Да ли ће сукоб цивилизација на шаховској табли Евроазије условити "крај историје"?

Да ли је могуће збиром наслова књига Самјуeла Хантингтона и Збигњева Бжежинског добити резултат насловљен књигом Френсиса Фукујаме? Одговор вреди сигурно више од пословичних америчких милион долара. Једно је сигурно – наслови ових књига заокупљају светску стручну јавност већ две деценије. Узимајући у обзир биографије аутора ових дела, данас се може слободно закључити да ове три књиге пристављају својеврсну aнглоамеричку геополитичку и геостратешку „Библију“. Ова трилогија је сценарио западне цивилизације ка освајању света, настао након победе над совјетском комунистичком империјом. 

Овај протестантско-јудаистички триптих прожет јапанским духом није ништа мање актуелан ни данас. Ма колико то за многе русофиле и англофобе било и парадоксално, поготово ових дана кад је званично саопштено за оне наивне да су САД банкротирале и да је четврти Рим пред сломом.

ИСТОРИЈСКО ПОДСЕЋАЊЕ

Пад Њујоршке берзе у уторак 29.10.1929. године наговестио је велику катаклизму света. Десет година касније након црног уторка на Волстриту, немачки канцелар Адолф Хитлер је са својом нацистичком армадом кренуо у стварање Трећег рајха. Како је могуће да се деси да за само три године од рушења светског финасијског система Национал-социјалистичка странка предвођена својим фирером освоји власт у Немачкој?

Самјуел Хантингтон и Френсис Фукујама

Није никава тајна, нити лаж да се онда, као и данас, економски и финансијски систем света налазио у рукама неколико познатих банкарских фамилија. Како је могуће да тај несретни аустријски каплар (којем је порекло оца и до данас остало непознато) дође на чело Немачке са већ припремљеним програмом да ће - уколико дође на власт - побити све Јевреје на простору будућег Трећег немачког царства? Како је могуће да Немачка, као поражена сила у Првом светском рату, тако лако одбије плаћање репарације победницамa Великог рата? Која је то невидљива рука која је у периоду од 1933. до 1939. упумпавала новац у нацистичку Немачку, и како је успела да за само шест година постане најјача војна и економска сила света? Ова загонетка са више непознатих остала је табу тема за све историчаре света који озбиљно желе да се баве науком. Она је непромостиви Рубикон преко кога се не сме.

Ова тема је предмет озбиљног научно-стручног и методолошког приступа за избегавање и она се, и на саму помисао, гура у простор баналности, тзв. теорије завере. 

Слободним урбанистима и архитектама новог светског поретка, на двомиленијумском послу обнове Соломоновог храма, није био довољан само Први светски рат у којем су срушене царевине Русије, Немачке и Аустро-Угарске, и погибија двадесет милиона људи. За завршетак тог пројекта, који је пратио и ломљење кичме Европе, био је потребан ни мање ни више него још један светски рат. Два светска рата, и то само у размаку од 20 година и близу 50 милиона живота. Па затим Хладни рат у трајању од 45 година, који је прогутао широм света још 50 милиона душа.

Након победе Вашингтона над совјетском комунистичком империјом (СССР), западна војна алијанса наставила је свој војни поход, овог пута против исламске цивилизације. Некадашњег Хитлера и нацисте, па затим Стаљина и комунисте заменио је Осама Бин Ладен и Ал Каидини исламисти. Рат западних неокрсташа против Ал Каиде траје већ пуне две деценије, и тренутно је заустављен пред вратима Дамаска и Техерана.   

СУКОБ ЦИВИЛИЗАЦИЈА ПРЕМА ХАНТИНГТОНУ

Где ће се одиграти још један велики сукоб цивилизација, пре него што прави господари света заседну на светски трон и озваниче крај историје. Крај једног доба и почетак будућег времена које треба да наговести долазак њиховог „Месије“. Тај сукоб, према сценарију Бжежинског, биће одигран на простору Евроазије, тамо где живи највећи број становника, на планети (70%). Но, поставља се питање ко ће у том апокалитичном сукобу учествовати?

Од давнина је знано да се човек, а самим тиме и човечанство, не могу кретати у будућност а да на том свом путу немају исправно подешене ретровизоре прошлости. Можда је овде прилика да мало завиримо у тај ретровизор.

Након пада СССР, на северном делу Земљине полулопте успостављен је јединствен политичко-економски систем, парламентарна демократија и тржишна економија на линији Вашингтон-Брисел-Москва-Токио. Где се на тој политичко-економској трансферзали налази Пекинг? Сведоци смо тренутка да док се остатак света налази у рецесији, Кина из године у годину расте и бива све јача и доминантнија економска сила. Истина је да она нема никаквог видљивог Хитлера, и да не звецка оружјем и прети суседним цивилизацијама. Али се зна да она поседује велики арсенал атомског наоружања и да је она држава кинеских царева и Мао Цедунга.

ИСТОРИЈСКЕ ПАРАЛЕЛЕ

Да ли има историјске, тј. економске сличности између 1929. године и 2008. године? Оно што их веже јесте центар светски финансијске моћи Њујорк - Волстрит. Сваки пут када је срушен светски финансијски систем, наступио би цунами који би уништио остатак света. Овај финансијски цунами се показао опаснијим и разорнијим од свих природних непогода које су задесиле планету Земљу, не рачунајући потоп. Зар није те 1929. године прошлог века након финансијског земљотреса на Волстриту прво страдала Америка? Дириговани пад Америке и успон Немачке произвео је Други светски рат, који је опустошио остатак света, од Дрездена преко Москве, до Хирошиме и Нагасакија. Финансијски бумеранг који је бачен из Њујорка посекао је Европу, Русију и Јапан, да би се потом славодобитно вратио у Америку, након чега су САД поново уздигнуте на трон најјаче силе света.

Након банкарског цунамија на Волстриту из 2008. године, ових дана 2013. године званично је објављен финансијски крах САД. Док се Бела кућа налази пред финансијским потопом, на другој страни Пацифика изронио је многоглави азијски змај - Кина.

СЛУЧАЈНА КОИНЦИДЕНЦИЈА

1929. година финансијска пропаст Америке................1933. година финансијски узлет Немачке.

2008. године финансијска пропаст Америке.................2013. године финансијски узлет Кине.

Како је завршило нацистичко чудовиште у Европи, то нам је познато јер се о томе непрекидно прича већ пуних 60 година. А шта ће бити са азијским змајем, тим политичким и економским мутантом од скоро милијарду и по несрећних људи, остаје да се види.

Поставља се суштинско питање: ко ће у том Четвртом светском рату учествовати, и где ће бити упаљен фитиљ тог бурета уранијума? Гледано из прошлих светских ратова, одговор је логичан - па исти они савезници као и у Првом и Другом светском рату. Могуће је да ће фитиљ тог бурета уранијума бити упаљен на Корејском полуострву. На једној страни биће САД, ЕУ, Русија и Индија, а на другој Кина, Јапан и исламски свет.

Као и у прошлим светским ратовима, топовоско месо и простор спржене земље биће ко други него несрећна Русија. Није без разлога данас дозвољено њено економско јачање, као и стварање култа Владимира Владимировча Путина. Западни планери ове катастрофе неће оспоравати да се у Русији чак обнови и монархија. Све ће учинити са једним  циљем - да се Руси припреме за будућу одбрану господара са Волстрита. Русија је већ два пута била упрегнута у та кола смрти и она готово по инерцији и по рефлексу свог колективног несвесног сама себи око врата ставља амове, а да то њени господари и не траже. А онда ће они који то доживе, видети репризу прошлог светског рата, где ће поново бити изведен спектакуларни јуриш западне савезничке војске, али овог пута не према Берлину већ према Пекингу. Јуриш ће бити пропраћен пробијањем Кинеског зида, а потом тријумфалним постројавањем „савезника“ на тргу Тијенанмен. И тако ће се бели предвођени Русима после много векова осветити жутима, за оно што им је учинила Златна Хорда Бату-кана. Та Пирова победа Русије имаће несагледиве последице по ову државу и овај народ, она ће оставити трајну грешку на његовом „душевном“ и генетском коду.

Ништа боља судбина неће задесити ни Јапанце. Сигурно је да ће, ако не дај Боже дође до овог рата, највећи масакр и затирање доживети Кинези. О њиховом страдању ће сведочити само малобројни, којим за те потребе нећи бити спржен савесни апарат.

А по већ виђеном сценарију када Пекинг прође као Дрезден, Хирошима и Багдад, главни инжењери овог ђаволског пројекта из Вашингтона изаћи ће из својих атомских склоништа и прогласити крај рата и победу западне цивилизације. Након тог, Четвртог светског рата наступиће нова ера у историји рода људског.

Но, шта ће бити са Србима, верујем да се наглас питају они малобројни који су стигли да прочитају крај овог текста. Већини распамећених Срба, готово да је свеједно, да ли ће свет изгорети у атомском огњу. Србима је свега преко главе, ако и свет пропадне није и нека штета. Они су већ пелцовани осиромашеним уранијумом, тако да им обогаћени неће пуно шкодити. За све оне који брину "шта ће бити са кућом", ево симулације тог могућег рата, али из пера Семјуела Хантингтона тј. из његове књиге „Сукоб цивилизација“ (стр. 350, 351)

„У међувремену, Сједињене Државе покушавају да добију пуну подршку својих европских савезника. Мада пружају дипломатску и економску помоћ, они нису склони да постану умешани у рат. Кина и Иран страхују да ће се западне земље евентуално окупити око Сједињених Држава, као што су Сједињене Државе подржале Британију и Француску у два светска рата. Да би то спречили, они тајно користе нуклеарне ракете средњег домета у Босни и Алжиру и упозоравају европске силе да остану изван рата. Као што је то скоро увек био случај са кинеским напорима да заплаше друге земље сем Јапана, та акција има за последице управо оно што је супротно кинеским жељама. Обавештајна служба Сједињених Држава примећује и извештава о коришћењу ракета, а савет НАТО-а објављује да оне одмах морају да буду уклоњене, Ипак, пре него што НАТО може да делује, Србија, желећи да поврати своју историјску улогу заштитника хришћанства од Турака, напада Босну. Хрватска се придружује и две земље заузимају и деле Босну, заплењују ракете и настављају са напорима да доврше етничко члшћење које су били приморани да прекину деведесетих. Албанија и Турска покушавају да помогну Босанцима; Грчка и Бугарска нападају европски део Турске и у Истанбулу избија паника када Турци почињу да беже преко Босфора. У мећувремену, ракета с нуклеарном бојевом главом, послата из Алжира, експлодира изван Марсеја и НАТО врши одмазду жестоким ваздушним нападима на циљеве у северној Африци.

Тако су Сједињене Државе, Европа, Русија и Индија постали ангажовани у заиста глобалној борби против Кине, Јапана и већине исламских земаља.“