Da li će Vašingtonski konsenzus biti zamenjen Pekinškim konsenzusom

Hoće li Zapad ostati privržen međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima kada on više ne bude taj koji donosi pravila? To će biti jedno od najintrigantnijih pitanja u naredne dve decenije. Ako postoji jedan princip koji ujedinjuje biračka tela, kreatore politike, političare i medije širom Zapada, onda su to pravila koja su najvažnija za skoro sve ostalo. Nepoštovanje zajedničkih pravila dugo je izazivalo bes i snažan otpor.

Uzmite u obzir Ujedinjeno Kraljevstvo. Harizma premijera Borisa DŽonsona omogućila mu je da pobedi i održi vlast, efektivno prekrajajući političku mapu zemlje u tom procesu. On je uživao široku podršku uprkos dokazanoj nesposobnosti, velikom broju smrtnih slučajeva od pandemije i ekonomskoj  recesiji. Ali DŽonson je izgubio podršku iz jednog jednostavnog razloga - on i njegova vlada otišli ​​su predaleko u kršenju pravila. Otkriće da je bila organizovana zabava u Dauning Stritu 10 dok je ostatak zemlje bio u izolaciji zbog kovida naštetilo je DŽonsonovoj reputaciju više nego bilo koji od njegovih drugih skandala ili prestupa.

Na međunarodnom nivou, zapadne vlade rutinski osuđuju druge za kršenje pravila. Rusija je, na primer, osuđena zbog aneksije Krima, ponovljenih sajber napada na druge zemlje i fizičkih napada na ruske disidente u inostranstvu. Kina je takođe osuđena kao veliki prestupnik

Na međunarodnom nivou, zapadne vlade rutinski osuđuju druge za kršenje pravila. Rusija je, na primer, osuđena zbog aneksije Krima, ponovljenih sajber napada na druge zemlje i fizičkih napada na ruske disidente u inostranstvu. Kina je takođe osuđena kao veliki prestupnik. Američki predsednik DŽo Bajden se možda ne slaže sa mnogo toga što je njegov prethodnik rekao ili uradio, ali je zadržao Trampovu karakterizaciju Kine kao globalne pretnje zbog toga što ona krade intelektualnu svojinu, dodeljuje nelegalne subvencije, dozvoljava raširenu korupciju i sprovodi genocid.

Pa ipak, u narednim decenijama najveća globalna pretnja neće biti Kina koja krši pravila, već Kina kao kreator pravila. Sve veći uticaj Kine na međunarodne norme, standarde i konvencije menja pravila igre. Vekovima su zapadne sile uzimale zdravo za gotovo da su one te koje utvrđuju norme koje važe u celom svetu i masovno utiču na politike drugih zemalja, na pr. kroz „Vašingtonski konsenzus“, „Briselski efekat“ i druge kanale.

Termin “Vašingtonski konsenzus” skovao je 1989. ekonomista DŽon Vilijamson. On se odnosi na tržišno zasnovanu ekonomsku politiku i ograničenu ulogu države. Decenijama je ovaj zapadni liberalni pristup primenjivan u radu Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije, jer je bio prihvaćen kao univerzalni recept za dobro upravljanje i prosperitet.

“Briselski efekat” je novija kovanica, koju je popularizovala pravnica En Bredford kako bi opisala globalni uticaj regulatornih politika Evropske unije. Multinacionalne korporacije i druge zemlje koje traže pristup velikom jedinstvenom evropskom tržištu obično usvajaju standarde EU koji regulišu privatnost podataka, bezbednost proizvoda, genetski modifikovane organizme, seksualna prava i druga pitanja.

Tokom protekle decenije, međutim, “Vašingtonski konsenzus” o slobodnom tržištu suočio se sa izazovom „Pekinškog konsenzusa“, alternativnim modelom upravljane globalizacije, kineske industrijske politike i državnog kapitalizma. “Briselski efekat” dobio je konkurenta u potencijalnom „Pekinškom efektu“ -  kineskom izvozu tehnoloških standarde kroz  „Digitalni put svile“.

Tokom protekle decenije, međutim, “Vašingtonski konsenzus” o slobodnom tržištu suočio se sa izazovom „Pekinškog konsenzusa“, alternativnim modelom upravljane globalizacije, kineske industrijske politike i državnog kapitalizma

Mnoga globalna tela koja utvrđuju pravila koja su nekada omogućavala evropsku i američku prevlast sada predvode Kinezi. To je slučaj sa Međunarodnom unijom za telekomunikacije, Međunarodnom organizacijom za standardizaciju i Međunarodnom elektrotehničkom komisijom. Kina je spremna da uspostavi standarde za tehnologije koje se brzo razvijaju kao što su veštačka inteligencija i robotika. Tehnološka infrastruktura kineskih kompanija – izgrađena po kineskim standardima – proširila se na brojne zemlje.

Kako Bredford primećuje, iako je “Pekinški efekat” drukčiji od briselskog, on  proizvodi dalekosežne posledice. I kako Kina postaje sve veći trgovinski partner sve većem broju zemalja, njen globalni uticaj će nastaviti da raste.

Zbog svega toga postavlja se pitanje da li će zapadna posvećenost pravilima opstati. Šta ako se ta posvećenost uvek više odnosila na moć koju je donosila nego na osnovne principe koje je podržavala? Da li će Evropljani i Amerikanci poštovati globalni poredak zasnovan na pravilima koja slede „misli Si Đinpinga“ umesto mislilaca zapadnog prosvetiteljstva? Mnogi u Kini, Rusiji i drugim zemljama pretpostavljaju da to nećemo učiniti. Oni smatraju da je naša posvećenost pravilima samo sredstvo za postizanje naših ciljeva.

Da li će Evropljani i Amerikanci poštovati globalni poredak zasnovan na pravilima koja slede „misli Si Đinpinga“ umesto mislilaca zapadnog prosvetiteljstva?

Neke zapadne vlade su počele da preispituju ideju poretka zasnovanog na pravilima. Govori se o odstupanju od univerzalnih, globalnih institucija u korist novog aranžmana zasnovanog na pravilima postavljenim unutar klubova istomišljenika. U EU, na primer, sada se vodi debata o „strateškoj autonomiji” Ukoliko EU deluje kao jedinstveni blok, mogla bi da sačuva liberalni poredak zasnovan na pravilima za sebe i druge koji žele da se priključe. Alternativa je podvrgavanje neliberalnim izazovima Si-ja, ruskog predsednika Vladimira Putina ili povratak trampizma u SAD.

Slična promena je vidljiva i preko Atlantika, gde je Bajdenova administracija prešla put od podrške globalnim institucijama do zamišljanja nove vrste poretka zasnovanog na pravilima koji čine svetske demokratije. Nedavni Samit za demokratiju koji je organizovala Bele kuće mogao bi se shvatiti kao arhetip kako bi ovaj novi poredak funkcionisao.

Ostaje da se vidi kako će se manje sile ponašati u promenjenim okolnostima. Jedan upečatljiv trag može se naći u Integrisanom pregledu bezbednosti, odbrane, razvoja i spoljne politike vlade Borisa DŽonsona iz marta 2021. Zaključujući da „odbrana statusa kvo više nije dovoljna za narednu deceniju“, DŽonsonova vlada zalagala se za dinamičniji pristup od pukog „očuvanja posthladnoratovskog međunarodnog sistema zasnovanog na pravilima“.

Odlučujuće borbe u XXI veku vodiće se oko toga ko ima moć da donosi pravila.

Mark Leonard je direktor Evropskog saveta za spoljne odnose 

Mark Leonard  Who will rule the rules-based order?

14 jan 2022.

https://www.aspistrategist.org.au/who-will-rule-the-rules-based-order/

Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić