдје је била јефтина радна снага, а њихово је становништво сретно почело живјети на кредит.

А додатну масу долара прати коцкање на бурзи, гдје се не тргује самим робама, већ идејама робе, израженим у одређеној количини долара. Такођер, моћ Сједињених Држава темељи се на чињеници да да су након Другог свјетског рата све главне свјетске валуте биле везане за амерички долар.

Русија је у ту овисност пала нешто касније, 1991. године. Другим ријечима, чак и Русија, да би тискала одређену количину рубаља, морала је увести одређену количину "евергреена" у земљу.

Али ствар је у томе да овакво стање не може трајати заувијек. До данас је амерички јавни дуг досегао такве размјере да га никада физички није могуће отплатити. Агонију се може продужити на неколико година само увлачењем што већег броја земаља у доларски сустав. Но, проблем је што Еуропска унија има своју валуту. И прилично јаку.

Али када је у Путиновом говору у Минхену 2007. одјекнуло да је Медвјед још итекако жив и да ће чврсто бранити своју тајгу, амерички Орао и друге мале животиње око њега, попут хијена, које су такођер хтјеле кушати медвјеђе месо, нису му повјеровале и сви су се насмијали

Од 1991. се амерички Орао хранио лешином мртвог руског Медвједа. Двадесетогодишњи просперитет западном свијету био је осигуран управо уласком у ЕУ бивших земаља социјалистичког блока које су се послушно деиндустријализирале и претвориле у продајна тржишта. Наиме, данас неке еуропске земље живе у облику паразита или дворских будала, којима се даје корице круха за забаву домаћина за столом. У таквој ситуацији данас су, рецимо, балтичке државе које су у потпуности изгубиле не само своју велику индустрију, већ и транзитни потенцијал.

Прво упозорење да се балон америчког долара почео урушавати дошло је на почетку кризе 2007. године. Тада су аналитичари први рекли да би нови свјетски рат био најприкладнији за спашавање и реструктурирање америчког господарства. Подсјетимо, управо је захваљујући Другом свјетском рату Америка коначно изашла из Велике депресије и постала свјетски вјеровник.

И тако су се сви припремили појести руског Медвједа. Еуропа, иначе, такођер не би смјела славити. Њој су критично потребни јефтини ресурси. Чак и у идеалном случају, све је узалуд.

Али када је у Путиновом говору у Михену 2007. одјекнуло да је Медвјед још итекако жив и да ће чврсто бранити своју тајгу, амерички Орао и друге мале животиње око њега, попут хијена, које су такођер хтјеле кушати медвјеђе месо, нису му повјеровале и сви су се насмијали.

Штовише, први који је пробао медвјеђе месо понуђено је украјинским лешинарима. Јер их није ни било брига за њих.

Предсједник Кучма дао је политичку изјаву да Украјина није Русија, а то је био први сигнал да се земља почела удаљавати од Русије. Но, ипак је наставио играти најважнију транзитну улогу у транспорту руског плина.

Онда, тијеком процвата шкриљевца, Сједињене Државе кренуле су на еуропско тржиште са својим укапљеним плином, одакле су одлучиле истиснути Русију. То би такођер била добра ствар за подршку тонућој америчкој економији. Али да би то учинили, било је потребно запалити транзитни териториј, присиљавајући Русију и Украјинце да зауставе транзит. Тада се почео форсирати пројект "Украјина је Еуропа".

Неонацизам у Украјини, барем од првог Мајдана 2004. године, његује се цијело Јушченково предсједништво. Владавина Јануковича у томе ништа није промијенила, а када је и он постао препрека, једноставно је пометен на другом Мајдану 2014. године.

Украјинске регије руског говорног подручја се с тим, наравно, нису сложиле. Крим је одржао референдум и коначно се повезао с Русијом. ДНР и ЛНР прогласиле су неовисност од Украјине. Тијеком "Руског прољећа" покушали су створити и своје народне републике у Харкову и Одеси. У Запорожју су одржане демонстрације против Мајдана. Народну Републику Харков предали су Кијеву тадашњи челници регије и града Добкин и Кернес. Само да не буде крви.

Антимајдан у Одеси је сузбијен и поражен, када је најмање 40 људи живо спаљено у Дому синдиката 2. свибња 2014. године, иако се сада говори о 100 мртвих. И 26. свибња 2014. Украјина покреће војну операцију у Донбасу.

Да Русија није одлучила зауставити неонацизам, Украјина би постала чланица НАТО пакта, а то би свело вријеме лета НАТО пројектила до Москве и других већих градова Русије на минимум. Али ништа мање корисно за САД није ни насилно рјешење питања с нацистима од стране Русије, јер се тиме Москва ипак увукла у сукоб, који би је требао ослабити, што је више могуће и на што дуље

Иначе, једна од првих изјава након побједе Еуромајдана била је да је Украјина у рату с Русијом. И то је речено и прије одласка Крима. А нацисти Десног сектора одмах су запријетили дизањем плиновода у зрак. Чини се да би за САД то био идеално рјешење, које би Еуропу одмах бацило на кољена, а Америка би остала једини добављач ЛНГ-а.

Но, нацисти нису дигли цјевовод у зрак, а покушаји притиска на Русију изазвали су супротан учинак. Цијене плина су пале, дијелом и зато што америчка индустрија шкриљаца није могла преживјети. Русија је остала монополист на еуропском тржишту, продужила је доставу на Сјеверни ток 2, а онда остварила велику зараду на глупој одлуци Еуропске уније да с дугорочних уговора о плину пријеђе на цијене на спот тржишту, гдје се купују терети на дневној бази.

То је опет повећало важност антируског пројекта у Украјини. Штовише, од самог почетка је он осмишљен тако да ће га прије или касније Русија доћи ликвидирати.

САД су то знале, будући да Руси борбу против нацизма сматрају својом светом мисијом. Да Русија није одлучила зауставити неонацизам, Украјина би постала чланица НАТО пакта, а то би свело вријеме лета НАТО пројектила до Москве и других већих градова Русије на минимум. Али ништа мање корисно за САД није ни насилно рјешење питања с нацистима од стране Русије, јер се тиме Москва ипак увукла у сукоб, који би је требао ослабити, што је више могуће и на што дуље.

Истовремено, Украјина је потпуно несвјесна да је сјела играти велику игру с карташким варалицама. И да је у овој игри велики играчи држе за уши. Штовише, Русији је чак дуго било жао Украјине. Иначе, још увијек пумпа плин кроз украјински транзитни сустав, што Кијеву доноси некакав новац.

Осталим играчима Украјина жива и не треба. Потребно је продати њезин леш Русији по што вишој цијени. Како би руски Медвјед у борби с осуђеном украјинском Хијеном задобио што више рана и изгубио што више крви. И стога, никакви преговори, ма колико их било, неће донијети мир Украјини. Све док Руси не заузму Кијев. Постоји нејасна нада да ће се фронт Оружаних снага Украјине почети распадати након пада Харкова. Али мислим да ни тада Зеленском неће бити допуштено разговарати с Русијом о миру. Јер није Хијена та које одлучује. Орао одлучује. А њему треба рат до посљедњег Украјинца. Зато су, умјесто организирања обичне „Народне милиције“, десеци тисућа аутомата једноставно бачени на улице, а криминалци пуштени из затвора. Украјина је сада ужас, али не због Русије, како грми западна пропаганда.

Парадоксално, али идеално рјешење за Украјину било би што скорија и што бескрвнија побједа Русије над њом. Руси дају све од себе да минимизирају губитке међу цивилним становништвом. Но, Русија ће свакако побиједити, али ће с кашњењем Украјинци платити пуно вишу цијену

Парадоксално, али идеално рјешење за Украјину било би што скорија и што бескрвнија побједа Русије над њом. Руси дају све од себе да минимизирају губитке међу цивилним становништвом. Но, Русија ће свакако побиједити, али ће с кашњењем Украјинци платити пуно вишу цијену.

Данас се често чује један од омиљених аргумената такозваних "миротвораца": „Зашто Русија није одмах, прије осам година, узела Донбас под заштиту?“

Постоји неколико разлога за то. Први је да су сами становници Донбаса гласали за неовисност од Украјине, а не за прикључење Русији. А друго је да Русија у то вријеме није имала ни војни ни економски потенцијал за такав корак. Једино у чему су успјели помоћи је формирање народних милиција република и организирање хуманитарних конвоја. Али  ипак су се, не без судјеловања руских снага у овом или оном облику, догодили познати котлови Дебалцево и Иловајск, гдје су биле затворене и уништене велике снаге Оружаних снага Украјине. Због тога је су и потписани Споразуми из Минска.

Одмах је било јасно да Украјина никада неће пристати на њихову проведбу. Али у том тренутку Русија је била критично неспремна за рат. Овисност о западним економијама била је превелика.

Цијело вријеме, док су се одуговлачили разговори око Споразума из Минска, Русија је модернизирала свој војно-технички потенцијал, градила своје индустрије и трпјела увреде „западних партнера“.

Онда су дошла нова оружја, чије су способности тестиране су у Сирији, гдје је руска војска елиминацијом ИСИЛ-а стекла право борбено искуство. Истодобно, Русија је у тој регији добила неупитног савезника и поштовање арапског свијета, чак и губитника, попут Саудијске Арабије, а САД су значајно ослабиле своју позицију на Блиском истоку.

Док је Донбас успио преживјети и издржати све нападе, Русија је градила савез с Кином, можда ситуацијски, али у овом тренутку непроцјењив. Тада су се САД срамотно повукле из Афганистана, напустивши своје савезнике. Тако је доведена у питање геополитичка улога Сједињених Држава као свјетског жандара. Нагомилали су се унутарњи проблеми повезани с огромним државним дугом, БЛМ покретом и растом изолационистичких идеја, које је најактивније изражавао Трумп.

У политици САД-а у послијератним годинама може се пратити јасан образац у којем су републиканци склони концентрирати се на рјешавање домаћих економских и политичких проблема како би ојачали геополитичку улогу земље, демократи, у правилу, радије пребацују проблеме на вањско казалиште.

Не без разлога, Русија је добила одређени предах за вријеме Трумповог предсједања, који је најавио да Сједињене Државе морају концентрирати снаге и ресурсе код куће како би поновно „постале сјајне“. Средњорочно, таква Америка би Русији могла створити више проблема. Али Трумпа су помели упитни избори. Демократи су тренутно на власти. Са свим посљедицама. Трећи свјетски рат им је добар разлог за ресетирање јавног дуга и реформу долара. Вриједи напоменути да конфронтација с Русијом и Кином оде предалеко, ове двије земље могу једноставно одбити користити долар у вањскотрговинским трансакцијама и пријећи на обрачун у националним валутама. Тиме ће увести каос у свјетску економију, а чини се да то већ раде. Тако  ће се долари у једном тренутку претворити у тоалет папир, а за свијет то неће бити ништа мање страшно од нуклеарног рата. Зато овај адут још није до краја бачен на стол.

Осим тога, Кина је власник великог броја америчких дужничких обвезница. Стога ће Медвјед и Змај прибјећи овоме само у крајњој нужди.

Али у овим увјетима, трик за Сједињене Државе био је покренути сукоб на начин који би ослабио барем једног од геополитичких супарника Орла, с ким ће започети борба. Медвјед је јак на војно-техничком пољу, али слабији у господарском. Кинески Змај економски може издржати све, али у војно-техничком смислу инфериорнији је и од Медвједа и од Орла. За Сједињене Државе било је кључно спријечити савез између ове двије силе.

Отуда и стално трпање медијског простора с бајкама о Кинезима који су преплавили Сибир, који откупљују руску грађу итд. итд. Код одређеног дијела Руса се тако успјела формирати синофобија, али, на срећу, не међу руским водством.

И тако је планула Украјина

Откако је Биден дошао на власт, једино је питање било гдје ће прво планути: у Јужном кинеском мору у близини Тајвана или у Украјини. Од 2021. године, када се Украјина почела активно напумпати оружјем и провоцирати на насилно рјешење проблема Донбаса, постало је јасно да ће тамо почети сукоб. До краја године је свима то постало јасно.

 Сада постоји можда једини повијесни прозор у догледној будућности у којем се моћ САД-а над свијетом може урушити уз релативно малу цијену.  Нуклеарна тријада Русије и хиперзвучни пројектили потпуно обесхрабрују НАТО и његову жељу да се у овом повијесном властитим рукама супротстави Русији на ратишту

С друге стране, очито је да је Путин одлучио искористити ситуацију када је цасус белли, релативно говорећи, створила сама Украјина. Сада постоји можда једини повијесни прозор у догледној будућности у којем се моћ САД-а над свијетом може урушити уз релативно малу цијену.  Нуклеарна тријада Русије и хиперзвучни пројектили потпуно обесхрабрују НАТО и његову жељу да се у овом повијесном властитим рукама супротстави Русији на ратишту.

Захваљујући санкцијама од 2014., Русија је успјела надомјестити увоз у многим индустријама, повећала своје златне резерве и свела доларска средства на минимум. Постигнути су договори с Кином, земљама БРИЦС-а, ојачане су позиције на Блиском истоку.

С друге стране, Сједињене Државе још нису напредовале у стварању хиперсоничног оружја, а за неколико година би се ситуација могла радикално промијенити.

Подсјетимо, САД најављују руски напад на Украјину од студеног. Почетком сијечња извршен је експресни покушај удара на Русију преко Казахстана. Одлучили су искористити народне просвједе због цијена аутоплина тако што су активирали све ћелије како би на брзину преформатирали Републику Казахстан у вазала Сједињених Држава. Или барем тамо створити зону нестабилности.

Муњевито обраћање предсједника Токајева савезу ОДКБ и једнако муњевито сузбијање побуне указују на то да су луткари и корисници овог пројекта били смјештени управо у иноземству. Сада,  поздрав свима онима који још вјерују да је оно у Казахастану била „народна револуција“.

Игра је почела

Дакле, карте су подијељене. Под тим увјетима, Путин би банкротирао, али је захтијевао да се НАТО врати на границе из 1997. године. Након што је овај приједлог одбијен, коначно је одређена судбина будућег казалишта операција – Украјине. Иако је јучер високопозиционирана кинеска војска већ гласно покренула тему Тајвана, ако Змај крене у офензиву у исто вријеме кад и Медвјед, Орао губи или марионетску територију или „образ“. Вјеројатније обоје.

Али сада се у Украјини бори не само за Донбас, па чак ни за Украјину, чији је луди предсједник Зеленски најавио стварање нуклеарног оружја, када је недавно лајао у Мüнцхену.

Но, колико год све ово изгледало као борба Украјине или за Украјину, по мом чисто особном мишљењу, борба се сада води за Еуропу

Но, колико год све ово изгледало као борба Украјине или за Украјину, по мом чисто особном мишљењу, борба се сада води за Еуропу.

Може се чинити да се сада Еуропа чврсто окупила против Русије. Заправо, њезин положај овисит ће о томе тко ће побиједити у овом сукобу. Побједа Русије може довести до расцјепканости Еуропске уније, а тада ће свака од земаља почети самостално одређивати свој однос с новим центром моћи. Подсјетимо, у миру су Мађарска, Чешка и Њемачка већ изразиле посебне ставове према Русији. Србија опћенито недвосмислено подржава Русију. Што ће се догодити када се власт Wасхингтона над Еуропом уздрма? Имат ћемо низ играча с израженим политичким субјективитетом. Највјеројатније ће се највећа господарства, Француска и Њемачка, отети од јарма. Потоњем су, иначе, јако потребни руски ресурси.

Пољска би могла покушати саставити нову Рзецзпосполиту, иако је тешко замислити како би могла остварити своје амбиције.

У Латинској Америци многе ће земље својевољно побјећи од утјецаја Сједињених Држава. Куба, Никарагва и Бразил већ су изразили подршку Русији у регији.

У случају да Русија буде поражена, што је с улогом „Русија или смрт“ врло тешко, то ће значити да ће пасти жељезна завјеса 2.0, која ће одсјећи Еуропу од руских ресурса. Заправо, ионако ће се спустити, само је питање на којој граници и колико ће бити тешка.

Но, Еуропа већ доживљава недостатак плина и гнојива. Русија има, између осталог, и главни удио у свјетском извозу ријетких земних метала, без којих не може постојати ниједна електроника.

Иронично, Русији, која је сада представљена као агресор, требају само мир и стабилна транзитна подручја у Еуропи и Азији. Присјетимо се Путиновог приједлога о јединственом господарском простору од Лисабона до Владивостока. Јер таква ситуација служи међусобном богаћењу Еуропе и Русије. А ту је и Кина, која активно гради нови Пут свиле.

Али не и Америци. Орлу готово да и није преостало времена и морао је реагирати с „посљедњим Украјинцем“. Структурна криза у господарству, изнимно напет доларски балон захтијева барем нешто територија који се може помусти како би се снажан "прасак" одгодио за још неколико година. Ова зона је Еуропа. Која ће, у случају пораза од Русије, у потпуности пасти под утјецај Америке. Штовише, чак и Пирова побједа ће Америци одговарати,  ако Русија потроши критичну количину снага и ресурса на пацифицирање Украјине.

О руском свијету и "присташама мира"

Постоји и друга страна актуалног сукоба, о којој суосјећајни "дефетисти" не размишљају. Ако Русија буде поражена у Украјини, то ће бити лоше за Русе у свим земљама постсовјетског простора. Побиједи ли у најкраћем могућем року и уз минималне губитке, положај руске манине у постсовјетским земљама драматично ће се побољшати. Тренд погоршања односа према Русима тренутно се већ прати у Казахстану међу аутохтоним становништвом. Је ли то оно што желите, господо? Још неколико Донбаса на које нећете обраћати пажњу, баш на исти начин као на овај, сматрајући да је то ствар која се вас не тиче? Не, хвала, господо чиста образа и лажни пацифисти, који нису видјели 13 000 мртвих у источној Украјини од 2014.

Зато руску операцију у Украјини и подржава руско говорно становништво бивших совјетских република. Они разумију да ће иначе и до њих доћи „дуга мрачна ноћ“.

Иначе, побједа Русије, по мом мишљењу, уопће не значи поновну успоставу Совјетског Савеза, нити било којег облика руско-украјинске државности. Дефинитивно не у оном облику у којем је прије постојала. Блиска економска унија, то  да. Политички ће то бити независне и мање или више пријатељске земље

Иначе, побједа Русије, по мом мишљењу, уопће не значи поновну успоставу Совјетског Савеза, нити било којег облика руско-украјинске државности. Дефинитивно не у оном облику у којем је прије постојала. Блиска економска унија, то  да. Политички ће то бити независне и мање или више пријатељске земље.

Ако се у Еуроазији појави нови пол моћи, привући ће се и саме њене републике. Заправо, већ сада то видимо у односу на Грузију и Арменију. Тамошње владе, искрено, нису пријатељске према Русији. Но, Грузија је одбила подржати санкције, а у Арменији су поставили огроман транспарент подршке руским војницима. Што је с њима?

Можда су поносни кавкаски народи схватили да се свјетски поредак брзо мијења. А под тим увјетима, Ердоган неће пропустити прилику покренути свој пројект Велики Туран, успоставити „Порту 2.0“. У тим увјетима, под окриљем Русије, исплати му се бити као прије 200 година.

Иначе, амбиције нових Османлија значајно су спутане чињеницом да је Турска економски врло овисна о Русији. Пораз Украјине од Русије дат ће Ердогану прилику да изгради нову „Порту“. Није сигурно да ће успјети. За Русију је исплативије имати Турску неутралну, што значи и контролу над њеним тјеснацима.

Каква би могла бити судбина Казахстана ако Медвјед и Змај, који сурађују, побједе у „Новом свјетском поретку“? За Кину је Казахстан транзитни териториј новог Пута свиле. А у том смислу Кина жели мир и стабилност. За Русију је то сигурност „медвјеђег меког трбуха“. Дакле, пријатељској Русији и стабилном Казахстану њихови сусједи не пријете. Но, свака дестабилизација земље повећава ризик да ће нетко од сусједа бити присиљен интервенирати како би успоставио ред. Потпуно непожељна ситуација. Зато је реакција земаља савеза ОДКБ на сијечањску побуну у Казахстану била тако муњевита.

Судбина Балтика може се показати друкчијом. Прво, тамошња популација која говори руски већ је дуго угрожена. И друго, Русија неће заувијек летјети у Калињинград преко Балтика. Тако ће свирепи балтички "тигрови" или морати преиспитати своју политику према Русији и према онима који говоре руски у тим земљама, или би у догледно вријеме могли видјети „уљудне мале зелене човјечуљке“. А НАТО, кажете? Па кога је НАТО икада штитио и заштитио, осим интереса америчке олигархије? Након Украјине, побједничка Русија, ако балтичке хијене не промијене политику, неће дуго трпјети непријатељске земље о којима овиси судбина њезине ексклаве.

Али све те ствари не разумију и не желе разумјети они који данас вичу: “Срамим се Русије! Не рату!" Па зар ти „пацифисти“, били они плаћени или корисни идиоти, још увијек не разумију да је у тијеку права прерасподјела свијета? А ако ваша земља изгуби, тада ће вас Орао и други лешинари хијене с ужитком прождрети.

Филозофија биљоједа и вегана је добра у мирно доба и можда у кухињи. Али ако то покушате извући на трг, онда ће свака држава кренути у консолидацију по законима рата. Не без разлога јучер се у медијском простору активно цитирао текст "Издаја домовине". У Русији је подршка Кремљу нарасла за 10% и с неких 68% прије операције, сад је скоро 78%. Јавност тражи елиминацију "Пете колоне" и гламурозних добро ухрањених либерала. Тај је осјећај јако висок у земљи.

Путин добро познаје повијест. Мислим да се сјећа резултата да у Русији тијеком Првог свјетског рата нису очистили све “поражене”. Све док је био „добар“, Путин је био врло љубазан и стрпљив. Али либерали то једноставно нису цијенили.

Можете викати колико год желите: "Не рату!", али рат већ траје. Није најављиван, него се тихо проводило цијело то вријеме, док се НАТО шуљао до граница Русије. Сада сукоб само претворио у врућу фазу. Ових дана видјели смо варалице за покерашким столом како активно подижу улог. Увели су све замисливе санкције Русији, затворили небо, искључили СWИФТ. Њемачка министрица вањских послова чак је изланула да се њена земља не срами нацистичке прошлости. Јапан је изјавио да је Русија окупирала Куриле. Тада је Путин испод стола извадио револвер и рекао да ће се додатно укључити и руска нуклеарна тријада. У тој партији, Америка је брзо изјавила: "Даље!" Вјерујем да неће доћи до нуклеарног сукоба. Сватко овдје све врло добро разумије, осим еуропских идиота.

И наравно, само глупа, наивна Украјина, изворно намијењена у овој игри да игра улогу жртве, и даље се препушта илузији да је цијели свијет с њом. Точно, вукови воле овце. Али као месо.

Желим напоменути да је све наведено срочено чисто на темељу моје анализе отворених извора и властитих предоџби о геополитици. Можда гријешим? Тко се не слаже, може се насмијати и све занемарити.

Али да имам доларе, данас бих их продао по највишем течају и опскрбио се основним потрепштинама. Зима ће бити дуга, а ово чему свједочимо у Хрватској – поскупљења бензина, ускоро струје и плина, па онда свега најмање 25%, како кажу, све то није посљедица руских санкција, којих заправо још и нема, већ оних које су идиоти у Бруxеллесу и вазали ЕУ наметнули Русији, водећи се „логиком“ нека је и скупље, али нећемо ништа од аутократског и агресорског режима. А кад Москва одговори, што ће се сигурно догодити, онда се сјетимо старог Рима и изреке „Вае вицтис“, иако бих особно да то „Јао! узвикну Американци, а не Украјинци сада и Еуропљани ускоро у њихово име. Но, то ће се тешко догодити.

А онда је дошао дан када је газда одлучио да је вријеме да закоље овог дебелог крмка, навикнутог на добро ухрањен живот. Ствар је једноставна. Сам газда је упао у проблем. Није се имало што јести, а газда жели преживјети кризу. Хоће ли се Еуропа пробудити? То је питање за милијун еура

Еуропљани су навикли добро живјети. Квалитетна роба по релативно ниској цијени, добра инфраструктура, добре социјалне услуге, медицина итд. Опћенито, благостање и удобност. У принципу, у томе нема ништа лоше, поготово ако не разумијете на чији је трошак овај банкет. Нетко ће рећи да је све то због демокрације и слободних избора. Оставите ове приче за будале.

Па на чији је трошак банкет? Тајна је једноставна. Еуропа је замијенила свој суверенитет за удобност и потрошњу. Кључне одлуке не доносе Еуропљани. Еуропа не треба трошити новац на обрану, војни простор, глобалну обавјештајну дјелатност, не треба се бавити обећавајућим обрамбеним технологијама итд. Не треба доносити одлуке и сносити одговорност за њих. Улили су јој напој у корито: једи и шути, уживај у животу, али ако треба, газда ће ти дати кобасицу.

А онда је дошао дан када је газда одлучио да је вријеме да закоље овог дебелог крмка, навикнутог на добро ухрањен живот. Ствар је једноставна. Сам газда је упао у проблем. Није се имало што јести, а газда жели преживјети кризу. Хоће ли се Еуропа пробудити? То је питање за милијун еура…

(alterminfo.blogspot.com)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер