Ћутање америчких јастребова о украјинском нацизму (2014)

 Међу кључним питањима о којима се ретко расправља у политичко-медијском естаблишменту САД је улога „неофашистичког” фактора у кијевској „антитерористичкој” идеологији и војним операцијама. Путинов став, барем донедавно – да је цела украјинска влада „неофашистичка хунта“ – је нетачан. Многи чланови владајуће коалиције и њене парламентарне већине су амбициозне демократе европског типа или умерени националисти. Ово може важити и за новоизабраног председника Украјине, олигарха Петра Порошенка, иако су његове изјаве и поступци после инаугурације 7. јуна постајали све екстремнији. Назвао је борце у побуњеним градовима на истоку земље „животињским бандама“ и обећао да ће стотину њих бити убијено за једног погинулог украјинског војника, што је у супротности са представом о њему као помирљивом политичару која је створена у Бриселу и Вашингтону. Подједнако нетачне су, међутим, тврдње америчких апологета кијевске влсти, укључујући неке академике и либералне интелектуалце, да су украјински неофашисти — или можда квазифашисти — само узнемирени националисти, „обични европопулисти“, на које не треба обраћати пажњу јер немају довољно подршке у станвништву да би били значајни. Један експерт Савета за спољне послове чак је уверавао читаоце Волстрит журнала да су ови екстремисти „добри момци“ Кијева.

Независни западни научници су документовали фашистичко порекло, савремену идеологију и декларативне симболе Свободе и њеног сапутника Деснoг сектора. Оба покрета величају украјинске нацистичке сараднике у Другом светском рату као инспиративне претке

Независни западни научници су документовали фашистичко порекло, савремену идеологију и декларативне симболе Свободе и њеног сапутника Деснoг сектора. Оба покрета величају украјинске нацистичке сараднике у Другом светском рату као инспиративне претке. И једни и други, да цитирамо лидера Свободе Олеха Тјањибока, позивају на етнички чисту нацију очишћену од „московско-јеврејске мафије“ и „другог олоша“, укључујући хомосексуалце, феминисткиње и политичке левичаре. Није изненађујуће да су физички напади на ЛГБТ заједницу у Кијеву све чешћи, а власти су 5. јула забраниле параду поноса. Обе организације су поздравиле масакр у Одеси. Према сајту лидера Десног сектора Дмитра Јароша, то је био „још један светао дан у нашој националној историји“. Посланик Свободе је додао: „Браво, Одеса… Нека ђаволи горе у паклу.” Ако је потребно више доказа, у децембру 2012. Европски парламент је осудио Свободине „расистичке, антисемитске и ксенофобичне ставове (који) су у супротности са основним вредностима и принципима ЕУ“. Светски јеврејски конгрес је 2013. прогласио Свободу „неонацистичком“. Што је још горе, посматрачи се слажу да је Десни сектор још екстремнији.

Обе организације су поздравиле масакр у Одеси. Према сајту лидера Десног сектора Дмитра Јароша, то је био „још један светао дан у нашој националној историји“. Посланик Свободе је додао: „Браво, Одеса… Нека ђаволи горе у паклу.”

Изборни резултати не приказују стварни снагу ових оргнизација.Екстремистички лидери Тјањибок и Јарош заједно су добили мање од 2 процента на председничкимизборима у мају. Али, историчари знају да у трауматичним временима, када, да се подсетимо Јејтса, „средиште попушта“, мали, одлучни покрети могу да искористе тренутак, као што су то учинили Лењинови бољшевици и Хитлерови нацисти. Заиста, Свобода и Десни сектор већ имају моћ и утицај који далеко превазилази њихов изборни резултат. „Умерени“ у кијевској влади коју подржавају САД, дугују свој насилни долазак на власт овим групама, а подржавају их и можда и због своје личне безбедности. Свобода и Десни сектор добили су неких пет до осам (у зависности од промене партијске припадности) највиших министарских позиција , укључујући и оне које се односе на националну безбедност, војску,тужилаштво и образовање. Штавише, према истраживању Пиетра Схакариана, изванредног младог дипломираног студента на Универзитету у Мичигену, Свобода је добила пет гувернера, у областима које чине око 20 одсто земље. Томе треба додати улогу Десног сектора у „антитерористичкој операцији“.

Заиста, изједначавање Путина са Хитлером, као што су то учинили еминентни Американци од Хилари Клинтон и Збигњева Бжежинског до Џорџа Вила, је још један пример како наши поборници новог халдног рата безобзирно наносе штету националној безбедност САД у виталним областима, где је Путинова сарадња од суштинског значаја

Дехуманизирајућег етос фашизма је све присутнији. У децембру 2012., парламентарни лидер  Свободе је анатемисао америчку глумицу рођену у Украјини Милу Кунис као „прљаву Јеврејку“. Од 2013, прокијевске мафије и милиције рутински су оцрњивале етничке Русе као инсекте („Колорадске бубе“, чије боје подсећају на орнамент свете Русије). Дана 9. маја, на годишњој комеморацији совјетске победе над нацистичком Немачком, гувернер једног региона похвалио је Хитлера због његовог„ослобођања народа“ у окупираној Украјини. Недавно је премијер, Арсениј Јацењук, кога су поставиле САД , назвао побуњенике на југоистоку „подљудима“. Његов министар одбране је предложио да се они затворе у „ привремене логоре за надзор“, до депортације, и подстицао је етничко чишћење. Јулија Тимошенко — бивша премијерка, титуларна шефица Јацењукове партије и другопласирана на председничким изборима у мају — рекла је, како би, да може (украјинске Русе)„истребла атомским оружјем“. „Стерилизација“ је мање апокалиптичним званични предлог за етничко чишћење Украјине.

Суочени са таквим чињеницама, амерички апологети Кијева су смислили још једно оправдање. Било који неофашисти у Украјини, уверавају нас, далеко су мање опасни од путинистичког „несумњивог фашизма“. Такве оптужба не заслужују озбиљну анализу. Колико год да је Путин ауторитаран, нема ничег истински фашистичког у његовој владавини, политици, државној идеологији или личном понашању.

Заиста, изједначавање Путина са Хитлером, као што су то учинили еминентни Американци од Хилари Клинтон и Збигњева Бжежинског до Џорџа Вила, је још један пример како наши поборници новог халдног рата безобзирно наносе штету националној безбедност САД у виталним областима, где је Путинова сарадња од суштинског значаја. Тобожњи будући председници, који дају такве изјаве,тешко могу очекивати да ће их Путин, чији је брат умро, а отац рањен током  совјетско-нацистичког рата, срдачно прихвати. Штавише, десетине милиона данашњих Руса, чије су чланове породица убили фашисти у том рату, сматраће ово клеветање свог популарног председника светогрђем, као и злочине које је починио Кијев.

(Текст је део већег чланка који је објављен 2014 у америчком часопу The Nation.Стивен Коен (Stephen F. Cohen1938 – 2020) je био један од најпознатијих западних совјетолога и русолога у последњих пола века.

https://www.thenation.com/article/archive/silence-american-hawks-about-kievs-atrocities/ )

Са енглеског превео за НСПМ Мирослав Самарџић