БРИКС у 2024. - нити баук, нити "тигар од папира"

БРИКС расте, а са њим и његов утицај. Да ли је савез тако различитих земаља небитан или настаје антизападни блок? Шта стручњаци препоручују Западу?

То је ударац, али БРИКС ће га преживети: Аргентина се вероватно неће придружити том савезу почетком јануара – нова влада је то најавила путем твита. Ипак, БРИКС-у ће се прикључити још пет земаља: енергетски тешкаши Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) и Иран, као и Египат и Етиопија. Проширењем, односно стварањем тзв. БРИКС-а Плус, тај савез јача своју улогу гласа Глобалног југа и добија већу тежину у међународној политици. Проширење се одвија под председавањем Русије. И када председник Владимир Путин у октобру постави црвени тепих за самит у Казању, у Русији, на фотографији ће бити двоструко више шефова држава и влада него раније, пише ДW.

БРИКС може да доноси одлуке само једногласно. Зато у будућности ни Кина, ни Русија, ни Иран не могу лако да наметну свој став. За већину земаља БРИКС-а требало би да важи оно што је индијски министар спољних послова Субрамањам Џаишанкар нагласио у септембру говорећи о својој земљи: „Индија није западна, а није ни анти-западна“

Чланице БРИКС-а су постигле велики успех откако су банкари Голдман-Сакса 2001. године створили акроним „БРИЦ“ за инвестициони фонд, откако су се лидери Бразила, Русије, Индије и Кине први пут састали 2009. и откако је Јужна Африка 2011. године постала прва афричка земља која се придружила БРИКС-у. Тај успех посебно изненађује, јер демократије попут Бразила, Индије и Јужноафричке Републике прагматично раде са аутократијама Кином и Русијом, прелазећи идеолошке границе. Чак ни смртоносне борбе између индијских и кинеских трупа на спорној граници 2020. нису сломиле БРИКС.

Разлике и укрштања

Значајан потенцијал за конфликте са собом доносе и нове земље-чланице: Египат и Етиопија се боре око вода Нила. Саудијска Арабија и Иран се већ деценијама жестоко боре за превласт у Персијском заливу.

Али без обзира не све разлике, Јоханес Плагеман, политиколог са хамбуршког института ГИГА, идентификовао је минимални консензус: „Жеља за међународним поретком којим мање доминира Запад.“

То не значи непријатељство према Западу. БРИКС може да доноси одлуке само једногласно. Зато у будућности ни Кина, ни Русија, ни Иран не могу лако да наметну свој став. За већину земаља БРИКС-а требало би да важи оно што је индијски министар спољних послова Субрамањам Џаишанкар нагласио у септембру говорећи о својој земљи: „Индија није западна, а није ни анти-западна“.

Изван логике табора

Председавање БРИКС-у и организација самита 2024. пружају Русији неколико предности, процењује стручњак института ГИГА Плагеман. Прво, на унутрашњем плану то показује да Русија ни у ком случају није толико изолована као што Запад жели. „И онда, наравно, суштина за Русију је такође то да је у стању да послује заобилазећи Запад, да може ефикасно да заобиђе санкције и да може профитабилно да продаје своје сировине.“

Чланство у БРИКС-у, објашњава политиколог Гинтер Мајхолд, не нуди само јачање позиције у међународној политици. Оно такође пружа прилику да се избегне блоковско размишљање у растућем геостратешком надметању између Кине и Русије с једне и Запада с друге стране. „Са чланством у БРИКС-у постаје јасно да не желите да упаднете у ту блоковску логику, већ да уместо тога желите да заузмете независан став“, каже Мајхолд, који предаје на Слободном универзитету у Берлину.

Сигнал те независности јесте то да је Владимир Путин почетком децембра, упркос руском нападу на Украјину, примљен са свом помпом у будућим државама БРИКС-а, Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима – и упркос међународној потерници. У Абу Дабију није само поворка лидера Кремља прошла булеварима обележеним руским заставама – борбени авиони су исцртавали боје руске заставе на пустињском небу. Уз толико гостопримства према Путину, скоро да би могло да се заборави да се Емирати сматрају савезником САД и да оне у тој земљи држе три војне базе.

Русија профитира од председавања БРИКС-ом

Председавање БРИКС-у и организација самита 2024. пружају Русији неколико предности, процењује стручњак института ГИГА Плагеман. Прво, на унутрашњем плану то показује да Русија ни у ком случају није толико изолована као што Запад жели. „И онда, наравно, суштина за Русију је такође то да је у стању да послује заобилазећи Запад, да може ефикасно да заобиђе санкције и да може профитабилно да продаје своје сировине.“

Већ сада се чак и савезници Запада унутар БРИКС-а једва придржавају западних санкција Русији. На њих се делимично гледа као на сигнал упозорења: санкције против Русије и Ирана, замрзавање девизних резерви и искључење из међународног платног система СWИФТ, подстакли су напоре да се за сваки случај траже алтернативе финансијском систему којим доминирају САД

Већ сада се чак и савезници Запада унутар БРИКС-а једва придржавају западних санкција Русији. На њих се делимично гледа као на сигнал упозорења: санкције против Русије и Ирана, замрзавање девизних резерви и искључење из међународног платног система СWИФТ, подстакли су напоре да се за сваки случај траже алтернативе финансијском систему којим доминирају САД. Изградња праве алтернативе је тешка и захтева време, али Уједињени Арапски Емирати, на пример, већ дозвољавају да се испоруке гаса и нафте за Индију и Кину плаћају локалним валутама, уместо америчким доларима.

БРИКС чак нема сопствени секретаријат – али има своју финансијску институцију: Нову развојну банку. Пријемом богатих нафтних монархија Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, та банка би могла да повећа свој капитал. Берлински политиколог Мајхолд објашњава да то значи стварање алтернативних извора финансирања за националне развојне пројекте, али и за јавне дугове – „који нису повезани с условима који се обично приписују Светској банци или Међународном монетарном фонду“.

Вредности? Интереси!

Плагеман очекује даље промене као резултат успона глобалног Југа и релативног губитка моћи Запада: „У многим областима међународне политике, свет ће постати трансакционалнији“. Аутор недавно објављене књиге „Ми нисмо сви – Глобални југ и игнорисање Запада“, објашњава шта то конкретно значи: „Мање ће се вредновати идеолошко усклађивање, промоција демократије, људска права и тако даље, већ ће све већи фокус бити на остваривању сопствених суштинских интереса.“

„Оно што немачка министарка спољних послова пропагира широм света, а то су партнерски односи засновани на вредностима као основа сарадње, неће се сматрати основом“, потврђује Гинтер Мајхолд. „Оно што ми покушавамо да продамо као поредак заснован на правилима је оно где чланице БРИКС-а кажу: ’Нисмо ми поставили правила. И нема разлога да се придружимо или подвргнемо том правилнику’.“ Поготово за мање моћне земље, „поредак заснован на правилима увек је био мало више од лицемерја на глобалном нивоу“, како су то недавно самокритично констатовали Џулијан Барнс-Дејси и Џереми Шапиро у америчком часопису „Форин полиси“.

Разговор је важан

Плагеман заговара смирен приступ БРИКС-у. Он саветује да се на тај савез држава гледа као на партнера за сарадњу – где год то садржински има смисла. „Ако велике међународне институције као што су Уједињене нације постају све мање способне за деловање, преостале групе, групице и институције морају барем потенцијално бити у стању да сарађују. Нема смисла стварати непријатељство“, истиче Плагеман.

Гинтер Мајхолд је недавно у документу за утицајну берлинску истраживачку Фондацију наука и политика (СWП) изнео конкретан предлог како би Запад и БРИКС могли да започну дијалог: кроз заједничке форуме за дијалог између главних преговарача Г7 и БРИКС-а. Они чак не би морали ни да буду јавни и могли би да се баве областима политике које мање утичу на геополитичко надметање. Као пример Мајхолд наводи заштиту животне средине, климатску или глобалну здравствену политику.