Da li će sukob civilizacija na šahovskoj tabli Evroazije usloviti "kraj istorije"?

Da li je moguće zbirom naslova knjiga Samjuela Hantingtona i Zbignjeva Bžežinskog dobiti rezultat naslovljen knjigom Frensisa Fukujame? Odgovor vredi sigurno više od poslovičnih američkih milion dolara. Jedno je sigurno – naslovi ovih knjiga zaokupljaju svetsku stručnu javnost već dve decenije. Uzimajući u obzir biografije autora ovih dela, danas se može slobodno zaključiti da ove tri knjige pristavljaju svojevrsnu angloameričku geopolitičku i geostratešku „Bibliju“. Ova trilogija je scenario zapadne civilizacije ka osvajanju sveta, nastao nakon pobede nad sovjetskom komunističkom imperijom. 

Ovaj protestantsko-judaistički triptih prožet japanskim duhom nije ništa manje aktuelan ni danas. Ma koliko to za mnoge rusofile i anglofobe bilo i paradoksalno, pogotovo ovih dana kad je zvanično saopšteno za one naivne da su SAD bankrotirale i da je četvrti Rim pred slomom.

ISTORIJSKO PODSEĆANjE

Pad Njujorške berze u utorak 29.10.1929. godine nagovestio je veliku kataklizmu sveta. Deset godina kasnije nakon crnog utorka na Volstritu, nemački kancelar Adolf Hitler je sa svojom nacističkom armadom krenuo u stvaranje Trećeg rajha. Kako je moguće da se desi da za samo tri godine od rušenja svetskog finasijskog sistema Nacional-socijalistička stranka predvođena svojim firerom osvoji vlast u Nemačkoj?

Samjuel Hantington i Frensis Fukujama

Nije nikava tajna, niti laž da se onda, kao i danas, ekonomski i finansijski sistem sveta nalazio u rukama nekoliko poznatih bankarskih familija. Kako je moguće da taj nesretni austrijski kaplar (kojem je poreklo oca i do danas ostalo nepoznato) dođe na čelo Nemačke sa već pripremljenim programom da će - ukoliko dođe na vlast - pobiti sve Jevreje na prostoru budućeg Trećeg nemačkog carstva? Kako je moguće da Nemačka, kao poražena sila u Prvom svetskom ratu, tako lako odbije plaćanje reparacije pobednicama Velikog rata? Koja je to nevidljiva ruka koja je u periodu od 1933. do 1939. upumpavala novac u nacističku Nemačku, i kako je uspela da za samo šest godina postane najjača vojna i ekonomska sila sveta? Ova zagonetka sa više nepoznatih ostala je tabu tema za sve istoričare sveta koji ozbiljno žele da se bave naukom. Ona je nepromostivi Rubikon preko koga se ne sme.

Ova tema je predmet ozbiljnog naučno-stručnog i metodološkog pristupa za izbegavanje i ona se, i na samu pomisao, gura u prostor banalnosti, tzv. teorije zavere. 

Slobodnim urbanistima i arhitektama novog svetskog poretka, na dvomilenijumskom poslu obnove Solomonovog hrama, nije bio dovoljan samo Prvi svetski rat u kojem su srušene carevine Rusije, Nemačke i Austro-Ugarske, i pogibija dvadeset miliona ljudi. Za završetak tog projekta, koji je pratio i lomljenje kičme Evrope, bio je potreban ni manje ni više nego još jedan svetski rat. Dva svetska rata, i to samo u razmaku od 20 godina i blizu 50 miliona života. Pa zatim Hladni rat u trajanju od 45 godina, koji je progutao širom sveta još 50 miliona duša.

Nakon pobede Vašingtona nad sovjetskom komunističkom imperijom (SSSR), zapadna vojna alijansa nastavila je svoj vojni pohod, ovog puta protiv islamske civilizacije. Nekadašnjeg Hitlera i naciste, pa zatim Staljina i komuniste zamenio je Osama Bin Laden i Al Kaidini islamisti. Rat zapadnih neokrstaša protiv Al Kaide traje već pune dve decenije, i trenutno je zaustavljen pred vratima Damaska i Teherana.   

SUKOB CIVILIZACIJA PREMA HANTINGTONU

Gde će se odigrati još jedan veliki sukob civilizacija, pre nego što pravi gospodari sveta zasednu na svetski tron i ozvaniče kraj istorije. Kraj jednog doba i početak budućeg vremena koje treba da nagovesti dolazak njihovog „Mesije“. Taj sukob, prema scenariju Bžežinskog, biće odigran na prostoru Evroazije, tamo gde živi najveći broj stanovnika, na planeti (70%). No, postavlja se pitanje ko će u tom apokalitičnom sukobu učestvovati?

Od davnina je znano da se čovek, a samim time i čovečanstvo, ne mogu kretati u budućnost a da na tom svom putu nemaju ispravno podešene retrovizore prošlosti. Možda je ovde prilika da malo zavirimo u taj retrovizor.

Nakon pada SSSR, na severnom delu Zemljine polulopte uspostavljen je jedinstven političko-ekonomski sistem, parlamentarna demokratija i tržišna ekonomija na liniji Vašington-Brisel-Moskva-Tokio. Gde se na toj političko-ekonomskoj transferzali nalazi Peking? Svedoci smo trenutka da dok se ostatak sveta nalazi u recesiji, Kina iz godine u godinu raste i biva sve jača i dominantnija ekonomska sila. Istina je da ona nema nikakvog vidljivog Hitlera, i da ne zvecka oružjem i preti susednim civilizacijama. Ali se zna da ona poseduje veliki arsenal atomskog naoružanja i da je ona država kineskih careva i Mao Cedunga.

ISTORIJSKE PARALELE

Da li ima istorijske, tj. ekonomske sličnosti između 1929. godine i 2008. godine? Ono što ih veže jeste centar svetski finansijske moći Njujork - Volstrit. Svaki put kada je srušen svetski finansijski sistem, nastupio bi cunami koji bi uništio ostatak sveta. Ovaj finansijski cunami se pokazao opasnijim i razornijim od svih prirodnih nepogoda koje su zadesile planetu Zemlju, ne računajući potop. Zar nije te 1929. godine prošlog veka nakon finansijskog zemljotresa na Volstritu prvo stradala Amerika? Dirigovani pad Amerike i uspon Nemačke proizveo je Drugi svetski rat, koji je opustošio ostatak sveta, od Drezdena preko Moskve, do Hirošime i Nagasakija. Finansijski bumerang koji je bačen iz Njujorka posekao je Evropu, Rusiju i Japan, da bi se potom slavodobitno vratio u Ameriku, nakon čega su SAD ponovo uzdignute na tron najjače sile sveta.

Nakon bankarskog cunamija na Volstritu iz 2008. godine, ovih dana 2013. godine zvanično je objavljen finansijski krah SAD. Dok se Bela kuća nalazi pred finansijskim potopom, na drugoj strani Pacifika izronio je mnogoglavi azijski zmaj - Kina.

SLUČAJNA KOINCIDENCIJA

1929. godina finansijska propast Amerike................1933. godina finansijski uzlet Nemačke.

2008. godine finansijska propast Amerike.................2013. godine finansijski uzlet Kine.

Kako je završilo nacističko čudovište u Evropi, to nam je poznato jer se o tome neprekidno priča već punih 60 godina. A šta će biti sa azijskim zmajem, tim političkim i ekonomskim mutantom od skoro milijardu i po nesrećnih ljudi, ostaje da se vidi.

Postavlja se suštinsko pitanje: ko će u tom Četvrtom svetskom ratu učestvovati, i gde će biti upaljen fitilj tog bureta uranijuma? Gledano iz prošlih svetskih ratova, odgovor je logičan - pa isti oni saveznici kao i u Prvom i Drugom svetskom ratu. Moguće je da će fitilj tog bureta uranijuma biti upaljen na Korejskom poluostrvu. Na jednoj strani biće SAD, EU, Rusija i Indija, a na drugoj Kina, Japan i islamski svet.

Kao i u prošlim svetskim ratovima, topovosko meso i prostor spržene zemlje biće ko drugi nego nesrećna Rusija. Nije bez razloga danas dozvoljeno njeno ekonomsko jačanje, kao i stvaranje kulta Vladimira Vladimirovča Putina. Zapadni planeri ove katastrofe neće osporavati da se u Rusiji čak obnovi i monarhija. Sve će učiniti sa jednim  ciljem - da se Rusi pripreme za buduću odbranu gospodara sa Volstrita. Rusija je već dva puta bila upregnuta u ta kola smrti i ona gotovo po inerciji i po refleksu svog kolektivnog nesvesnog sama sebi oko vrata stavlja amove, a da to njeni gospodari i ne traže. A onda će oni koji to dožive, videti reprizu prošlog svetskog rata, gde će ponovo biti izveden spektakularni juriš zapadne savezničke vojske, ali ovog puta ne prema Berlinu već prema Pekingu. Juriš će biti propraćen probijanjem Kineskog zida, a potom trijumfalnim postrojavanjem „saveznika“ na trgu Tijenanmen. I tako će se beli predvođeni Rusima posle mnogo vekova osvetiti žutima, za ono što im je učinila Zlatna Horda Batu-kana. Ta Pirova pobeda Rusije imaće nesagledive posledice po ovu državu i ovaj narod, ona će ostaviti trajnu grešku na njegovom „duševnom“ i genetskom kodu.

Ništa bolja sudbina neće zadesiti ni Japance. Sigurno je da će, ako ne daj Bože dođe do ovog rata, najveći masakr i zatiranje doživeti Kinezi. O njihovom stradanju će svedočiti samo malobrojni, kojim za te potrebe neći biti spržen savesni aparat.

A po već viđenom scenariju kada Peking prođe kao Drezden, Hirošima i Bagdad, glavni inženjeri ovog đavolskog projekta iz Vašingtona izaći će iz svojih atomskih skloništa i proglasiti kraj rata i pobedu zapadne civilizacije. Nakon tog, Četvrtog svetskog rata nastupiće nova era u istoriji roda ljudskog.

No, šta će biti sa Srbima, verujem da se naglas pitaju oni malobrojni koji su stigli da pročitaju kraj ovog teksta. Većini raspamećenih Srba, gotovo da je svejedno, da li će svet izgoreti u atomskom ognju. Srbima je svega preko glave, ako i svet propadne nije i neka šteta. Oni su već pelcovani osiromašenim uranijumom, tako da im obogaćeni neće puno škoditi. Za sve one koji brinu "šta će biti sa kućom", evo simulacije tog mogućeg rata, ali iz pera Semjuela Hantingtona tj. iz njegove knjige „Sukob civilizacija“ (str. 350, 351)

„U međuvremenu, Sjedinjene Države pokušavaju da dobiju punu podršku svojih evropskih saveznika. Mada pružaju diplomatsku i ekonomsku pomoć, oni nisu skloni da postanu umešani u rat. Kina i Iran strahuju da će se zapadne zemlje eventualno okupiti oko Sjedinjenih Država, kao što su Sjedinjene Države podržale Britaniju i Francusku u dva svetska rata. Da bi to sprečili, oni tajno koriste nuklearne rakete srednjeg dometa u Bosni i Alžiru i upozoravaju evropske sile da ostanu izvan rata. Kao što je to skoro uvek bio slučaj sa kineskim naporima da zaplaše druge zemlje sem Japana, ta akcija ima za posledice upravo ono što je suprotno kineskim željama. Obaveštajna služba Sjedinjenih Država primećuje i izveštava o korišćenju raketa, a savet NATO-a objavljuje da one odmah moraju da budu uklonjene, Ipak, pre nego što NATO može da deluje, Srbija, želeći da povrati svoju istorijsku ulogu zaštitnika hrišćanstva od Turaka, napada Bosnu. Hrvatska se pridružuje i dve zemlje zauzimaju i dele Bosnu, zaplenjuju rakete i nastavljaju sa naporima da dovrše etničko člšćenje koje su bili primorani da prekinu devedesetih. Albanija i Turska pokušavaju da pomognu Bosancima; Grčka i Bugarska napadaju evropski deo Turske i u Istanbulu izbija panika kada Turci počinju da beže preko Bosfora. U mećuvremenu, raketa s nuklearnom bojevom glavom, poslata iz Alžira, eksplodira izvan Marseja i NATO vrši odmazdu žestokim vazdušnim napadima na ciljeve u severnoj Africi.

Tako su Sjedinjene Države, Evropa, Rusija i Indija postali angažovani u zaista globalnoj borbi protiv Kine, Japana i većine islamskih zemalja.“